Подстицање српско-српског сукоба на друштвеним мрежама

Сукоб еврофила и русофила шири се и на друштвеним мрежама. Оснивачи "група" на фејсбуку иду толико далеко да дају групама називе "Русофили", "Евроазијска Република Српска" и сличне, које својим примамљивим називом привлаче искрене русофиле.  

Ко су "криминалци", а ко "издајници" у српском друштву? Том сукобу највише доприноси криминал, најчешће и једних и других. Историја српско-српских сукоба се понавља: од оних између Милана Обреновића и Радикала, преко српско-српског сукоба током Другог светског рата, тињајући и до данашњих дана - између "еврофила" и "русофила". 

Да прозападне политичке странке користе посебно обучене кадрове, злоупотребљавајући лажни патриотизам и русофилство, углавном пред изборе, јавна је тајна. Дрско користе маску, највише у лику и дјелу лажних коментатора, и на друштвеним мрежама, посебно се истичући прављењем тзв. русофилских група на фејсбуку.

Сав апсурд српско-српског сукоба јесте у томе што прве - еврофиле (размажена буџетска класа, тајкуни, тзв. привредници, самозвани интелектуалци, балетани-новинари, активисте друштвених мрежа...) воде новопечени русофили.

Еврофилима се често и несвесно придружују и они обољели од непостојеће опасности од комуниста, вежући русофиле са комунизмом. Ту су и бивши симпатизери политике Зорана Ђинђића. Нађу се ту и мањински "монархисти", носталгичари пропале Краљевине.

Док оне друге: борце, раднике, незапослене и сиротиљу - углавном искрене русофиле, воде окорјели еврофанатици. "Предсједник СДС-а Вукота Говедарица и Младен Босић пренијели су Лајчаку опредијељеност СДС-а за спровођење Реформске агенде и додали да постоји општи консензус када је ријеч о европским интеграцијама. Са Лајчаком се састао и лидер ПДП-а Бранислав Бореновић, а током разговора су оцијенили да је идућа година веома важна за процес евроинтеграција. Предсједник НДП-а Драган Чавић рекао је послије састанка са Лајчаком да је механизам координације једини начин да се ствари у БиХ помакну напријед..."

Групе "Русофили, Евроазијска Република Српска..." на фејсбуку, само су неке је од са тако примамљивим називом. Групе чији називи почињу са "Евроазијска... За краља... Српски патриоти..." или слично, су загушиле друштвену мрежу фејсбука. "...Магарац један остави се политике вудиш да ти слабо иде...", заштићен сликом заставе ЕУ, додуше, са једном звјездицом мање, прилично грубо поменути "еврофанатик" је "напао" у једном другом коментару борбеног "русофила".

"Нећемо дозволити објављивање објава које се тичу актуелне политике у Србији... Свако ко објави још било шта о дневној политици и ономе што није тема групе биће избачен (и, богами, избацују русофиле)... Ова је група направљена за оне који воле Русе и Русију(!?) Ова група није везана за актуелну политику...“, само су неке од честих писмених интервенција „оснивача“ групе Русофили, на друштвеној мрежи Фејсбук (Facebook). 

Разумљиво је да је својим примамљивим називом ова група већ скупила неколико десетина хиљада поштених и преварених русофила.

Да се не играмо, шта је русофилија?

Срби, подијељен народ

Прије свега, знају ли "поштени Оснивачи", шта је уопште русофилија? Који је то ниво образовања, писмености и свијести, потребног једном Оснивачу да би се носио са тако озбиљном материјом? Како Оснивачи на пречац пресуђују другима због њихових искрених осјећања?

Једну од дефиниција шта је русофилија, дао је Владимир Соловљев (руски филозоф и пјесник, писац памфлета и књижевни критичар), рекавши да је идеал оних који воле Русију, "Света Русија, посвећена истини и правди". Дакле, за искреног русофила је Русија, Русија, какву год она иделогију имала. Искрени русофил воли руски народ и Русију - безусловно. Мајка се воли, каква је год, не опредјељујући се за Романове, Лењина, Путина, што је често изговор код српских "профитера".

Плаћеницима се прашта!?

Професор Куљанин, који је уједно и представник Удружења Српско-руски мост у Републици Српској, истиче да су русофили данас они који вјерују у највише моралне идеале и боре се за њих. 

Словенофил Николај Данилевски, руски филозоф и геополитиколог, идеолог панславизма, и аутор капиталног дјела Русија и Европа, дао је посебан допринос развоју осјећања русофилства код Срба.

„Европа је непријатељски настројена према нама, и то није пука случајност, него суштинска ствар. То значи да Европа за нас не представља опасност само онда када ратује сама против себе... Ми, дакле, морамо да одбацимо мисао о било каквом солидарисању са европским интересима.“, писао је Данилевски у својој библији словенофилства Русија и Европа.

Сукоби се подгријавају

Политички афинитет је један од начина појединца да успоставља везе са својим истомишљеницима. Нормално је да се већина људи труди да као личност буде призната од других, очекујући уважавање њихове посебности, а у исто вријеме - тражећи да се идентификују као дио неке политичке групе, па и на друштвеним мрежама.

У својој менталној структури, људи посједују снажну потребу за потврдом свог политичког идентитета! Отуда чињеница да је развој друштвених мрежа и доживио толики успјех. Политички наступ захтјева стварање јасних граница у групи и ван ње, са јасним и опште прихваћеним очекивањима у вези са одговарајућим понашањем.

Ту духовну потребу код људи, потврђују и познате ријечи, Bertolt Brecht-а: "Политички неписмен човјек је толико глуп да се с поносом дичи што мрзи политику. Имбецил не зна да су због његовог политичког незнања створене, проституција, напуштена дјеца, а најгоре од свега: највећи лопови и лоши политичари, корупција, потрчкала..."

Брисаћемо вас!

"Нећемо дозволити објављивање постова који се тичу актуелне политике у Србији.", командује администратор групе "Русофили".

У једној групи - један лик, а два администратора

Значи ли чак и то да (иако је српска политика практично антируска) чланови групе Русофили не могу и не смију исказати своје неслагање с политиком своје владе према Русији? Иначе, која су то прописана правила оснивача „проруских“ група, на првом мјесту,  групе Русофили?

Онда, шта је то што Срби русофили смију објављивати или коментарисати, ако им није дозвољено оно најважније и што „се тиче актуелне политике у Србији“, а која непосредно штети односу два братска народа и, вјероватно, чини непоправљиву и историјску грешку? Русија, као велика сила, не може имати штетне посљедице колико мала Србија, која је 2000-те у чељустима нациста.

Како тако замишљено „русофилство“ може помоћи очувању братства и добрих односа са Русијом, и шта је циљ и намјера оснивања таквих група? Једини могућ одговор на то питање је: Прозападне корумпиране политичке класе, желе да контролишу најбројнији дио српског становништва – русофиле; на све начине, користећи и најсавременије комуникационе технологије?

Мислим, дакле, да на сваки начин актуелне евро-политичке класе у Београду, и оне у Бања Луци, желе да контролишу искрене русофиле, ставе под своје скуте и рукаве, усмјеравајући их свом интересу, и ометајући њихово дјеловање; на сваком кораку и мјесту, па и на друштвеним мрежама. 

Патриотске снаге, са очуваном резервом политичке и културне енергије, а које би се могле храбрије супротставити самовољи и уништењу Србије, Републике Српске и Срба, уопште, еврофанатици покушавају уништити на сваки начин. 

Оне снаге - еврофанатици, у којима је пресушио унутрашњи извор живота, или су их духовно поломили корупција и уцјене Запада, и на овај начин дезорјентишу и усмјеравају русофиле према својим издајничким циљевима. 

Штампа