уторак, 2. фебруар 2016.

Милитантни идеолог босанског исламизма

„Остварења Ислама на свим пољима у особном животу појединаца, у породици и друштву, кроз обнову исламске вјерске мисли и стварања јединствене исламске заједнице од Марока до Индонезије… Први и најважнији такав закључак свакако је закључак о неспојивости Ислама и неисламских система.

Нема мира ни коегзистенције између “исламске вјере” и неисламских друштвених и политичких институција.“ Злоупотребљавајући цитате из Кур'ана, написао је у свом политичком манифесту – Исламска декларација, Алија Изетбеговићнекад нацистички, а деведесетих прошлог вијека, миљеник Запада и оперативац Вашингтона у Босни.

Исламистичка прошлост једног бившег Србина

Исламски фундаменталиста (أصول‎  Исламиста) је припадник исламске вјере који се бори да правни систем и све аспекате живота у једној друштвеној заједници, укључујући и приватни живот појединаца, подреди Шеријату (исламски вјерски закон), искључујући и могућност суживота са припадницима других религија, идеологија или уопште, припадника других цивилизација.

Породица Биоградлија је поријеклом из Београда; града, који су Београђани напустили након распада Отоманског царства. Биоградлије долазе у Босански Шамац 1868. године. Презиме Изетбеговићи, Биоградлије узимају од имена бега Изета. Беговска породица Изетбеговића постаје власник великих посједа у Босанском Шамцу. У овој богатој фамилији рађа се Алија 1925. Феудалци Изетбеговићи се 1928. селе у Сарајево.

У Сарајеву Алија Изетбеговић креће у мушку гимназију. Већ у првом разреду иде на поправни из биологије и гимнастике, у другом пада из географије, а у петом полази поправни из повијести. У шестом му је школа коначно кренула - због прекида наставе, услед почетка рата, сви ученици добивају исте пролазне оцјене.

Углавном јавности позната чињеница да је Алија био Србин, изнио је и Вук Драшковић у интервјуу за „Недјељник“. Драшковић каже да му је то лично рекао Изетбеговић, додајући да је његова породица била власник Аде Циганлије у доба Карађорђа. До шездесетих прошлог вијека, Изетбеговићи су се изјашњавали национално као Срби.

Екстремни исламистички лидери босанских муслимана, уз Павелићеву НДХ, раширених руку су дочекали нацисте и били су кључни сарадници нацистичке Њемачке и холокауста током Другог свјетског рата. У свесрдну помоћ Великог муфтије Јерусалемског, Амин ал-Хусаинија, исламисти су формирали и двије нацистичке СС дивизије током Другог свјетског рата, састављене од муслиманског мушког становништва.

Прије стварања Ханџар дивизије (13. Waffen-Gebirgs-Division der SS Handschar), у саставу нацистичких јединица, већ су постојале јединице формиране искључиво од босанских муслимана, које су чиниле стравичне злочине над цивилним становништвом, првенствено Србима, Ромима и Јеврејима.

Ријеч је о војним формацијама: „Хаџиефендићева легија“, под командом Мухамеда Хаџиефендића; „Зелени кадар“, формација формирана од домобранских дезертера, на челу са Неџадом Топићем; Млади муслимани, јавности препознатљив активиста Алија Изетбеговић; „Муслиманска армија, Хуска Миљковића; и „Муслиманска милиција Горажде-Фоча“. Све те нацистичко-муслиманске  јединице су биле под директном командом Трећег рајха.

Алијина панисламистичка организација Млади муслимани замишљена је да дјелује као „Muslim Brotherhood“ (Муслиманска браћа), оснивача Хасана ал-Бана, вође прослављене муслиманске организације у Египту, која је и прије тога била у савезу са нацистичком Њемачком.

У току Другог свјетског рата, Изетбеговић је активан у муслиманским удружењима и члан је организације Млади муслимани, профашистичкој фракцији која је директно помагала СС Ханџар дивизије. Иако још млад, Аљо се активно укључио у мобилизацију босанских муслимана у Ханџар дивизије.

Због својих нацистичких заслуга у Другом свјетском рату, Изетбеговић је 1946. суђен у новој Југославији. Дана 1. марта 1946. године, за вријеме одслужења војног рока у ЈНА, по њега долазе припадници КНОЈ-а. Због издајничке активности и припадности екстремној организацији Млади муслимани, осуђен је на три године затвора.

Након што је изашао из затвора, млад, здрав и добро ухрањен, он експресно (за двије године) завршава факултет, добија посао и стан у строгом центру Сарајева, добија радно мјесто савјетника итд. Он живи животом добро ситуираног, средње рангираног партијског апаратчика. Ово је само једна у низу после ратних мистерија необјашњених ни до данас.

Алијина Библија панисламизма

У то пост-затворско вријеме, Алија се још национално изјашњава као Србин. Поново јавно открива да је Муслиман тек 1970., објављујући своју Библију исламизма, Исламску декларацију.

У повољнијој клими политичких припрема за признавање нације Муслиман, слабљења централне власти у Београду, промоције више муслиманских политичара у сами врх власти СФРЈ-а, Изетбеговић је препознао вријеме када може изаћи из илегале, издајући свој политички манифест Исламска декларација. Међутим, ипак је било преурањено за оно што је Изетбеговић мислио да није, дошло је до познатог Сарајевског процеса.

Главни доказ оптужбе било је дјело првооптуженог Алије Изетбеговића, Исламска декларација. Суђење за непријатељство против народа и државе је одржано 1983. групи муслиманских „дисидената“, пред Вишим окружним судом у Сарајеву. Оптужба је тврдила да су у дослуху са извјесним центрима моћи у иностранству окривљени чинили добро организовану непријатељску групу која је имала план и намјеру рушења постојећег државног система и успостављање Исламске државе на територији БиХ.

У Исламској Босни, довести исламску власт

Ипак се може поставити једно опће правило: исламски покрет треба и може прићи преузимању власти чим је морално и бројно толико снажан да може не само срушити постојећу неисламску (невјерничку), него и изградити нову исламску власт.

Ово разликовање је важно, јер рушење и грађење не захтијева подједнак ступањ психолошке и материјалне припремљености“, исјечак је текста из поглавља „Исламска власт“, узетог из политичке платформе Исламска декларација. То ће се и десити - власт ће бити отета од Фикрета Абдића, на првим „демократским“ изборима 1990. године.

Године 1989. Изетбеговић оснива Странку демократске акције, националну политичку странку Муслимана, садашњих Бошњака. На првим вишестраначким изборима у Босни и Херцеговини, након више од пола вијека, СДА добија 33% мандата у новом парламенту, као појединачно најјача странка у БиХ.

Иако је Фикрет Абдић међу Муслиманима добио највише гласова на изборима, кандидатуру је први подржао Никола Кољевић из СДС-а (Српска Демократска Странка). „Ако буде изабран Дураковић (социјалиста), биће рат, а ако буде изабран Изетбеговић (Исламиста), договорићемо се“, само је једна у низу шокантних предратних изјава вођа босанских Срба.

Интересантно је питање, како се опасни вјерски фанатик, кога су Американци и НАТО подржавали у вјерском рату и са трећином подршке углавном секуларних босанских муслимана, успио да наметне као вођа свима који су вјером припадали том корпусу. Како год, Запад и његови медији признавали су Изетбеговића као легално изабраног предсједника БиХ.

За вријеме рата у Хрватској, Изетбеговић је умиривао грађане, увјеравајући их да рат у Босни и Херцеговини није могућ. Истовремено, Алија позива регруте из Босне и Херцеговине да не одлазе у ЈНА (Југославенска народна армија). Да подсјетимо, Алија је убједљиво изгубио изборе од конкурента, умјереног муслимана Фикрета Абдића.

Остаје необјашњено: зашто су то Изетбеговићево нелегално преузимање власти, која ће, знали су, сигурно одвести босанску сиротињу у братоубилачко клање, помогли чак и представници српског народа!? Чудне су те припреме за рат, као да су сви БиХ „лидери“ били на платном списку исте обавјештајне службе? Неке западне, ваљда!?

Злочином до Исламске Босне?

Ханџар дивизија
„…исламски покрет треба и може прићи преузимању власти чим је морално и бројно толико снажан да може не само срушити постојећу неисламску…“. Читајући ову идеологију, сазнајемо да Изетбеговић није предвидио да за насилно преузимање власти, мора бити и муслиманска већина у једној држави. Ах, та држава! То БиХ није никад ни била, макар није с муслиманском већином. Охрабрен Западом и НАТО-ом, у напору остварења сна о Исламској Босни, сањаног још у току Другом свјетском рата, Изетбеговић је морао учинити најмање три ствари.

По сваку цијену докопати се власти! На већ описани начин, Изетбеговић је отео власт од Абдића; а не поштујући Устав, касније је одбио да се повуче, кад му је истекао и тај отети мандат. „Ове изборе је са великом већином добио умјерени босански Муслиман, Фикрет Абдић“, пише Франко Гил-Вајт (Francisco Gil-White) за Historical and Investigative Research. Слично су писали и многи други западни медији који нису под непосредном контролом Алијиних ментора.

Референдумом учинити БиХ државом! За овај историјски корак, Алији је био потребан 100% успјешан референдум, за отцјепљење БиХ од Југославије и да би Босна постала призната држава. Резултате референдума Аљо је морао фалсификовати, јер је већ на изборима 1990. већински секуларни муслимански корпус рекао своје, дајући већину гласова Фикрету Абдићу, муслиману са антифашистичком традицијом предака. Онда, како се могло очекивати да народ гласа против свог претходно датог гласа?

По извјештају муслиманских званичника из Сарајева, референдум о самосталној БиХ је „прошао са 99,43%“. Проценат сам по себи најбоље говори, још више о поштено одржаном референдуму. Треба напоменути да је у години одржавања референдума – 1992., БиХ већ била крцата страним добровољцима и узнемиравана од домаћих исламистима, те је лако претпоставити под каквим притиском и страхом је постигнута 100% излазност гласача.

Учинити муслимане већинским становништвом! То је било једино могуће са етничким чишћењем невјерника, испуњавајући задњи услов Изетбеговићевог сна. Током рата Алија је сарађивао са исламским екстремистичким организацијама, између осталих и Ал Каидом Осаме Бин Ладена, кога је и лично примио у Сарајеву 1994. године.

Посјету Осаме бин Ладена Сарајеву и његов сусрет са Алијом Изетбеговићем, открила је новинарка немачког магазина Шпигл, Рената Флотау, која је испред канцеларије тадашњег првог човјека власти у Сарајеву чекала интервју и случајно набасала на Бин Ладена.

Лос Анђелес Тајмс  пише, да је почетком 1992. године, чак 6.000 добровољаца из цијеле Северне Африке, Блиског истока и Европе дошло је у Босну да се боре против српских и хрватских снага, а у име својих другова муслимана. Ти борци су већ били познати као муџахедини (Свети ратници). Војни аналитичар их је назвао "прилично добрим борцима, и сигурно немилосрдним.

- Босанска муслиманска Влада и војска Алије Изетбеговића су реформисали и оживили нацистичку СС дивизију из Другог свјетског рата. Гледамо око 6000 бораца обновљене Ханџар дивизије, именом по злу прослављене у Другом свјетском рату. Они себе виде као наследнике оригиналне СС Ханџар дивизије, формиране за подршку нацистима од стране босанских Муслимана 1943. године. Њихов духовни узор је био Амин ал-Хусеини, Велики муфтија Јерусалимски, објавио је портал Капије Беча (Gates of Vienna), описујући смотру новоформиране Ханџар дивизије у Фојници.

Или, како је репортер Роберт Фокс из Дејли Телеграфа примјетио, они не крију оживљавање нацистичке и фашистичке културе; величање и наставак препорода нацистичке СС и нацистичке прошлости БиХ током Другог свјетског рата. ЕВИ (Economic Warfare Institute) пише да је Изетбеговић био снага која стоји иза ефемерне Федерације Балканских Исламских држава; исламског универзума који укључује муслиманске мањине у Македонији, Бугарској, Косову, и домаћу муслиманску већину у Албанији.

Он је изнио тврдњу да ислам није могао да коегзистира са западним институцијама, а и да се босански Муслимани клоне апсорпције у оквиру мултиетничке, комунистичке, и секуларне Југославије.

И тако, можемо навести хиљаде примјера, који говоре о Изетбеговићевим принципима написаних у Изетбеговићевом Маин Кампф-у, о чишћењу Босне од невјерника и муслиманских непослушника.



Штампа

0 коментари::

Постави коментар