Гробари српства: "Моји земљаци", од Ђинђића до насљедника му Вучића

Ми Срби западно од Дрине смо забринути до очаја, 16 година немоћно гледајући  како "наши земљаци" уништавају нашу матицу и српско друштво у цјелини. 

БиХ нестаје убрзаном продајом имовине страним исламистима

Исламска "подршка" додатно продубљује, већ јако дубок јаз етно-вјерских подјела, у већ дубоко подијељеном друштву на силу састављеном у државу звану БиХ.

Подстицање српско-српског сукоба на друштвеним мрежама

Сукоб еврофила и русофила шири се и на друштвеним мрежама. Оснивачи "група" на фејсбуку иду толико далеко да дају групама називе "Русофили", "Евроазијска Република Српска" и сличне, које својим примамљивим називом привлаче искрене русофиле.  

Ако су еврофили мањина, како 16 година владају српским друштвом?

Као никад у историји, српско друштво је подијељено: на грађане и националисте, на демократе и конзервативце, на издајнике и патриоте, на Београђане и остатак Србије, на Србијанце и Регионалне Србе, на Земунски клан и босански лоби…

Задњи ексери у ковчег ЕУ

Куд плови Бриселски (Берлински) брод? До сада највећа светска економска криза је уздрмала највећи западни пројекат који је требао да буде нови Берлински зид, само померен источно, на саму руску границу.

Ђинђићева крвљу "Обојена револуција" је одредила Вучићеву политику пропасти српства

Шта се данас у Србији сматра издајом? Оно што је сасвим јасно, јесте да од 2000. Србија нема баш много среће са “својим!?” председницима. Никако, баш никако се тој осиромашеној држави не да; не да јој се да буде нормална са нормалном и не-издајничком владом! Докле ће трајати такмичење српских политичких елита у уништавању те земље?

Лажно оптужујући Русију, Вучић гура народ у српско-српски сукоб?

Вучић неће бежати ни од лако могућег српско-српског сукоба, само да би остао на власти, запамћен као Тито 21-ог века, али  на погрешној страни. Неће се ни његови „аналитичари“ и остали Јакшићи, лако одрећи незарађеног хлеба!

БиХ: Завере ретко остају тајна

Ужаси сребреничких злочина (прво над Србина, а онда и Бошњацима) никога не амнестирају. Посебно је тешко замислити ментално здравље планера злочина толиког броја људи, само зарад доказа о туђој кривици.

Зашто се Трамп определио за прекид непријатељства према Русији?

Велики зналац преговарачких вештина и реалиста, новоизабрани амерички председник Трамп, нашао је баш у Путину духовног сарадника. Руске оружане снаге су у пракси успешно показале своју војну моћ. 

Зашто је Трамп недвосмислено опредјељен за „уску и чврсту сарадњу са Путином и руском народом? Је ли реалистични Трамп имао избора: да настави пропалу неолибералну политику према Русији и остатку света, или је морао прихватити геополитичку стварност? Изгледа да је прихватио стварност!?

Путин је одлучан, понекад и непредвидив. Реалност је да је Русија поново светска велесила, спремна да по сваку цену брани своје интересе, православље, и интересе својих пријатеља?

Убедљиве глобалне промене

У врло кратком временском року, Русија је постала главни играч у источном Медитерану, на Блиском истоку, нагло јачајући утицај и на Балкану, и целим ободом своје западне границе. Такође, бивши совјетски сателити, Мађарска, Пољска и Чешка су вођени антизападним владама. Грчка је увек, или готово увек, била уз свог моћног православног брата.

Руске оружане снаге су се укључиле и ангажовале у сиријски сукоб, где су учврстиле поморске и ваздухопловне базе у које су распоредиле не мали број бродова и авиона; на крају, укључујући и довођење на свету највећи носач авиона у Медитеран.

Руске лекције Грузији и Украјини, на Западу су постале невољно прихваћене чињенице и предмет су само повремених „политичког пребацивања“ деморалисаних неолиберала. Збуњене брзим напретком Русије, на политичком, па и економском фронту, почело је комешање и у балтичким државицама – у ствари, дуж целе руске западне границе.

Естонија, посебно, најјачи је кандидат за напуштање „западних вредности“. Не треба заборавити ни одавно поробљене балканске државице: Србију, БиХ, Црну Гору и Македонију, увек на списку руског утицаја, који се све више појачава. Од наредних избора, у свим тим колонијама Запада, Русија очекује много, укључујући промену проевропских режима.

Чак и у Хрватској, коју су давно „ослободили“ ЕУ и НАТО, дешавају се такви политички процеси, које многи називају јачањем руског утицаја. Политичка странка „Живи зид“, оптужена је „као руски Тројанског коњ у срцу пронацистичког режима“.

Додатни поен још једној руској победи је недавно понижена Турска, која моли и додворава се Москви за „трајнији мир“. Молдавија и Бугарска су сада вођене проруским владама. Такође, нико на Западу се неће изненадити ни ако се Молдавија уједини са руском енклавом Поднестровље, посредно се припајајући све моћнијој Путиновој Русији.

Шта год се десило на плану описаних промена, режим у Украјини је у гадном сосу. Тамошња пронацистичка клика ће бити тада укљештена између чекића и наковња; биће жестоко притиснута и са западног и са источног крила.

Упркос релативно слабијој економији и озбиљној демографској кризи, Русија незаустављиво шири своју моћ и утицај у свим правцима. Путин маестрално игра тешку историјску игру. У односу на развијене земље, руска економија није јака, погоршавајући се још више због ослањања на своје главне привредне стубове – нафту и гас. Цене нафте и гаса су све нестабилније.

Додајући главни фактор руске моћи – руски понос, ово су, углавном, главни елементи који нуде закључак, „да Русија више држи до геополитичког, него економског утицаја“.

Без обзира на своју економску слабост, Русија је била одлучна да одвоји довољно средстава за своју моћну оружану силу, распоређујући на југ модерну опрему, укључујући и огроман нуклеарни арсенал наслеђен од Совјетског Савеза. Сви ови процеси се дешавају у време када је западна војна сила све гладнија за свим ресурсима.

Паралелно развоју војне моћи, ни руска наука и технологија није заостајала, као што се могло видети кроз стално ширење страха од хаковања западних циљева, како владиних тако и невладиних. Руски хакери су чак оптужени и за мешање у недавне изборе у САД, оптужујући Русију за допринос Трамповој победи.

Русија је показала да неће бежати ни од директног сукоба са Западом, само ако би то угрозило њене виталне националне интересе. Понижавајуће време за Русију из деведесетих прошлог века, сигурно се не може поновити, макар то значило и Трећи светски рат.

Под описаним околностима, један моћан пријатељ САД-а, није ни тако нужно лоша ствар. Путин ће се чувати ескалације сукоба, да не би угрозио наговештен добар однос са САД. Однос Русије са неким непријатељским чланицама ЕУ би пао у сену добрих односа Русија-САД. Треба се надати најбољем, јер свака друга могућност није добра за цео свет.

Извор: Српски културни клуб

Одустаје ли Меркелова од неолиберализма, после исламистичких злочина у центру Берина?

Није њима због доласка Трампа на власт, колико због скоре и потпуне пропасти промашене и најагресивније идеологије и система у историји – неолиберализма. Баш њих брига ко је председник САД, брине их промена друштвеног поретка и губљење привилегија, стечених експлоатацијом других.

Паника на Балкану после доласка Трампа и победа проруских кандидата

Посредно или непосредно, Трамп ће готово сигурно ојачати руски утицај на Балкану, што ће угрозити позицију Британије и Њемачке, као водеће антируске европске силе, вјероватно остављајући могућом заједничку британско-француску стратегију меке моћи. Постојећа узбурканост балканског вртлога ће се још више усковитлати.

У дворишту Русије, проруски кандидати масовно побеђују

Естонија, Бугарска, Молдавија, пре тога Грузија, све су прошле кроз радикалне политичке промене, доносећи само добре вести Москви, додатно јачајући њен утицај на одлуке у међународној политици. Чак и победа непредвидивог Трампа, релативно је ојачала позицију Русије.

Гробари православља: Лажи су нас одржале, њима нек' је хвала!

Лажи о "европском путу свих Срба на Балкану" одавно су испливале на површину, производећи кобне политичке и економске последице за наивни народ. Кад и како ће се српски народ ријешити хоботнице Брисел-Београд, нико озбиљан се не усуђује ни да нагађа.

Све је наше, и сиромаштво и самоубиство

Од деведесетих прошлог вијека, на простпору бивше нам државе, број самоубистава је порастао неколико пута. Рат, избјеглиштво, логори, смрт; касније, и бескућништво и незапосленост, глад, страх од неизвјесности...

Вучић: Зашто је Србији важан аутопут Албанија-Ниш?

Готово тајно усвајање војног споразума, Индивидуални акциони план партнерства НАТО-Србија (IPAP agreement), коначно је освијетлио контекст раније америчке иницијативе и Вучићевих напора о изградњи слијепог аутопута који ће ићи трасом Албанија-Приштина-Ниш, а за који не постоји никакво економско оправдање. 

Хоће ли побједа исламиста у Босни, учинити живот неподношљивим?

Не улазећи поново у разлоге, непосредан повод за недавно одржан референдум, о Дану независности у Републици Српској, била је насилна промјена Устава БиХ, који би неформално укинуо Српску; и притисак Бошњака да се Босна хитно прикључи НАТО-у. Русија је отвореније него икад подржала Републику Српску.

Референдум – Нестанак Српске, или распад БиХ?

На свим језицима, написано је хиљаде чланака о референдуму у Српској. Формално, референдум у Српској се односио на Дан државности. Међутим, то је само оно што је на површини догађаја. Стварни разлози су резултат деценијске тираније од Запада.

Москва: Зашто је Вучић у немилости?

Вучић је давно прешао црвену линију у политици према Русији. Београд и Москва су се нашли на супротним странама и по питању недавно одржаног референдума у Републици Српској. 

Пружа ли Москва још подршку Републици Српској?

Није прошло много времена откако је најмоћнији политичар Планете дао отворену подршку Републици Српској, посредно и њеном руководству, а већ медији брује о следећем сусрету. „Желим Вам сваки успјех. Знам да Вас подржава велики број бирача; то је јасно већ и сада“, у добродошлици госту из Бањалуке, између осталог, каже Путин.

Може ли Српска постати Пијемонт српства?

Која још несрећа треба да се деси Србима па да им се подигне морал и дух, оба заражени најопаснијом друштвеном болешћу названом европејштином? Посебно у великим градовима, ова зараза је захватила; прво, српску много корумпирану класу и њене медије, са полуписменим особљем; затим, и готово све слојеве друштва.

Референдум у Српској – Русија, једина заштита

Савјет за имплементацију мира (PIC), тијело састављено од држава и међународних организација (углавном, традиционалних произвођача ратова), задужено да надгледа рад ОХР-а и спровођење Дејтонског мировног споразума у БиХ, због противљења Русије, није дао подршку за коришћење некад моћних овласти.

Никола Кобац: Регионални Срби по избору

У недјељу су избори у Хрватској. Једни кажу да се неће ништа промијенити а други да без њих нема промјена. Једни живе живот очајника а други живот растрошника. Вријеме пролази. Хрватска плаћа цијену свога заноса и заблуде. Тек је на почетку – коначни рачун још није испостављен.

Је ли сутра "Црни петак" за Републику Српску?

Бачена грана на "европском путу Србије" мора се хитно уклонити, ма шта год то значило. Вучић је за четвртак заказао хитан састанак са вођама Српске, због Референдума о Дану Републике. Тужилаштва Београда и Сарајева синхронизовано покрећу истраге против предсједника Српске, главну сметњу евроатланске политике Београда. ТВ Ал Џезира и БН телевизија из Бијељине ликују, ширећи монструозне приче о Додику...

Никола Кобац: Каква је Србија коју волим?

Србин сам. Волим Србију и није ми до развода. Испратио сам 60 година свога српства и куд би сада? Медведница превисока, Авала предалека. 

Ствара ли Београд нову нацију - Регионални Срби?

Коме треба језичка кованица „Регионани Срби“ или, Срби из региона? По чему су српски лидери, Срби, кад им је узор идеолог и теоретичар протестантског менталитета, Макс Вебер? Којем здравом човјеку је узор нацизам, фашизам и неолиберализам, традиционални непријатељи Славена и православља?

Добра процена академика Сивкова о антизападној коалицији

Након НАТО самита у Варшави, бивши совјетски председник Горбачов је објаснио могућ став Русије: "Сва прича у Варшави само говори о жељи НАТО да објави рат Русији. Они говоре само о одбрани, али, у ствари, они се припремају за офанзивне операције." 

Трећи свјетски рат због руских ресурса

Тренутно се води геополитички рат за природне ресурсе, попут нафте и природног гаса. Водећи кандидати су САД и Русија, обоје са својим савезницима. Да ли би новонастала ситуација око Црног мора, отопљавање руско-турских односа и нагла промјена геополитичке карте у том дијелу свијета, могла непосредно увести свијет у Трећи свјетски рат?

Домаћи издајници и агенти у Србији

„Ова земља је украдена од грађана Србије, њом владају људи који нису довољно компетентни, нису довољно поштени и које предводи Александар Вучић“.

Руски "Црни август" и тешка политичка јесен

Израз "синдром – црни август" или како већ, у Русији је у широкој употреби више од двије деценије. Покушај државног удара против совјетског лидера Михаила Горбачова, у августу 1991; у истом мјесецу, украјински парламент усваја резолуцију о напуштању Совјетског Савеза. У августу 1998. године отвара се криза рубље. 

Малограђани, идиоти и психопате управљају нашим судбинама

У задњим деценијама прошлог вијека, па све до данашњих дана, обични људи су збуњени оним што се дешава око њих. Сви се баве посљедицама, чак и наука, мало ко узроцима. Више није вијест дана прочитати да је син заклао мајку, да је отац силовао кћерку, да се комшија поноси што је хомић, да је син опљачкао родитељску кућу, да неко умире од дроге или алкохола, да су клинци опљачкали и убили неку бабу, да је унук силовао своју баку… Схвата ли човјечанство, као цјелина, у каквој је опасности?

Идиотизам и ратне игре балканских марионета

Већ 25 година, југословенске марионете глобалног атлантизма, уз помоћ идиота (својих „аполитичних“ гласача), по налогу својих западних шефова, добровољно учествују у локалном и глобалном злочину. Новосмишљене НАТО кованице, „Западни Балкан, Регион…“ само су основе за понављање обрасца вјерских сукоба међу балканским једноплеменицима, па и са оним другима.

Насер Орић - Ко то измишља мит о Сребренци?

У журби Орић рече: "Тамо смо побили 114 Срба". После је била прослава, са пјевачима, пјевајући похвале о муслиманским војним успјесима. Тако је 1995. говорио Орић канадском новинару "The Toronto Star". 

Вучићу, седи - јединица!

Убијте Милошевића!

Који ће српски политичар смоћи снаге да стави свој издајнички потпис на папир о признању Косова, видјеће се ускоро. Са НАТО-ом је склопљен пакт, остала је још та мала формалност око Косова.

Српска црква: Између НАТО-а и православља

"У једном таквој шетњи 'пробијања кордона', учествовала је и СПЦ, предвођена патријархом Павлом", каже се 1991. године у свим извјештајима о првој "Плишаној револуцији", осмишљеној за насилно рушење владе у Београду и „заустављање Српске агресије у Босни“. 

Зашто са српским непријатељима?

Актуелну евроатланску власт у Београду, која се својим Бриселским споразумом суштински одрекла Космета, подржава СПЦ, толеришући јој "евроатлански пут", на начин који вријеђа здрав разум. СПЦ је подржала немогуће - двије искључивости: европски пут и неотуђивост територије Србије. 

Све за Бриселска поглавља

Изборни добитници (Вучић и његова СНС), по државу Србију и српски народ апсолутни губитници,  4 године лажу своје поданике, иако није тајна да сви званичници Запада изјављују исто: Нема уласка у ЕУ прије признања Косова! Зашто грађани Србије затварају очи пред том истином? 

Пакт са НАТО: Нестанак Републике Српске

На брзину и без сагласности владе Републике Српске, 15. фебруара 2016. године, БиХ је поднела молбу за чланство у ЕУ. Каква је држава БиХ, земља која намерава да се придружи ЕУ? Шта то значи за Републику Српку и Балкан у целини? Србе, који чине 33 одсто становништва БиХ, Сарајево не види као савезнике у изградњи заједничке државе, већ као поражени народ.

Еврофанатици, издајници или умоболници

• Т. Николић, М. Гојковић, А. Вучић, И. Дачић, М. Дрецун и, на крају, чак и М. Лазански и стотине других политичких и јавних личности, угледних и мање угледних, одједном прелазе „на другу страну“. 

Узалудан труд: Како срушити Додика?

Незванично и званично, Москва одавно сматра Додика за јединог пријатеља Русије на Балкану, а још искренијег ослонаца њених и српских интереса. Вашингтон га уцјењује, Брисел му пријети смјеном, под сталним је притиском Београда. Оптужују га за ометање „европског напретка БиХ“ и ометања стварања исламске Босне.

Сарајево – Терором до исламске Босне

Остајући досљедан својој идеологији исламизма и у 1992., вођа радикалних босанских муслимана, наставља са крвавим пиром започетим у Другом свјетском рату. Изетбеговић марљиво ради на припремама за коначан обрачун са невјерницима, досљедно примјењујући исламску филозофију објашњену у својој књизи „Исламска декларација“.

Вучићева стратегија обнове Отоманске империје

Да би прешао македонско-србијанску границу, "обични имигрант" мора платити "водичима" 2.000 евра, а исламиста неколико пута више. Пишући о плану насељавања Србије, нисмо поменули и кључне играче, који својом издајничком стратегијом чине Србију делом будућег Балканског калифата. 

Милитантни идеолог босанског исламизма

„Остварења Ислама на свим пољима у особном животу појединаца, у породици и друштву, кроз обнову исламске вјерске мисли и стварања јединствене исламске заједнице од Марока до Индонезије… Први и најважнији такав закључак свакако је закључак о неспојивости Ислама и неисламских система.

Сјеме босанског исламског тероризма

То што је исламски филозоф Алија Изетбеговић написао у свом ремек дјелу, "Исламска декларација" (Постоје и преводи: "Исламски манифест", "Политичка платформа"...), само је наставак фашистичкие активности коју је овај поријеклом Београђанин доказао као суоснивач исламистичке организације "Млади муслимани". Иако је био млад, нису му недостајали воља, енергија и мудрост. 

Непосредно послије Другог свјетског рата, највећи европски исламски филозоф, Алија Изетбеговић, у новој Југославији је осуђен због тероризма, а седамдесетих и други пут је чамио у затвору, због радикалног исламизма. Уз помоћ Запада (САД посебно), Аљо је доживио потврду од Алаха му повјерене мисије, изазивајући у Босни највеће крвопролиће  у њеној историји.

Да ли ће се поновити покушај стварања исламске Босне, већ у наредним мјесецима, вријеме ће показати? Многи и озбиљни аналитичарти мисле да хоће, имајући у виду чињеницу да је стратегија његове странке остала иста, мијењајући само тактику. Изетбеговић Млађи – син првог босанског исламског филозофа, упућени сматрају достојним наследником очева лика и дјела.

Његове присне везе са активистима селафијског покрета о томе најбоље свједоче, Американци празне затвор Гвантанамо, пуштајући на слободу ветеране Алијиног џихада, све више се пише о хиљадама пробуђених муџахедине који живе слободно у скупо плаћеним кућама, диљем њихове Босне итд, итд.

Творац босанске идеологије исламизма

Екстремни исламистички лидери босанских муслимана, уз Павелићеву НДХ, били су кључни сарадници нацистичке Њемачке и холокауста током Другог свјетског рата. Себично радећи за своје интересе, гурнули су и недужни секуларни дио муслиманског бића у саучесништво у вршењу најгнуснијих злочина у усташком логорима - геноциду над Србима, Јеврејима и Ромима. Генерацијски научени да служе окупатору, ови муслимански лидери су молили Хитлера да буду његови савезници, помажући нацистичку Њемачку. Помогнути Великим муфтијом Јерусалемским, Амин ал-Хусаинијем, формирали су и двије нацистичке СС дивизије током Другог свјетског рата.

Ко је био творац идеологије која ће производити зло и крварење међу браћом Словенима у Босни, током цијелог двадесетог вијека, и ко зна да ли ће икад престати таква опасност? Муфтија Јерусалемски је служио као артиљеријски официр у турској армији током Првог свјетског рата. Британски Високи (Високи - омиљени назив за окупационе функције)  комесара за Палестину, сер Херберта Самјуел, именовао је Хусеинија за Великог муфтију Јерусалима, у моменту када му брат, ел-Хусеини Камил, неочекивано умире у марту 1921. 

Тако је 2. Новембра 1917. издата је Балфоурска Декларација, што је контроверзно указу који је Британски министар иностраних послова Артур Џејмс Балфур дао, обећавајући британску подршку стварању јеврејске државе на територији Палестине под Британском окупацијом, тзв. Мандат Палестине; територија са већинским палестинским Арапима  у то вријеме.

Палестински Арапи нису ни поменути у том декрету. Чињеница да је Муфти био арапски муслимански политички лидер – исламиста, који је имао мало или нимало вјерске квалификације, није успорила његово напредовање. Међутим, он ипак јесте 1912. студирао исламске законе на Универзитету Ал-Азхар у Каиру, под менторством салафисте Рашид Рида. Долазећи из вјерске породице, од њега се очекивало да постане угледни исламски вјерски вођа.

Хусеини је остао муфтија Јерусалима све до 1937., када је од Британаца уклоњен са те дужности, након оптужбе за подстицање на арапски отпор, који је почео 1936. и завршен 1939. Долази до повећаног насељавања Јевреја у Палестину 1930., чиме је започео Први обновљени конфликт. Након тога, муфтија је побјегао у Либан, а затим у Сирију.

Године 1941., муфтија се настанио у Багдаду – Ирак. У Багдаду је организовао отпор против британских снага и планирао државни удар, с намјером рушења про-Англо-Саксонске владе. Нацистичка Њемачка шаље оружје и авионе његовим снагама у Ирак, али Британци су успјели да поново окупирају Ирак, приморавајући Муфтију и ирачког лидера пуча, Рашид ел-Гаиланија, да побјегну у Техеран. 

Муфтија је потом одлетио или у Авганистан или Турску, ослањајући се на тамошње пријатеље. Долази у Албанију, а 24. октобра се тајним каналима пребацује у јужну Италију. Дана 27. октобра 1941., Муфтија је стигао у Рим, гдје се састао са Бенито Мусолинијем, обећавајући подршку Сили осовине. Дана 6. новембра, муфтија је стигао у Берлин. Дана 28. новембра, састаје се са Хитлером.

Велики муфтија, са леве стране, Исмет Муфтић, муфтија у Загребу, Андрија Артуковић и министар унутрашњих послова НДХ, као и Миле Будак и министар просвете НДХ, на путу за Сарајево, 22. април 1943, на загребачком аеродрому.

Босански исламисти су жељели да постану нацистички сарадници у будућем исламском калифату

Водеће муслиманске вође су видјеле себе као дио већег глобалног муслиманског блока (Изетбеговићевог „Исламског поретка“). Они се идентификују са муслиманским калифатом - глобалном муслиманском заједницом, а не са Европом или са Словенима. Идентитет Словена исламске вјере је био заснован на вјерској основи - исламу. Одбацили су своју заједничку етничку идентификацију са Србима и Хрватима, као Словенима, и видели свој идентитет у религиозним термину - муслимани. За продају душе Хитлеру, исламисти су, између осталог, имали и неколико захтјева.

Прво, Исламисти су тражили од Хитлера да област дјеловања "Босанске муслиманске легије" под командом мајора Мухамеда Хаџиефендића, треба проширити. Муслиманска Легија је била  босанска муслиманска војна формација под нацистичком контролом. Дакле, чак и прије него што је формирана Ханџар дивизија, босански муслимани су већ имали активну нацистичку формацију. Босанска муслиманска легија ће касније постати језгро по злу познате Ханџар дивизије. Тражили су од Хитлера да муслиманска војна формација буде преименована у "Босанску гарду".

Друго, Босанска гарда ће укључивати све муслиманске војне формације у Босни или у НДХ, изузев босанских муслиманских добровољца на Источном фронту, као што су оне у 369-тој Реинфорцед пешадијском пуку, који се бори против Русије у том тренутку, штедећи и босанске муслиманске војнике у усташким јединицама.

Трећи захтјев је да ће "Босанска гарда" бити опремљена, наоружана и под командом њемачке војске.

Четврти захтјев је био да цијена и трошкови опремања и одржавања буду преузети из прихода од босанских рудника и шума.

Пети захтјев је био да све акције усташких јединица у Босни буду под муслиманском контролом.

Шести захтјев је био да ће посебна муслиманска држава бити формирана НДХ: "На овом простору „Жупа Босна“ ће бити формирана са главним градом у Сарајеву. Шеф те државе ће бити искључиво именован од стране Хитлера ".

Седми захтјев је био да Хитлер оснује Народну нацистичку партију у „Жупи Босни“ или Босанској Муслиманској држави.

Осми захтјев је био да Босна добије топловодну луку у Плочама. Муслимани су хтјели контролу над јужном Босном, гдје су италијанске и црногорске снаге биле доминантне. Истакнути босански муслиман, члан Југословенске муслиманске организације, Хаџихасановић, босанско-муслимански градоначелник Сарајева 1942., Софтић и политички лидер босанских муслимана из Бања Луке, Салихагић, су затражили да Босна буде дио нацистичког Новог Поретка у Европи, подразумијевајући да то буде  под вођством њиховог узора, Хитлера.

И муслиманске вјерске вође су биле на страни нациста-исламиста

Вриједно је напоменути и да су и Реис-ел-улема босанских Муслимана, и лидер муслиманске заједнице у Босни, хафиз Мухамед Панџа, подржавали блиску сарадњу са нацистичком Немачком. Јасно је као дан, а тужно као смрт, да су тадашњи лидери босанских муслимана, искључиво својом слободном вољом, одабрали да буду дио нацистичког поретка Адолфа Хитлера у Европи. Још краће, босански муслимански лидери тражили су да постану нацистички сарадници још од њеног стварања.

Босански муслимански лидери су изјавили да Босна мора да освоји слободу и аутономију или потпуну независност, која је, по њима, оспоравана од стране свјетског јеврејства, англо-саксонског империјализма, комунизама и масона. Лидери босанских Муслимана су изјавили: "Бошњаци-муслимани су дио исламске нације од 300 милиона припадника са Истока, који могу да  достигну своје ослобођење само у борби против енглеског империјализма, светског јеврејства, слободних зидара и бољшевизма, на челу њемачког народа и под руководство њеног Фирера". 

Босански муслимански лидери су наглашавали да су дио ширег муслиманског свијета, или будућег Муслиманског калифата (Данас тзв. Исламска држава, ширећи се на Запад - до Уне и Саве).

Хафиз Мухамед Панџа, реис-ел-улема и лидер муслиманске заједнице у Босни, био је адвокат и предсједник регрутне комисије, мобилишући муслимане за нацистичке СС дивизије. Велики муфтија није  имао потребе да убеђује  Панџу да сарађује са нацистима. Он је то радио с пуно љубави, надојен мржњом према свом поријеклу. Не само њега, него и било ког од других босанских муслимана, вјерских или политичких вођа. С друге стране, иако звучи невјероватно, хрватски усташки режим се противио стварању нацистичке СС дивизије. Борећи се за равноправан статус у нацистичкој хијерархији, муслимански лидери су тражили и захтјевали равноправност у учешћу са усташама у нацистичким војним снагама.

Мустафа Софтић, десно, градоначелник Сарајева, 1942-1945. са Јуром Францетићем, средина, и усташа командант Црне Легије.

Мустафа Софтић (1898-1990) је био ратни градоначелник босанских муслимана у Сарајеву од 1942. до 1945. Он је завршио шеријатску гимназију и радио  је као администратор у Вакуфу, зграда намењеној Исламској заједници. Послије Другог рата, у Сарајеву га је Војни суд судио за колаборацију са нацистима, осуђујући га на 5 година затвора и одузимање имовине. Након „одслужења“, настанио се недалеко од Сарајева, у градићу Кисељак.

Потпредсjедник Босанских Муслимана  усташке НДХ и бивши председник Југословенске муслиманске организације (ЈМО), највеће и најважније муслиманске партије у Југославији пре рата, Џафер-бег Куленовић, лево, са Карл Густав Сауберзвеиг, командантом босанских Муслимана нацистичке СС Ханџар дивизија, поздрављајући долазак дивизије у североисточној Босни 1944.

Истине ради, босанско-муслиманско становништво је било подијељено у различите фракције. Било је више „интересних група“. Било много оних који се идентификују са хрватском усташком НДХ, као што је потпредседник Џафер-бег Куленовић и његов брат Осман Куленовић. 

Било је и аутономаша, који су жељели да се дистанцирају од НДХ , тражећи да успоставе аутономију за босанске Муслимане као посебан политички ентитет. То је је иста она група која је тражила од Хитлера сарадњу и колаборацију са нацистичком Њемачком односно, муслиманска фракција која се противила сарадњи са усташама.

Дакле, постојала је та аутоомашка група која је заиста била највише посвећена сарадњи са нацистима. Они су лично писали Адолфу Хитлеру, тражећи да Муслиманска Босна постане дио нацистичког Новог Поретка у Европи. Управо је ова група била та, која је организовала нацистичке СС Ханџар дивизије.

Било је и таквих фракција, које се изјашњавала као Срби, подржавајући чак и српски герилски покрет Драже Михаиловића. Био је значајан број и оних босанских муслимана који су били у четничким снагама. Ту су били  и босански муслимани који су се идентификовали са хрватском националношћу. Они су били дио НДХ режима, служећи лојално и „регуларну војску“, као и учествујући у свим аспектима функционисања Марионете.

Повезани чланци:

Милитантни идеолог босанског исламизма

Терором до исламске Босне