Тренутно се води геополитички рат
за природне ресурсе, попут нафте и природног гаса. Водећи кандидати су САД и
Русија, обоје са својим савезницима. Да ли би новонастала ситуација око Црног
мора, отопљавање руско-турских односа и нагла промјена геополитичке карте у том
дијелу свијета, могла непосредно увести свијет у Трећи свјетски рат?
Турска
се писмено извинула Русији
Недавно
је Турска некако загладила односе са Русијом, покушавајући да на тај начин обнови
пројекат Турски то, да јој Русија укине санкције и да преиспита односе са
Западом. У ствари, и сама Турска би се без тог новог гасовода из Русије, у скорој
будућности, могла суочити са несташицом гаса. Говоркање да су САД срушиле руски
војни авион, а Турска морала преузети одговорност, додатно је узбуркало немирно
политичко море Мале Азије.
Након
што се предсједник Турске, Ердоган, састао са Путином, одмах је најављена
обнова пројекта Турски ток. Тај гасовод,
трн у оку Западу, ће се градити и биће изграђен у рекордном року! После рушења руског
ратног авиона у Сирији крајем прошле године, пројекат Турски ток је „стављен на чекање“, због спора између Москве и
Анкаре.
Међутим,
са „обнављањем економске и стратешке љубави“ Турска-Русија, овом пројекту је
поклоњен други живот. Током посјете Турској, цјевовод је у децембру 2014.
године најавио предсједник Путин. Пројекат је био замишљен да замијени пропали
пројекат гасовода Јужни ток, који је требао да пролази кроз Бугарску, Србију,
Мађарску и даље у Европу.
Замисао
пројекта Турски ток је да преноси гас
од руске црноморске обале, у Турску, Грчку, Македонију, Србију... Углавном,
паралелно постојећем кинеском пројекту жељезнице кроз Балкан.
Тачка
усијања
Овај
Пројекат је довео до тачке усијања односе САД-Русија. Поново покретање тог
пројекта показује свијету да санкције Запада не штете много Русији, нити могу зауставити
руско енергетско напредовање према Балкану и Европи.
Мотив
за оживљавање партнерстава са Русијом, за Турке је геополитички важан, журећи
да не остане задњи у реду - да се не
нађе на погрешној страни. Додатни мотив Турској да се „мири“ са Русијом, јесте недавни покушај државног
удара, за који оптужује САД. Као никад, односи између ове двије НАТО чланице су
се погоршали; од пуча, до нивоа дипломатских нота.
Геополитички
обрачун суперсила прати још један паралелан преокрет. Украјина врши мобилизацију,
шаље терористе на Крим; а Руси гомилају војне снаге на граници Украјине и
јачају нуклеарну моћ Крима. САД премјешта своје нуклеарно оружје из Турске у
Румунију.
Путин прети да ће уништити све што угрожава руску безбједност. Недавни
покушај државног удара у Турској, који је готово сигурно изведен под командом
служби САД, отворио је пандорину кутију – сигуран пут за погоршање односа
између НАТО-а и Турске. Та ситуација је натјерала Турску да полу-заледи односе
са Западом и покуша довести руско-турске односа на нормалу.
Исплатило
се враћање Крима матици
Послије
описаних догађаја, значај контроле Крима постаје још већи. Све активности
везане са хитно враћање Крима Русији, почињу да добијају на смислу. Обриси
руског геополитичког дјеловања, не само у Сирији, Ирану и на Балтику, него и у
Црном мору, добијају на јасноћи. Да Русија није повратила Крим, пројекат Турски ток би унапријед пропао - не би
био безбједан, због саботаже Запада. Безбједност Русије од Црног мора, била би
равна нули. Овако, хвала Богу, и Балкан ће доћи на ред.
Након
поправљања односа са Турском, Русија почиње да концентрише снаге на граници
Украјине. НАТО снаге су већ распоређене дуж цијеле руске западне границе. У
мају ове године, НАТО је објавио да ће послати око 4.000 војника у Пољску и
бивше совјетске балтичке републике. С обзиром на број ратних игара и концентрацију
НАТО снага дуж западне руске границе, НАТО снаге ће стално циркулисати кроз
четири земље Источне Европе, по први пут од хладног рата.
Када
су Турска и Русија почеле да отопљавају односе, гром је пукао из ведра неба; под
диригентском палицом ЦИА, покушан је државни удар у Турској. Противећи се
добрим односима ове двије сусједне силе - Русије и Турске, САД су организовале покушај државног
удара, што најбоље потврђује вјештину служби САД да стварају и контролишу кризе.
Оно
што је успјело у Србији, Либији, Египту, Тунису и Украјини, није у Турској – Турци су одбранили своју
државу. Међутим, није то крај припрема за рат са Русијом. У Турској је, у
ваздухопловној бази Инсирлик, око педесет НАТО тактичких нуклеарних бомби, које
су постављене тамо током Хладног рата. Послије покушаја државног удара, народ
је опколио базу, а власти искључиле струју и воду.
С
обзиром на погоршање односа између Турске и САД, немогућности да од огорченог народа
чува базу безбједном, НАТО је донио одлуку да тај убитачни арсенал пренесе
ближе граници Русије - у Румунији.
Које
ће Москва повући потезе – предузети конкретне кораке, видјевши све отворенију
агресивност Запада (САД), видјеће се у времену пред нама. Да ли ће Русија мирно
гледати, поред НАТО нуклеарног оружја смјештеног у Италији, Њемачкој и
Холандији, и нуклеарне бојеве главе у Румунији?
0 коментари::
Постави коментар