Зашто француски мајор брани Ратка Младића?

Да ли је злочин учињен у Сребреници? Прво, мало је оних који споре да није; друго, много је оних који споре број жртава; треће, све је више и више оних - посебно на Западу – који одбацују, опет Запад, установљени образац, да је то било дело босанских Срба – проглашавајући злочин геноцидом над Бошњачким народом и осуђујући многе Србе по истом основу; вероватно, с циљем проглашења Републике Српске геноцидном творевином и, на крају, укидање тог ентитета.

БиХ нестаје убрзаном продајом имовине страним исламистима

Исламска "подршка" додатно продубљује, већ јако дубок јаз етно-вјерских подјела, у већ дубоко подијељеном друштву на силу састављеном у државу звану БиХ.

БиХ: Завере ретко остају тајна

Ужаси сребреничких злочина (прво над Србина, а онда и Бошњацима) никога не амнестирају. Посебно је тешко замислити ментално здравље планера злочина толиког броја људи, само зарад доказа о туђој кривици.

Хоће ли побједа исламиста у Босни, учинити живот неподношљивим?

Не улазећи поново у разлоге, непосредан повод за недавно одржан референдум, о Дану независности у Републици Српској, била је насилна промјена Устава БиХ, који би неформално укинуо Српску; и притисак Бошњака да се Босна хитно прикључи НАТО-у. Русија је отвореније него икад подржала Републику Српску.

Сарајево – Терором до исламске Босне

Остајући досљедан својој идеологији исламизма и у 1992., вођа радикалних босанских муслимана, наставља са крвавим пиром започетим у Другом свјетском рату. Изетбеговић марљиво ради на припремама за коначан обрачун са невјерницима, досљедно примјењујући исламску филозофију објашњену у својој књизи „Исламска декларација“.

Милитантни идеолог босанског исламизма

„Остварења Ислама на свим пољима у особном животу појединаца, у породици и друштву, кроз обнову исламске вјерске мисли и стварања јединствене исламске заједнице од Марока до Индонезије… Први и најважнији такав закључак свакако је закључак о неспојивости Ислама и неисламских система.

Сјеме босанског исламског тероризма

То што је исламски филозоф Алија Изетбеговић написао у свом ремек дјелу, "Исламска декларација" (Постоје и преводи: "Исламски манифест", "Политичка платформа"...), само је наставак фашистичкие активности коју је овај поријеклом Београђанин доказао као суоснивач исламистичке организације "Млади муслимани". Иако је био млад, нису му недостајали воља, енергија и мудрост. 

Непосредно послије Другог свјетског рата, највећи европски исламски филозоф, Алија Изетбеговић, у новој Југославији је осуђен због тероризма, а седамдесетих и други пут је чамио у затвору, због радикалног исламизма. Уз помоћ Запада (САД посебно), Аљо је доживио потврду од Алаха му повјерене мисије, изазивајући у Босни највеће крвопролиће  у њеној историји.

Да ли ће се поновити покушај стварања исламске Босне, већ у наредним мјесецима, вријеме ће показати? Многи и озбиљни аналитичарти мисле да хоће, имајући у виду чињеницу да је стратегија његове странке остала иста, мијењајући само тактику. Изетбеговић Млађи – син првог босанског исламског филозофа, упућени сматрају достојним наследником очева лика и дјела.

Његове присне везе са активистима селафијског покрета о томе најбоље свједоче, Американци празне затвор Гвантанамо, пуштајући на слободу ветеране Алијиног џихада, све више се пише о хиљадама пробуђених муџахедине који живе слободно у скупо плаћеним кућама, диљем њихове Босне итд, итд.

Творац босанске идеологије исламизма

Екстремни исламистички лидери босанских муслимана, уз Павелићеву НДХ, били су кључни сарадници нацистичке Њемачке и холокауста током Другог свјетског рата. Себично радећи за своје интересе, гурнули су и недужни секуларни дио муслиманског бића у саучесништво у вршењу најгнуснијих злочина у усташком логорима - геноциду над Србима, Јеврејима и Ромима. Генерацијски научени да служе окупатору, ови муслимански лидери су молили Хитлера да буду његови савезници, помажући нацистичку Њемачку. Помогнути Великим муфтијом Јерусалемским, Амин ал-Хусаинијем, формирали су и двије нацистичке СС дивизије током Другог свјетског рата.

Ко је био творац идеологије која ће производити зло и крварење међу браћом Словенима у Босни, током цијелог двадесетог вијека, и ко зна да ли ће икад престати таква опасност? Муфтија Јерусалемски је служио као артиљеријски официр у турској армији током Првог свјетског рата. Британски Високи (Високи - омиљени назив за окупационе функције)  комесара за Палестину, сер Херберта Самјуел, именовао је Хусеинија за Великог муфтију Јерусалима, у моменту када му брат, ел-Хусеини Камил, неочекивано умире у марту 1921. 

Тако је 2. Новембра 1917. издата је Балфоурска Декларација, што је контроверзно указу који је Британски министар иностраних послова Артур Џејмс Балфур дао, обећавајући британску подршку стварању јеврејске државе на територији Палестине под Британском окупацијом, тзв. Мандат Палестине; територија са већинским палестинским Арапима  у то вријеме.

Палестински Арапи нису ни поменути у том декрету. Чињеница да је Муфти био арапски муслимански политички лидер – исламиста, који је имао мало или нимало вјерске квалификације, није успорила његово напредовање. Међутим, он ипак јесте 1912. студирао исламске законе на Универзитету Ал-Азхар у Каиру, под менторством салафисте Рашид Рида. Долазећи из вјерске породице, од њега се очекивало да постане угледни исламски вјерски вођа.

Хусеини је остао муфтија Јерусалима све до 1937., када је од Британаца уклоњен са те дужности, након оптужбе за подстицање на арапски отпор, који је почео 1936. и завршен 1939. Долази до повећаног насељавања Јевреја у Палестину 1930., чиме је започео Први обновљени конфликт. Након тога, муфтија је побјегао у Либан, а затим у Сирију.

Године 1941., муфтија се настанио у Багдаду – Ирак. У Багдаду је организовао отпор против британских снага и планирао државни удар, с намјером рушења про-Англо-Саксонске владе. Нацистичка Њемачка шаље оружје и авионе његовим снагама у Ирак, али Британци су успјели да поново окупирају Ирак, приморавајући Муфтију и ирачког лидера пуча, Рашид ел-Гаиланија, да побјегну у Техеран. 

Муфтија је потом одлетио или у Авганистан или Турску, ослањајући се на тамошње пријатеље. Долази у Албанију, а 24. октобра се тајним каналима пребацује у јужну Италију. Дана 27. октобра 1941., Муфтија је стигао у Рим, гдје се састао са Бенито Мусолинијем, обећавајући подршку Сили осовине. Дана 6. новембра, муфтија је стигао у Берлин. Дана 28. новембра, састаје се са Хитлером.

Велики муфтија, са леве стране, Исмет Муфтић, муфтија у Загребу, Андрија Артуковић и министар унутрашњих послова НДХ, као и Миле Будак и министар просвете НДХ, на путу за Сарајево, 22. април 1943, на загребачком аеродрому.

Босански исламисти су жељели да постану нацистички сарадници у будућем исламском калифату

Водеће муслиманске вође су видјеле себе као дио већег глобалног муслиманског блока (Изетбеговићевог „Исламског поретка“). Они се идентификују са муслиманским калифатом - глобалном муслиманском заједницом, а не са Европом или са Словенима. Идентитет Словена исламске вјере је био заснован на вјерској основи - исламу. Одбацили су своју заједничку етничку идентификацију са Србима и Хрватима, као Словенима, и видели свој идентитет у религиозним термину - муслимани. За продају душе Хитлеру, исламисти су, између осталог, имали и неколико захтјева.

Прво, Исламисти су тражили од Хитлера да област дјеловања "Босанске муслиманске легије" под командом мајора Мухамеда Хаџиефендића, треба проширити. Муслиманска Легија је била  босанска муслиманска војна формација под нацистичком контролом. Дакле, чак и прије него што је формирана Ханџар дивизија, босански муслимани су већ имали активну нацистичку формацију. Босанска муслиманска легија ће касније постати језгро по злу познате Ханџар дивизије. Тражили су од Хитлера да муслиманска војна формација буде преименована у "Босанску гарду".

Друго, Босанска гарда ће укључивати све муслиманске војне формације у Босни или у НДХ, изузев босанских муслиманских добровољца на Источном фронту, као што су оне у 369-тој Реинфорцед пешадијском пуку, који се бори против Русије у том тренутку, штедећи и босанске муслиманске војнике у усташким јединицама.

Трећи захтјев је да ће "Босанска гарда" бити опремљена, наоружана и под командом њемачке војске.

Четврти захтјев је био да цијена и трошкови опремања и одржавања буду преузети из прихода од босанских рудника и шума.

Пети захтјев је био да све акције усташких јединица у Босни буду под муслиманском контролом.

Шести захтјев је био да ће посебна муслиманска држава бити формирана НДХ: "На овом простору „Жупа Босна“ ће бити формирана са главним градом у Сарајеву. Шеф те државе ће бити искључиво именован од стране Хитлера ".

Седми захтјев је био да Хитлер оснује Народну нацистичку партију у „Жупи Босни“ или Босанској Муслиманској држави.

Осми захтјев је био да Босна добије топловодну луку у Плочама. Муслимани су хтјели контролу над јужном Босном, гдје су италијанске и црногорске снаге биле доминантне. Истакнути босански муслиман, члан Југословенске муслиманске организације, Хаџихасановић, босанско-муслимански градоначелник Сарајева 1942., Софтић и политички лидер босанских муслимана из Бања Луке, Салихагић, су затражили да Босна буде дио нацистичког Новог Поретка у Европи, подразумијевајући да то буде  под вођством њиховог узора, Хитлера.

И муслиманске вјерске вође су биле на страни нациста-исламиста

Вриједно је напоменути и да су и Реис-ел-улема босанских Муслимана, и лидер муслиманске заједнице у Босни, хафиз Мухамед Панџа, подржавали блиску сарадњу са нацистичком Немачком. Јасно је као дан, а тужно као смрт, да су тадашњи лидери босанских муслимана, искључиво својом слободном вољом, одабрали да буду дио нацистичког поретка Адолфа Хитлера у Европи. Још краће, босански муслимански лидери тражили су да постану нацистички сарадници још од њеног стварања.

Босански муслимански лидери су изјавили да Босна мора да освоји слободу и аутономију или потпуну независност, која је, по њима, оспоравана од стране свјетског јеврејства, англо-саксонског империјализма, комунизама и масона. Лидери босанских Муслимана су изјавили: "Бошњаци-муслимани су дио исламске нације од 300 милиона припадника са Истока, који могу да  достигну своје ослобођење само у борби против енглеског империјализма, светског јеврејства, слободних зидара и бољшевизма, на челу њемачког народа и под руководство њеног Фирера". 

Босански муслимански лидери су наглашавали да су дио ширег муслиманског свијета, или будућег Муслиманског калифата (Данас тзв. Исламска држава, ширећи се на Запад - до Уне и Саве).

Хафиз Мухамед Панџа, реис-ел-улема и лидер муслиманске заједнице у Босни, био је адвокат и предсједник регрутне комисије, мобилишући муслимане за нацистичке СС дивизије. Велики муфтија није  имао потребе да убеђује  Панџу да сарађује са нацистима. Он је то радио с пуно љубави, надојен мржњом према свом поријеклу. Не само њега, него и било ког од других босанских муслимана, вјерских или политичких вођа. С друге стране, иако звучи невјероватно, хрватски усташки режим се противио стварању нацистичке СС дивизије. Борећи се за равноправан статус у нацистичкој хијерархији, муслимански лидери су тражили и захтјевали равноправност у учешћу са усташама у нацистичким војним снагама.

Мустафа Софтић, десно, градоначелник Сарајева, 1942-1945. са Јуром Францетићем, средина, и усташа командант Црне Легије.

Мустафа Софтић (1898-1990) је био ратни градоначелник босанских муслимана у Сарајеву од 1942. до 1945. Он је завршио шеријатску гимназију и радио  је као администратор у Вакуфу, зграда намењеној Исламској заједници. Послије Другог рата, у Сарајеву га је Војни суд судио за колаборацију са нацистима, осуђујући га на 5 година затвора и одузимање имовине. Након „одслужења“, настанио се недалеко од Сарајева, у градићу Кисељак.

Потпредсjедник Босанских Муслимана  усташке НДХ и бивши председник Југословенске муслиманске организације (ЈМО), највеће и најважније муслиманске партије у Југославији пре рата, Џафер-бег Куленовић, лево, са Карл Густав Сауберзвеиг, командантом босанских Муслимана нацистичке СС Ханџар дивизија, поздрављајући долазак дивизије у североисточној Босни 1944.

Истине ради, босанско-муслиманско становништво је било подијељено у различите фракције. Било је више „интересних група“. Било много оних који се идентификују са хрватском усташком НДХ, као што је потпредседник Џафер-бег Куленовић и његов брат Осман Куленовић. 

Било је и аутономаша, који су жељели да се дистанцирају од НДХ , тражећи да успоставе аутономију за босанске Муслимане као посебан политички ентитет. То је је иста она група која је тражила од Хитлера сарадњу и колаборацију са нацистичком Њемачком односно, муслиманска фракција која се противила сарадњи са усташама.

Дакле, постојала је та аутоомашка група која је заиста била највише посвећена сарадњи са нацистима. Они су лично писали Адолфу Хитлеру, тражећи да Муслиманска Босна постане дио нацистичког Новог Поретка у Европи. Управо је ова група била та, која је организовала нацистичке СС Ханџар дивизије.

Било је и таквих фракција, које се изјашњавала као Срби, подржавајући чак и српски герилски покрет Драже Михаиловића. Био је значајан број и оних босанских муслимана који су били у четничким снагама. Ту су били  и босански муслимани који су се идентификовали са хрватском националношћу. Они су били дио НДХ режима, служећи лојално и „регуларну војску“, као и учествујући у свим аспектима функционисања Марионете.

Повезани чланци:

Милитантни идеолог босанског исламизма

Терором до исламске Босне

                                                         

БиХ избори: Гласати или одустати

Постоји ли макар једна политичка опција у РС и ФБиХ која стварно може промијенити очајно социјално-економско и политичко стање; вољом суверена из Вашингтона и Брисела, стварно деценијама у овој измученој земљи? Сви узроци коју су разорили ову малу заједницу, у надлежности су „међународне заједнице“, укључујући временске непогоде и локални криминал. Која то „јака“ политичка странка нуди елиминисање узрока пропасти БиХ-е: неокон идеологију и њен неолиберални систем?

Историја БиХ

Краљ Твртко је од 1377-1390. год. постигао неколико веома лепих успеха и направио Босну најважнијом државом тога периода на Балканском Полуострву. Србија, Бугарска и Грчка стајале су непосредно пред измахнутим турским мачем и нису имале слободног замаха. Заштићени њима,

Америчке интервенције од 1890 до 2011

МИВ

Од “напада” на САД, 11. септембра, већина људи у свету није спорила да починиоци морају бити изведени пред лице правде, али без убијања више хиљада цивила у том процесу.  Али, нажалост, америчка војска је увек прихватала да доведе до огромних цивилних жртва, као део ценe ратовања. Војска је, према томе, била спремна да убије хиљаде цивила, како би се доказало да је убијање америчких цивила било погрешно.

Унијаћење Бањалуке

Миленко Вишњић

Да тако хумана идеја, као што је социјалдемократија, може да метастазира у највеће друштвено зло, дефинишући се и као иделогоија, историја није забиљежила. Социјологија се не оглашава. Једноумни, искључиви и агресивни коментари, фанатичних коментатора-сљедбеника, најновије и у науци непризнате идеологије - Организованог криминала, повод је многих сукоба, па и у породици. Идеологија која завађа; свако је против свакога: Бањалука против Пала, отац против сина, кум против кума...

Злочини исламиста у Босни и 11. септембар

МИВ

Једноставна чињеница, да је 13 од 19 терориста терористичког напада, 11. септембра, било повезано са Босном и Косовом, морала би многе да забрине и заинтересује? Очигледно, америчка јавност мора да је изузетно проста, јер упркос погибији хиљада америчких људи 11. септембра, веза између Босне, Косова и америчког "зеленог светла" од стране администрације Била Клинтона, изгледа да неће бити никад на дневном реду.

Корупција и криминал изједају друштво...

Шта се онда дешава с нама...?

Миленко Вишњић

Серија постова који следе, има за циљ да се критички осврне на политичке циљеве и програме важнијих странака, колико су обећали у својим „програмским циљевима“, а колико су обећања испунили. Иначе, није ми то омиљена тема, али  сам се ипак одлучио на то из неколико разлога; прво, питам се зашто људи не памте шта је обећано и, друго, ако памте, питам се шта се онда дешава с нама...? Можда смо склони да споро памтимо, а брзо заборављамо?

Да ли ће Брчко припасти Федерацији?

Кризна Група: Брчко без надзора, српски ентитет не полаже право на Брчко. Српски ентитет не полаже право на Брчко, и очигледно је и формално испунио коначнан услов, признањем међуентитетске линије разграничења (ИЕБЛ), која дели два босанска ентитета и гранична линија РС више не иде  кроз Брчко. Многи страхују да РС све више има планове о проглашењу независности од БиХ и Брчко ће постати место обнављања насиља у вези са таквим потезима.

Исповест бившег муслимана

Ограничена надмоћ

Превод: Миленко Вишњић

Често сам примeћивао доследну и одвратну ароганцију исламских супрериориста  (они који верују да је Ислам изнад других религија), а сада на слободном блогу, бивши муслиман, који пише из једне муслиманске земље, разматра неке од својих виђења:

Је ли Сребреница била дело босанске владе? IV део

Претходно: Мотив за издају сопственог народа

Кривична одговорност   

Током 2004, Суд УН за ратне злочине у Хагу, осудио је Србина генерала Радислава Крстића за помагање и подржавање "геноцида" у Сребреници и изрекао му казну од 35 година затвора. Крстић није учествовао у наредби, па чак ни знао да се масакр дешавао. 

Је ли Сребреница била дело босанске владе? III део

Претходно: Унапред се знало о масакру...

Мотив за издају сопственог народа           

Године 1998. ратни шеф полиције за Сребреницу, Хакија Мехољић је рекао сарајевским новинама Дани да је у септембру 1993. Изетбеговић рекао: "Знате, ја сам понудио Бил Клинтону у априлу да српске - четничке снаге уђу у Сребреницу и изврше покољ 5.000 муслимана, тако да би била војна интервенција".

Је ли Сребреница била дело босанске владе? II део

Претходно: Пад Сребренице могао да буде спречен да је...

Унапред се знало о масакру...                                                    
                                                                                                               

Изетбеговићева одлука да одбије Сребреничке позиве за помоћ и да је препусти на милост и немилост Војсци босанских Срба, је све више шокантана у светлу чињеницa да је његов режим знао шта ће се догодити ако би Сребреница пала. Они су били у потпуности свесни шта је у питању. Две године пре масакра, босански заменик премијера Златко Лагумдјија рекао је новинарима из Лондонског Тимеса "Ми ћемо бити сведоци великог масакра у Сребреници, ако падне.".

Је ли Сребреница била дело босанске владе? I део

Пад Сребренице могао да буде спречен да је...            

Како је режим Алије Изетбеговића држао цивилно становништво Сребренице таоцем, подстицао Србе на напад на енклаву, а затим напустио цивилно становништво на милост и немилост нападу непријатеља ...

У освит јула 1995., пада сребреничкa енклава, хиљаде муслиманских војника и војно способних мушкараца убијени су или нестали. Неки су заробљени и по кратком поступку погубљени од стране снага босанских Срба, а други су погинули у борби.

Сумњиви ДНК докази око Сребренице

ICTY оснивачи и руководиоци блиско повезани са америчким политичкким естаблишментом

Контроверзе које окружују ДНК идентификацију koју je извршилa Међународнa комисијa за нестала лица (ICMP) жртава масакра у Сребреници, су избиле иза кулиса на суђењу за ратне злочине бившем председнику босанских Срба Радовану Караџићу пред Међународним кривичним судом за бившу Југославију (ICTY) у Хагу.