Нови српски поредак уништава Српску

Миленко Вишњић

Према постојаном ставу већине у Српској, да СНСД има лиценцу и искључиво право на криминал, ја издвојам мишљење. Покривајући се главном одередницом идеологије америчког либерализма, не само СНСД, него и неке друге странке младе демократије, изгледа имају један, једини и главни идеолошки циљ – незаконито богаћење. Сваки облик владавине руши сам себе, нарушавањем основних начела демократије; а олигархија, сигурно у хаосу нестаје, кад се препусти неконтролисаној похлепи и жељи за брзим богаћењем, некад давно, Платон нам је прорекао и остао жив.

Боже, опрости им, јер не знају шта раде

Сваки вирус, као и свака заразна болест, шири се на два начина; или, напада организам са најслабијим имунитетом; или, преноси се и шири - са слабијег на слабог. По сличном моделу, данас најприсутнији друштвени вирус у РС – криминал, прво је напао оне са најнижим моралним вриједностима, а онда се ширио и на оне са генетском предиспозицијом и криминалним антигеном. СНСД, сад о њој говоримо, је странка - карантин, у који добровољно, због никаквог или ослабљеног моралног имунитета, долазе сви они који су заражени вирусом криминала – болесном жељом за незаконитим богаћењем. Сад или никад!

И, све до једног, неке и некадашње припаднике разних фракција: Марковићеви реформисти, чланови СКЈ, социјалисти, још неки социјалисти, те и трећи социјалисти, једни и други радикали, СДС-овци – источни и западни, СДА-овци - повратници из Шведске, ХДЗ-овци - повратници из Њемачке и „пословни“ људи из западне Херцеговине, сарајевски зетови, зближава заједнички интерес - богаћење. У истом дрштву, из неба па у ребра, некако се ту нађоше, због ратног сукоба притајени и „мијешани неутралци“. Сви набројани, нашли су се у једном и сложном тиму – СНСД.

Елем, све поменуте фракције се склепташе у наднационалну странку и странку просперитета и брзог развоја; ваљда, странку социјалдемократије - СНСД. Питање је: колико су и друге странке боље од СНСД и, шта и оне нуде и обећавају народу? Многе од њих су нас макар једном „браниле“ и све се оне куну у синтагме „пут у Европу, евроатланске интеграције, неки у шали помену и Русију, људска права, права бисексуалаца, разне приватизације, концесије...“ и, ко зна, које све фразе не користе.

Укратко, испразна, шупља прича; прича, која народ уопште не дотиче и не интересује; гомила фраза: без развојне стратегије, без маште за властитим програмом, без реалног економског програма, без социјалног програма и, најгоре: без свега оног што штити достојанство једне заједнице и, уопште, људски живот у цјелини - модел НСП.

Прилагођавањем закона, одлука и уредби, наше вође омогућавају странцима – концесије, а себи - „легалну“ пљачку свега што је резултат рада и достигнућа „мрске“ нам прошлости; држећи се идеје водиље - стратегије и концепта НСП и, све то чинећи у незнању: „Боже, опрости им, јер не знају шта раде“. Многим од нас већ је познато, још од 1997. године, да су готово све странке, као да се такмиче у наношењу штете, зла и бола овом „њиховом“ народу, превише отимале; прво, само за себе од осиромашеног и напаћеног народа, а од 2000. године, једна, једина странка – СНСД, проширује дјеловање, отимајући и за себе и за странце.

Власт је слатка, само док се (не до)чека

Запошљавајући се као ССС кадар, актуелни Градоначелник Баљалуке, марљиво радећи и стрпљиво градећи каријеру у општинској власти, успио је да до 1985. године, догура до мјеста инспектора у Секретаријату за НО и да, упорно и марљиво учећи, стекне и диплому I степена Правног факултета у Бањалуци. Исте те године – 1985., он напредује и до замјеника Секретара за инспекцијске послове. Први вишестраначки избори га привремено отуђују од градске власти, приморавајући га да свије гнијездо, тамо где су његови владали, у КБЦ, гдје и остаје до свог првог назадовања у каријери.

Ратни вихор, Градоначелников неутралан став према сукобљеним странама и одбијање мобилизације, срозали су га до „млађег“ референта; сматрајући и то успјехом, с обзиром на судбину других и нелојалних. Рат се завршио, Дејтонски мир је потписан, Градоначелник је биолошки преживио, са незнатним губицима у каријери. Стрпљиво чекајући свој “импулс”, Градоначелник остварује свој сан, 1996. године, докопавши се поново градске фотеље. Као члан, тада једине Социјалистичке партије у РС и у коалицији са Странком за Крајину и Посавину (Југословени), Градоначелник формира градску власт и тријунфално се издиже на пиједестал, тада највишег законодавног тијела Града – Секретара Скупштине Града.

Не губећи ни тренутака, Градоначелник, заједно са својим страначким колегом, предсједником ИО, хитно мијења Статут Града, потпуно развлашћујући тадашњег градоначелника, иначе угледног грађанина Бањалуке, оствљајући само симболичну љуштуру од његове функције. „Ни кафу није смио наручити, ако му садашњи актуелни Градоначелник не одобри“, прича се по граду. Бич Божији, како га из миља противници називају, те 1996., године, почиње своју блиставу каријеру господара живота и смрти Града и Бога заштитника градског грађевинског земљишта, у и око града Бањалуке

Наш грб, на нашој застави

Нешто због противљења блиским везама са Београдом, нешто због личног анимозитета према свему што је источно од Дрине, нешто због Милошевићеве просрпске политике, актуелни Градоначелник и друштво око њега, напуштају Социјалистичку партију РС и формирају своју странку; „са својим грбом - на својој застави“; странку, „толерантрнију према оним другима“, окупљајући сродне душе; кажу: душе, породично и емотивно везане за оно што се зове – Независна, преко Уне и Саве.

Недавно одржана сједница Скупштине Града, када су се подијелили одборници СНСД, неки и демонстративно напустили салу, најбоље осликава стање и дјеловање поменутих фракција и јединство странке СНСД. Која ће од поменутих фракција и коначно превладати, већ гледамо!? Зашто баш подјела у Скупштини града? Је ли већ побиједила фракција – „мијешани неутралци“?

Зашто су се смрзавали грађани Бањалуке, док врх СНСД није уцјењивачки, помпезно и пред камерама, прискочио у помоћ? Је ли ово једини преостали начин контроле власти и оних одметутих у Градској управи? Како контролисати одметнике, кад хладноћа – зима, прође? - Да ли је ово хрватски сабор и Загреб, или Република Српска и Бања Лука? Да ли одборници Бање Луке треба да носе хрватску заставу око врата? - питао је одборник Шешић, сугеришући и другима да баце те значке.

Акредитација са хрватском заставом, на грудима поносних Крајишника, коначно и материјално потврђује претходно изнијете тврдње: да је поглавнику најмање стало до Републике Српске и, не само њему, него и осталим из његове фракције. То што је Бањалука једино насељено мјесто у Српској, без споменика палим борцима, јавност основано ставља на терет, некад истакнутом члану СКЈ, са ратним распоредом у ДБ – актуелном Градоначелнику Бања Луке. Неким и водећим члановима, те нове партије толеранције, тврде упућени, тешко је и данас превалити преко уста назив - „Република Српска“, а још теже и с гнушањем - „ВРС“.

Риба смрди од главе, ал' се чисти од репа

Умјесто старе народне изреке: „Риба смрди од главе“ и слиједећи аналогију безакоња; шта, и да ли стварно има криминала и, одакле креће криминални смрад у Градској управи, главног града Српске, Градоначелник смишља своју изреку? У међувремену, одлучује да се хитно морају уклинити сви свједоци, па и они који су мислили да су добри с њим, као и они који су у прошлости добро сарађивали с њим, на примјер – неодољиви љубавник; сви, који су свједоци његових пословних успјеха, морају бити склоњени, а неопрезнији, и ухапшени.

Радећи у журби и немајући нимало моралности и скрупула, Градоначелник је вјековну изреку: „Риба смрди од главе“, прекрстио у: „Риба смрди од главе, ал' се чисти од репа“, показујући то и примјерима напрасних отказа и оптужујући раднике; чак, да су и неодољиви љубавници. Необичан гријех, морам признати, сем да је, за Градоначелника, и слобода нормалне, а богами, и у медијима доказане сексуалности бившег начелника, постала забрањена у некад сексуално нормалном граду!?

Било би поштено, да се и о неким старим и искусним нестраначким радницима, са нормално стеченим дипломама; иначе, жртвама Градоначелниковог секташења и мобинга; јадницима, који су се нашли на путу НСП, а нису били ни по вољи владара живота и смрти у Градској управи - напише и посвети мало више пажње, описујући мобинг и сва доживљена понижавања од стране Бича Божијег.

Обрађивање градског грађевинског земљишта

Шта јавност Српске, посебно Бањалуке, ставља на терет актуелном Градоначелнику? На жалост, само јавност! Настављајући исти ток приче и напуштајући ријечник општих мјеста, вратимо се крајњем циљу – незаконитим додјелама градског грађевинског земљишта; односно, градским руководећим људима; кадровима, са дипломама стеченим „по кратком поступку“: бившем учитељу – сада правнику, бившем припаднику ХОС-а – сада начелнику, бившим токару – сад правнику, бившем вариоцу – сада са дипломом ОР, бившем возачу...

Прву значајнију и искрену љубав, бригу, пажњу и интересовање за градско грађевинско земљиште и, уопште, „инвестиције“, Градоначелник, тада Секретар Скупштине, показао је још давне 1998. године, постајући потписник рачуна, отвореног код Фонда за уређење градског грађевинског земљишта у Бањалуци; рачуна, на који је Град, у старту и безкаматно, положио милион КМ. Намјењена средства су требала бути уложена у прву фазу изградње занатског центра, у самом центру Града. У ствари, то је био Анекс уговора - Град-ЗИБЛ-ГП Крајина - из 1989. године.

По Анексу, заједнички рачун прилива средстава, од продаје пословних простора, требао је да буде у власништву ЗИБЛ!? Мало је запослених у финансијама Градске управе, који вам могу рећи више: колико је укупно Град уложио средстава, још мање - колики је био прилив на рачун ЗИБЛ; и, још мање и од тога – гдје је тај новац проћердан? Једино, кажу о овој трансакцији, ГП Крајина, није сигурно могла пропасти; а и ЗИБЛ, приватизујући се брзо, после приватизације ГП Крајине, тврде: сигурно није пропао!? Колико је „добар“ сам Град, нико нема појма, нити ко смије да има појма и посла с тим?

Да се радило, радило се! Охрабрен пословним успјесима у претходне четири године, Градоначелник, 2000. године доноси Закључак, којим, супротно закону из скупштинске надлежности располагања градским грађевинским земљиштем, преноси овлаштења, са Скупштине Града на Извршни одбор (ИО). Посао се поједноставио: умјесто да Скупштина одлучује и доноси Рјешења о додјели, то је чинио предсједник ИО; иначе, Градоначелников партијски колега. Ово преношење надлежности на ИО и потписивањем стотине Рјешења о додјели, без знања одборника и Скупштинске сагласности, вјероватно је највећа пљачка општедруштвене имовине у историји постајања градова и цивилизације, уопште.

Тако је ишла та пиратија нелегалне додјеле земљишта, три или четири мјесеца; у ствари, све до избора у јесен исте године, кад је, преласком у СНСД, Градоначелник ојачао њене редове; редове, своје пете странке. Серија нелегалних рјешења о додјелама, одлукама, одредбама, наставља се и траје и до данас; мијењајући симболично форму, странке и коалиције, уз чију помоћ се све то и реализује. Незаконито су се куповили и супер-скупи станови, тих истих мјесеци, 2000., чак, и „сарадницима“ који су радили у другој установи, на примјер, у РУГИП. Сви корисници су још живи, сви су на функцијама и, сви користе и откупили су, те перскупе станове.

Иако је и ово само дио леденог бријега, треба навести и неке Градоначелникове важније потписане одлуке; неке, за које зна „цијели свијет“: М. Електроника, Пицин парк, Војно земљиште, Мејдан, Стара аутобуска станица, Фруктона, Аква парк, Пољопривредна школа... Иако, мало упућенији знају да је 2000. година, година помора градског земљишта, у јавности је, ваљда и због других важних играча, познатија 2003. година. На примјер, Рјешење о додјели на Мејдану, нема ни Закључак, нити је кад било на Скупштини, а читко је и лијепо потписано. Наводити, колико је било рјешења о додјели без Закључка; или, да се предлог Рјешења није уопште појавио на Скупштини - а да је потписан и да га одборници, у свим сазивима, нису ниикад видјели, било би писање без наде да се икад заврши. Намјештање регулационих планова, је, такође, прича за себе. Како год, изгледа, да је ипак било и нелегалних, а и нелегитимних радњи у каријери Бича Божијег!?

Условно и узимајући наведене податке као тачне, слободан сам предложити закључак: актуелни Градоначелник је, од 1996. године до данас – 16 година, био увијек близу ватре, правећи много, много прекршаја, посебно се брижно односећи према градском грађевинском земљишту, мислим, страхујући да не буде запостављено. Каква год је тачност ових навода, чињеница је да је грађевинско земљиште нестало, отуђено и да га више нема, кредита све више, народу све горе и све то, у периоду његове страховладе. Да су и други помагали - јесу, али је скупштинску палицу – правни филтер одлука, увијек држао Бич Божији.

Штампа