"У
једном таквој шетњи 'пробијања кордона', учествовала је и СПЦ, предвођена
патријархом Павлом", каже се 1991. године у свим извјештајима о првој
"Плишаној револуцији", осмишљеној за насилно рушење владе у Београду
и „заустављање Српске агресије у Босни“.
Већ 25 година, а и данас, исти они
који "праве" Ђинђића новим Обилићем, "гурају и причу", о
проглашењу патријарха Павла свецем. Народи који нису спремни да прихвате потпуну
истину о себи, колико год она била непријатна, никад неће бити слободни!
У историји свих народа и култура, црква је била стожер окупљања.
Витална веза цркве и народа је управо у томе: вође су препознавале да се вјера
може одржати без слободе, али се слобода не може стећи и одржати без вјере.
Међутим, активно учешће Цркве у политици, често може бити и
контрапродуктивно, посебно ако та најсвелија институција подржава погрешну
политичку страну, ненамјерно дијелећи народ на ове или оне; на „демократе,
либерале, прозападне фашисте“ или „антифашисте, русофиле (десничаре) и комуњаре“.
Црква је мјесто окупљања свих, без обзира на њихову политичку опредељеност,
па чак и фашиста. Уз вјеру, патриотизам је кључна претпоставка и окосница одржања
везе цркве и народа. У недостатку тог најважнијег елемента, долази до расула и
општег раскола.
НАТО скуп православних цркава на Криту
У организацији Константинопољске патријаршије, највише
традиционално од свих грана хришћанства - православље, замишљено је да 16. јуна
2016. окупи своје представника на тзв. Свеправославном Сабору на Криту.
Православље чини четрнаест аутокефалних цркава.
Овај догађај је замишљен да буде историјски, послије скупа
одржаног у Јерусалиму 1672. Припреме за овај текући скуп трају још од 1960-их. Међутим,
одбијањем Руске, Антиохијске, Бугарске и Грузијске Цркве… да присуствују скупу,
ускраћено је учешће 80% представника православља.
Ради контроле из једног центра, јавности је добро познато да постоји
сталан притиском глобалиста да се све религије свијета уједине у једну. Иницијатива
Уједињених религија је један од не малог броја сличних организација које раде на
том плану. Такође је добро познато јавности, да је од 1948. године Константинопољска
патријаршија под директном контролом Вашингтона.
Wikileaks-ов
документ садржи снимак разговора између цариградског патријарха и америчког
сенатора Дурбина, а то недвојбено потврђује следеће: "Ако Васељенска патријаршија
изгуби своју позицију у Истанбулу, Руској
православној цркви ће бити отворен пут да оствари своје претензије у
контроли Патријаршије, постајући тако надређена
свим православним црквама. Патријаршију је неопходно одбрани, како би се
одупрла понижењима Анкаре и руској претензији", рекао је русофобни патријарх
у Цариграду, којег су на то мјесто довеле САД.“
Константинопољска патријаршија је сада очајна: зна да је овај
састанак „бити или не бити“. Ако не постигне циљ, Патријаршија више неће бити
узимана озбиљно нити добијати помоћ од своја два спонзора: Вашингтона који гарантује
његово пуко преживљавање у Истамбулу и борбу против руских интереса; и Ватикана,
који је једино и прихвата за озбиљно.
То би значило и значиће, прије или
касније, да ће стварна и формална моћ проћи у Москву, коју сви православци и сваки нормални
становник Планете гледа као природног лидера православља. У свом очају да
изврши притисак на Руску цркву, Патријарх је прибјегао резервном плану Запада.
Примијенити модел Естоније у Украјини, што би значило уцјену
инвазијом на руску канонску територију и подређивање будуће расколничке
украјинске цркве под своју надлежност. Имајући под контролом мање од 2%
православног свијета и радећи за Вашингтон, Патријарх покушава да застрашивањем
примора православце да му се подреде.
Запад још нема потпуну контролу над
православљем. Ето, отприлике, то је главни план Патријархових спонзора и
његових бирократа са докторатима добијеним на Грегоријанском католичком
универзитету у Риму.
Зар опет нож у леђа?
- Уочи самог састанка на Криту, растрзане између ЕУ/НАТО и
православља, црквене власти Србије су се предомислиле и одлучиле су да присуствују
састанку. За претпоставити је да су амбасадор САД у Београду и новац, или пак нека
обећања србијанске масонске власти, одиграли кључну улогу. Растрзано расколом на
Космету, подстицаним од САД, и издано изнутра, тешко је сагледати у шта руководство
СПЦ вјерује – посјетама синагоги или православним црквама. Једног дана ће
морати да се одлучи - пише Отац Ендрју у угледном православном порталу, Orthodox
England.
- Што се тиче Срба, мислим да је њихов проблем у суштини као и
код свих осталих - да Цариград једноставно игнорише сваку критику, слијепо
покушава да наметне своју вољу, без обзира на друге, понашајући се као да је и на
истоку папство. Наравно, Српска црква, оптерећена расколом на Космету и под
великим притиском Вашингтона/ЕУ/НАТО и масонске власти у Београду, ипак је
одлучила да присуствује састанку на Криту, наводно условно, али то је друга
прича – пише
Ендрју Филипс.
- Васељенски Патријархат, који посљедњих деценија зависи од
Запада, последично је био склон екуменизму, и као такав је промовисао идеју
свеправославног сабора ради поновног утврђења своје хегемоније. При томе се иде
на то да се угуши воља и самосталност других
Православних Цркава, као и да се угуши
улога Руске Православне Цркве у светском православљу, а што чини основ и
битан елемент антируске политике данашњих противника Русије - пише Наталија
Нарочницкаја у свом тексту „Циљ Фанара – утврдити право диктирања своје воље“.
0 коментари::
Постави коментар