четвртак, 01. септембар 2016.

Никола Кобац: Регионални Срби по избору

У недјељу су избори у Хрватској. Једни кажу да се неће ништа промијенити а други да без њих нема промјена. Једни живе живот очајника а други живот растрошника. Вријеме пролази. Хрватска плаћа цијену свога заноса и заблуде. Тек је на почетку – коначни рачун још није испостављен.

Оставимо то. Изабрати ће Хрватски народ заступнике у Сабору како заслужују, а ови Владу каква им не треба. Срби? Једни ће каскати за власти други за пресељењем. У другу државу или на своје гробље.

Но, није ми намјера о томе писати јер, тамо (у Хрватској) побјеђују ултра десне снаге преобучене у нове демократе са старим сабљама и отпечећеном стољетном мржњом. Представници Срба у Сабору (три гласа) ће балансирати и преосталом српском народу давати бјанко пропуснице за одлазак из Хрватске.

Пођох писати другом поводом: Унутрашњи немир и неко шесто, седмо или ко зна које чуло ми не да мира, прогања ме и шапуће, критикује, кори и тјера да пустим ријеч. По вас цијели дан чујем шапат тмине која се пролама у мени – Срби из региона? Регионални Срби? Срби усељени у Србију? Срби распамећени и расељени. Регионални Срби?

Знам, постоји регионална сарадња, регионални проблеми, регионални путеви и водоводи, регионална борба против тероризма, али регионална нација, па била она и српска не постоји.
Вјерујем да "Савез Срба из региона" није основан са злом намјером. Он је једино нехотично (да ли нехотично?) запечатио злу судбину свих оних који су морали напустити свој Завичај. Они (оснивачи) су овим потрли Завичај, мој, Ваш, било чији српски Завичај.
Колико других љепших имена бјеше?

Проф. др. Светозар Ливада је Туђмана назвао "Шверцером властитог живота - човјека без мјере а големих амбиција". Дозволите и мени да и ја, не да би се у било чему поредио са уваженим професором – јер је то немогуће Савез Срба из региона назовем "шверцером наше туге" зачињене са амбицијом која прелази границе Србије.

А овоме да додам још један професора Ливаде запис: "Завичај је мјесто рођења и живљења. Он је јединствена појава. Непоновљив као живот. Свако има завичај осим случајно рођених на неком мјесту. Завичај може бити село, засеок, мајур, салаш, град, паланка или мегаполис... завичај је дио идентитета човјекове личности. 

Уско је повезан са људским живљењем, сјећањем и памћењем. То више што се у завичају живи или има сахрањене сроднике... због тога су неки завичаји познати широм свијета. Било због знаменитих личности, војсковођа, умјетника, политичара, повјесних битака, споразума, природних феномена, извора ријека, термалних вода, вулкана..."

Да ли је "Савез Срба из региона" пут ка брисању Завичаја?

Мој немир је дио моје природе, вјечитог "бунтовника" и искреног слушаоца гласа који се кад кад јави и упозори.

Зато ми не замјерите земљаци моји. Гласајте како сте ријешили, подржите како вам савјест налаже, вјерујте онолико колико се надате...

Ја ћу и даље по своме – не, не могу и нећу ћутати!

Штампа

0 коментари::

Постави коментар