петак, 21. април 2017.
понедељак, 8. август 2016.
Идиотизам и ратне игре балканских марионета
понедељак, 1. септембар 2014.
БиХ избори: Гласати или одустати
Постоји ли макар једна политичка опција у РС и ФБиХ која стварно може промијенити очајно социјално-економско и политичко стање; вољом суверена из Вашингтона и Брисела, стварно деценијама у овој измученој земљи? Сви узроци коју су разорили ову малу заједницу, у надлежности су „међународне заједнице“, укључујући временске непогоде и локални криминал. Која то „јака“ политичка странка нуди елиминисање узрока пропасти БиХ-е: неокон идеологију и њен неолиберални систем?
петак, 1. август 2014.
Колијевка руске државности

понедељак, 16. јун 2014.
Фашизам и Гаврило Принцип
Варница коју су Срби укресали у Сарајеву, на Видовдан 1914., запалила је складиште барута, препуњено политичким, економским и војним супарништвом међу западним силама: Великом Британијом и Њемачком. Разлог да у причу укључим и Гаврила Принципа, јесте мијењање историје и понављање узрока свјетских ратова и садашње кризе.
среда, 26. март 2014.
Крај вишестраначког једноумља
Због недавне промјене геополитичке серве у Украјини, наше најуносније занимање – политичар, могло би имати не баш свијетлу будућност!? Још тамнију будућност, имаће политички 'прелетачи'. Без и дана радног стажа или чак из средње школе, иду директно у Скупштину! Вријеме вишестраначког једноумља, са слоганом 'Европа нема алтернативу', послије ванредних избора у Србији, почиње да истиче.
недеља, 2. март 2014.
Украјина: Геополитика и стварање раскола
Границе данашње Украјине обухватају жаришта истока, запада и југа; цијепајући се на језичка, вјерска, економска и културна. Док неки могу изражавати дивљење за упорност 'мирних фашистичких протеста', убијајући и ствараући метеж у Кијеву, маштање о будућем 'просперитету' земље не чини никоме доброг.
понедељак, 6. јануар 2014.
Диктатор са црне листе Вашингтона!
уторак, 29. октобар 2013.
Комичан крај једне хегемоније
недеља, 20. октобар 2013.
Одгађање Трећег светског рата
Миленко Вишњић
Сила разуме само свој језик, а не онај други - језик дипломатске реторике. Да ли је разумно звати пиромана да гаси пожар, који је подметнуо? Да ли је дипломатија Русије, Кине, Индије, Бразила и осталих земаља „на чекању“, свесна озбиљности западних намера да запали свет и покори га? Није ли лицемерно и неодговорно узимати икакво учешће у дипломатским циркусима, као што је П5+1 – разговорима о разоружању Ирана, разговорима о повлачењу хемијског оружја из Сирије или у лакрдији око Северне Кореје; тиме легализујући пред остатком света агресивне намере Запада? Не само легализујући агресију, него и обесхрабрујући већ Покорене да је правда уопште икад достижна.