Народ Републике Српске захвалан Хрватској

"Правобранилаштво Републике Српске ангажоваће правне заступнике у Хрватској и Словенији да би Српска дошла до вриједне имовине бивших државних предузећа у тим земљама којом тренутно не може да располаже.", каже Радуљ. Питаћете: Па, откуд теби сад то - Република Српска треба да буде захвална Хрватској? Аааа?

За шта то треба да буде захвална, кад јој је тај западни сусед послао 1995. толико стотина хиљада избеглих и ојађених Срба? Да, ипак стварно, РС треба да буде захвална Хрватској и Словенији, макар према ономе за шта их оптужује влада РС, односно према ономе што је изјавио Гласу Српске правобранилац РС Слободан Радуљ, под насловом РС почиње битку за имовину предузећа. Зашто захвална Хрватској? 

Зато, јер то је, нажалост, једина имовина која је уопште преостала и преживела пљачку века у РС. Да ли је ово борба за интересе народа РС, па се улази у нову конфронтацију или, по уходаном моделу, само борба за интресе интресних група у РС? Хвала Хрватској и Словенији, на заштити наше имовине!

- Проблем је и у томе што се та имовина не води на РС, него на бившим предузећима као што су Чајавец, Рудници Љубија, Хидроградња или Јелшинград - истакао је Радуљ. Захвалити се тим државама, свакако! Погледајте шта је остало од матица поменутих предузећа у самој РС - ништа, ни пепела, а камо ли да у њима радници раде или, не дај Боже, производе нешта. Сва поменута предузећа, а таквих је уништено на хиљаде, су опљачкана кроз "приватизацију", а с друге стране, у тим земљама је ипак нешта остало од тих фирми - макар и то да се "води" на њима.

- "Метал", "Металка" Прњавор, "Агроцентар" Језеро, "Снабдјевач" Приједор, "Вишеградтранс", "Грађа", "Прњавор експрес", "22. децембар", "Цвјећар", Урбанистички завод РС, "Електросервис", Туристички центар "Балкана"... само је почетак списка предузећа у која су ушли Петар Душанић и Јово Видовић, а која су недуго послије тога завијена у црно или завршила у стечају - пишу Независне новине из Бања Луке под насловом ПРИВАТИЗАЦИЈА НА НАШ НАЧИН. 

Овакви случајеви "транспарентне" приватизације, само су језичак из лепезе примера пљачке државне имовине Српске. Иако, треба бити поштен и рећи да, ова два поменута "привредника", нису скоројевићи у овом послу - почели су већ давне 1992. године да развијају Републику Српску, у време када је СДС и руководство Српске чинило све да "створи Србе домаћине". Србин је навикао да буде домаћин.

То је још једина имовина "некадашњих државних предузећа на којима се она и данас води". Све друго је "легално" приватизовано од великих привредника, Видовића, Станковића, Ђурића, Радишића и других никад довољно опеваних и слављених привредника тог ентитета. Свакако хероја привредника, јер сваки народ има и мора да има своје митове, а ко је крив оним "будалама" које су већ погинуле у рату или завршиле у Хагу, па не учествују у том тако транспарентном демократском процесу - процесу приватизације. Ко их је терао тамо? Моја кућа - Република Српска!

Значи, дошло је "до ноката" у економији РС-е, чим се њена власт досетила, након давдесет година, да, и поред тога што је све проћердано и уништено, опљачкано и покрадено кроз приватизацију у самој РС, има, уз вероватно висок ризик сукоба са тим земљама, још преосталих ресурса, који су остали једина нада владе РС. А шта је са оним фирмама из тих или других земаља, које су наши "привредници угостили", као што је ШИПАД из Сарајева и многе друге? Сва поменута страна предузећа су приватизована на "транспарентан и цивилизован начин, без и трунке  сумње у легитимитет" целог процеса приватизације. Поштено, нема шта!

Ако Бог да, биће још приватизација! Али, како доћи до њих? А шта значи сукоб са суседима, ако немамо шта више приватизовати и изгубити у РС? Ништа, ситница? За сваки циљ морају пасти жртве, па и кад су у питању интереси РС, односно њених "привредника". Може се унапред слутити,  да би народ РС-е, лако могао бита једина жртва. Исплати се "закувати", па како год испадне - нема се шта више изгубити. Само нам је то и остало да приватизујемо, а и национални интерес је ту. Неће нас ваљда и за то бомбардовати? Имамо ми искуства са таквим мешетарењем.

Па, људи, зар нам је потребан још један сукоб са суседом, након двадесет година, само ради две милијарде евра, колико је влада проценила да јој је проостало вредности имовине у тим земљама? Зар валда РС-е нема латентан сукоб са Сарајевом - Тужилаштвом БиХ, само због неких тричавих оптужница против поштења неких њених чланова?

Смишља ли то руководство РС-е како да се наводном кривицом других, још једном оправда свом и увек послушном народу за "не баш најбољу економску ситуацију" у ентитету - може и боље? Које су последице тих неодговорних сукоба?

Можда им се и посрећи, па добију оно што су наумили - нова државна богатства у властити џеп? Ту је и Анте Нобило, познати загребачки одвјетник уз високу провизију. Шта, ако ништа не успе од овог добро смишљеног плана? Да ли је уопште циљ да ишта од свега тога и успе или и поменути одвјетник има само значајну улогу у филму сниманом по сценарију владе РС? 

Можда је најважније да се око тога диже само прашина и уз то криви и Хрватска за нашу несрећу, а провизија иде свакако из буџета РС, пола-пола. Ко не губи овде? Не губи Влада и одвјетник Нобило. Ко ту засигурно губи? Народ  је тај, који засигурно неће добити много, сем повећања нових и нових задужења од пријатељског и увек спремног да прискочи у помоћ влади РС - ММФ-а.

Штампа