Одгађање Трећег светског рата

Миленко Вишњић

Сила разуме само свој језик, а не онај други - језик дипломатске реторике. Да ли је разумно звати пиромана да гаси пожар, који је подметнуо? Да ли је дипломатија Русије, Кине, Индије, Бразила и осталих земаља „на чекању“, свесна озбиљности западних намера да запали свет и покори га? Није ли лицемерно и неодговорно узимати икакво учешће у дипломатским циркусима, као што је П5+1 – разговорима о разоружању Ирана, разговорима о повлачењу хемијског оружја из Сирије или у лакрдији око Северне Кореје; тиме легализујући пред остатком света агресивне намере Запада? Не само легализујући агресију, него и обесхрабрујући већ Покорене да је правда уопште икад достижна.

Према ономе шта преносе, највише западни медији, тешко је рећи да ли грађани западних земаља мање мрзе своје корумпиране владе, од исламског света коме су те исте криминалне владе уништиле и државе и животе његових становника или, од народа Трећег света, чије су економије опљачкане од западних банака и неповратно уништиле њихову будућност.

Околности које привремено одлажу рат

Најмање шест околности је утицало да Запад привремено одустане од рата против Сирије. Иницијатива Русије да се уништи хемијско оружје у поседу владе Сирије, сматра се, у светским дипломатским круговима, кључним разлогом за заустављање Запада пред ратом против Сирије. Други и не много мањи догађај који је утицао на привремено одустајаење од рата је инцијатива Ирана да пружи Западу руку помирења, нудећи директне преговоре са Вашингтоном.

Трећа околност је оптужба коју је изрекла председник Бразила у ГСУН; земље, која је шеста економска сила у свету, учвршћујући наде да ће светски мир трајати још неко време. Наиме, председник Бразила Дилма Русеф је пред Генералном скупштином снажно осудила америчко сајбер шпијунирање против њене владе, привреде и грађана, што је имало снажан одјек код огромне већине светских политичких лидера.

Четврти и строго унутрашњи разлог за одгађање рата, је чињеница да је у САД дозлабога лоша економска ситуација. Огромна већина јавности најзападније земље Запада, се противи рату. До сада, највеће укључење јавности САД, после рата у Вијетнаму, зауставило је, макар привремено, ратне хушкаче међу богатим и утицајним помагачима Израела, што је Обами ускратило подршку на домаћем терену, резултирајући у додатни притисак да прихвати Путинов предлог за дипломатско решење сиријске кризе.

Пети и нимало слабији притисак на Вашингтон да заустави планове непосредног напада, био је такође интерне природе. Вашингтонска милитантна спољна политика се суочава са притиском из Конгреса; ћорсокака, плафона буџетског дуга. У недостатку федералног буџета и са затвореним владиним канцеларијама, Бела кућа је била приморана да отпусти милионе војних и цивилних службеника.

Фискална криза државе, која је експлодирала у септембру 2013., претвара се у моћни политички противнапад Обаминој политици серијских ратова које је предузимао током првих пет година. Међутим, буџетска криза би могла бити мач са две оштрице. Наиме, могуће је да, суочавајући се са политичким нејединством, економском кризом и притиснут про-израелским лобијем у САД, Обама буде приморан да ипак покрене рат, да би ујединио земљу и скренуо пажњу са домаће и највеће економске кризе, после оне тридесетих година прошлог века!?

Откриће Сноуденовог глобалног шпијунирања (НСА-Агенције за националну безбедност) је ослабило везе Беле куће са њеним савезницима и повећало сукобљавања са противницима. Поверење и сарадња, посебно у погледу обавештајних података, ослабљени су у Азији, Латинској Америци и, у мањој мери, у Европи. Неколико земаља обуставља коришћење америчких ИТ компанија које су сарађивале са НСА. Губитком приступа комуникацијама високих званичника у циљаним земљама, ова открића су ослабила глобалани утицај Вашингтона.

На Генералној скупштини УН, председник Боливије - Ево Моралес је изјавио: "САД су у заблуди уколико сматрају да су власник света", настављајући са нападом на амерички војни империјализм, речима: "Против тероризама се треба борити кроз социјалну политику, а не војним базама." Ове речи су одјекнуле међу огромном већином делегата УН. У оштром контрасту, премијер Бењамин Нетањаху, својим ратоборним говором добија непријатељски пријем код оних шефова држава који нису ту да само присуствују.

Ратни хушкачи не одустају

Међутим, снаге мира су у опасности, стално нападане од посебаног фактора. Моћни тајни фактор, који се противи снагама мира, су амерички милијардери, помагачи Израела; 300.000 чланова јаког националнног и локалног ционистичког лобија (ЗПЦ- Zionist Power Configuration), дубоко укорењеног у влади и цивилном друштву САД. Током деценија, ЗПЦ успешно гура узасне санкције и ратове против Непослушних, посебно против већег броја регионалних противника Израела. Водећи ционисти у Бушовом режиму су измислили мит о оружју за масовно уништење, наводећи САД да изврше инвазију, окупирају и униште Ирак, упркос масовном противљењу америчке јавности.

Ционисти, делујући у државном трезору и у Белој кући, увели су оштре економске санкције Ираку, Ирану и Сирији - спречавајући највеће америчке нафтне компаније да инвестирају и тргују са земљама богатим црним златом. Савет безбедности УН и његова Комисија за људска права су немоћни у санкционисању Израела за ратне злочине. ЗПЦ је вечита гаранција америчког вета на било коју резолуцију. Упркос противљењу целог муслиманског света, ЗПЦ је ту да гарантује да ће Вашингтон наставити да подржава израелску колонијалну експанзију и грабеж земље на окупираној палестинској територији, као и бомбардовање Газе, Либана, Сирије, Ирака и Судана; бомбардовање свих, који се дрзну да се противе САД.

ЗПЦ је подстакла САД за почињање дугих и бруталних ратова који коштају америчку економију неколико трилиона долара и потпуно уништење шест суверених земаља: Ирака, Либије, Сирије, Авганистана, Јемена и Сомалије. Израел и ЗПЦ постављају услове за преговоре САД-Иран, унапред их осуђујући на неуспех. Иран, ЗПЦ инсистира на томе, мора да пружи детаљне информације о својим војним базама и одбрани, заустави своје законом дозвољено обогаћивање уранијума у цивилне сврхе, преда своје постојеће залихе, оконча производњу плутонијума на објекту Арак, демонтира подземне истраживачке објекте на Фордову .

Већина стручњака тврди да ново груписање снага за мир, укључујући огроман и растући амерички отпор новим ратовима, као и светско јавно мњење, у корист председника Роханија, ствара услове за преговоре. Ако хоће, САД могу лако игнорисати израелске ратне хушкаче. Али, реалније и рефлектујуће анализе, међутим, тврде да ће се преговори наставити само уз велике тешкоће, посебно у светлу саботаже и додавању и пооштравању нових санкција од стране ЗПЦ, а не добре воље, као геста ублажавања или смањења постојећих.

„Многи јеврејски писци, укључујући и оне који су нешто критичнији према Израелу, буше питањима о нашој критици ЗПЦ, у САД и, шта погрешно тврде, је наша сурова јединствена критика Израела. Неки од ових критичара тврде да у томе виде знаке латентног антисемитизама; други, с више левичарског колорита, негирају утицајну улогу ЗПЦ, тврдећи да је америчка спољна политика производ геополитике и интереса Big Oil-а ("Big Oil " је назив који се користи за описивање пет или шест на свету највећих јавних нафтних и гасних компанија).

Десетине ционистичких фанатика заузимају кључне позиције у управи, посебно као одговорна лица која се баве Блиским истоком и државним трезором, обезбеђујући да амерички политичари наметну економске санкције израелским непријатељима и да воде ратове за израелске интересе. Они безусловно подржавају Израел у својим нападима на суседе, блокирајући било које гласање у УН. Они се старају да Израел добије најсавременије оружје. Трезор САД плаћа годишње три милијарде долара јеврејској држави, плус порез.“, каже Џејмс Петрас, бивши професор социологије на Универзитету Бингамтон у Њујорку.

Верује се да је главни разлог одлагања напада на Сирију порука из Техерана, послата преко Руса, која каже да је Иран спреман да употреби хемијско оружје против Израла, пише Др Мајкл Јусеф.

Штампа