У дворишту Русије, проруски кандидати масовно побеђују

Естонија, Бугарска, Молдавија, пре тога Грузија, све су прошле кроз радикалне политичке промене, доносећи само добре вести Москви, додатно јачајући њен утицај на одлуке у међународној политици. Чак и победа непредвидивог Трампа, релативно је ојачала позицију Русије.

Ако "Партија центра" заиста успе да формира естонску владајућу већину, то ће бити још један јак удар ветра у леђа Русији, посебно што се све то дешава у њеном дворишту. Пад владе у Естоније је директна последица тензија које расту у балтичким земљама након избора Трумпа за председника. 

Наиме, Трамп је у својој кампањи помињао балтичке земље који нису "плаћале своје рачуне" НАТО-у, доводећи у питање и помоћ у случају руског напада. Такође, прошлог месеца, парламентарни избори у Грузији су донели апсолутну већину "Грузијском Сну" (Georgian Dream), странци која је више наклоњена Москви.

"Садашња проевропска влада је уништила наше пријатељске односе са Русијом," каже један од спотова Игора Додона, „Игор Додон је једини политичар који може да их обнови. Он ће драматично побољшати односе између Молдавије и Русије." Могле би и остале државице Балкана ускоро открити да је краћи пут до Црног мора, него до Брисела!?

У недјељу су победили проруски кандидати на председничким изборима и у Молдавији и у Бугарској. Враћајући старе савезнике у своје двориште, Русија гради мост Црно море-Балкан, враћајући свој утицај у Југоисточној Европи и Балкану. Уображена „велесила“, Европска унија, ће за сада, вероватно остати без још два гласа.

Избори у Бугарској и Молдавији су одржани у атмосфери великог бирачког скептицизма према владајућим проевропским класама тих земаља. Власти евроатланске орјентације у обе земље су оптужене за преспоро покретање реформе јавног сектора, а игнорисале су и корупцијске афере.

Молдавија се још увек опоравља од банкарског скандала из 2014. током којег је  нестала једна милијарда у добро разрађеној малверзацији евроатлантиста. Власти су оптужене као споре у откривању виновника пљачке и извођење криваца пред лице правде, што је довело до великих уличних протеста.

У бившој совјетској републици Молдавији, кандидат Социјалистичке партије, Игор Додон, освојила 55,5% гласова, према прелиминарним резултатима изборне комисије Молдавије, тукући до ногу еврофанатика, Мају Санду, у другом кругу.

"Као председник, ја ћу учинити све што је могуће да се поврати поверење у државу Молдавију", рекао је Додон.

У Бугарској, генерал Румен Радев, подржан од Социјалистичке партије је обезбедио 58,1% гласова, према извештају објављеном на националној телевизији, која је цело време фаворизовала кандидата десног центра Владе, Цецку Цачеву. Премијер Бојко Борисов изјавио је да ће поднети оставку (можда је већ и поднео), отварајући тако пут за ванредне изборе у најсиромашнијој држави Европске уније.

После гласања за излазак Британије из ЕУ, избори у две поменуте државе илуструју растућу пукотину у бедему Европске уније, која је након распада Совјетског Савеза успела да уништи економије Централне, Источне Европе и Балкана.

У Молдавији и Бугарској, тонови кампања два нова председника су топли према Русији, а дипломатски хладни и критичнији према ЕУ, коју окривљују за економску и политичку пропаст.

И друге Чланице се не мире са својом пропашћу, остајући у ЕУ. Тако су још гласнији лидери влада Пољске и Мађарске позвали Брисел да преобликује европски блок у много лабавију заједницу, иначе…

Молдавија и Бугарска, које су некад биле чланови Варшавског пакта, су се у последњих неколико година издајнички отуђиле од Русије и приближиле ЕУ, чак и НАТО-у. Молдавски посланици су гласали за споразум са Европском унијом 2014. који је „продубио“ економске и политичке везе. Бугарска се придружила Западном војном савезу, НАТО-у, 2004. године, а ЕУ-и 2007. године.

У Бугарској, међутим, Радев је у предизборној кампањи говорио о нужности укидања санкција према Русији, које је наметнуо Вашингтон и Брисел због враћања Крима матици. У Молдавији, Додон жели да укине пакт са ЕУ и обнови трговинске везе са Москвом, као део лабаве уније трговања који повезује Русију и неколико других бивших совјетских република.

Аналитичари кажу да је на предстојећим изборима, Украјина и Србија "следеће жртве". Грчка је  на "чекању"од доласка Ципраса на власт. Спашавајући Турску од пуча, Русија је успоставила "користан баланс" на свом јужном крилу.

Ако све буде текло како Москва очекује, ове промене ће бити лака победа Русије, која се оправдано бори за своју сферу утицаја и одвајања њених суседа и традиционалних пријатеља од утицаја Запада.

Није тајна да је Русија спремна да "тактиком чврсте руке" утиче на остварење тих циљева, ако је и када је то неопходно. 

Штампа