ICTY оснивачи и руководиоци блиско повезани са америчким политичкким естаблишментом
Контроверзе које окружују ДНК идентификацију koју je извршилa Међународнa комисијa за нестала лица (ICMP) жртава масакра у Сребреници, су избиле иза кулиса на суђењу за ратне злочине бившем председнику босанских Срба Радовану Караџићу пред Међународним кривичним судом за бившу Југославију (ICTY) у Хагу.
Прошлог месеца, ICMP је издао саопштење у којем тврди да "Анализом ДНК профила, добијених из узорака ексхумираних костију посмртних остатака и поредећи исте са ДНК профилима добијеним из узорака крви донираних несталих рођака, Међународна комисија за нестала лица (ICMP) је до сада открила идентитет 6,598 особа несталих у јулу 1995 код пада Сребренице.
ICTY се у великој мери ослањала на ICMP-а налазе да осуди оптужене на суђењу Поповићу и у оптужбама везаних за Сребреницу. Тужиоци, на суђењу Караџићу, такође намеравају да користе ICMP-а налазе. Тужилаштво је најавило да намерава да позове ICMP-ов директора за судску медицину, др Томас Парсонс, као вештака.
Дана 23. јула 2009., Караџић је тражио од Претресног већа да се "дозволи мојим експертима да виде свако парче материјала, све ДНК анализе", рекао је он, "моји експерти не могу да се ослоне на новинске информације. Они треба да имају исти материјал са којим су стручњаци Тужилаштва упознати како би могли да видимо да ли су чињенице правилно прибављене и да ли су закључци били правилно донешени. Зато, моји експерти морају да се фокусирају на исти материјал са оним којим су њихове колеге имале. Ово је једини начин. Они морају бити у стању да виде све оно што су стручњаци Тужилаштва видели, и онда ће их моћи суочити са њиховим стручним ставовима".
Караџић је објаснио суду да "желимо цео материјал, а ми ћемо узети случајне узорке и изабрати 300 таквих, а ако постоје велике разлике код тих 300, онда ћемо проширити узорак и наставити поступак".
10 Фебруара 2010., Хилдегард Уерц-Реклаф старији пуномоћник претреса за кривично гоњење, послао је писмо Караџићевој одбрани, објашњавајући зашто његовим стручњацима не би требало дозволити приступ подацима ICMP.У писму он каже:
- "Прво, ICMP је независна трећа страна са сопственим мандатом. Тужилаштво није у стању да једноставно, 'контактише ICMP и обелодани одбрани господина Караџића укупност ДНК профила породичних чуваних ICMP база података. "Осим тога Тужилаштво не поседује ове базе података и стога није у позицији да их открива".
- "Друго, наше схватање је да је ICMP до сада одбио да открије било којој страни, "у целости", податке његових породичних ДНК профила, јер би то представљало кршење гаранције наведене у формулару сагласности потписаном од стране породица донатора.
“Као што је дискутовано са вашим сарадником г Сладојевић, проблем није једноставан, давање података 'без имена', као што је донаторима обећано - да њихов ДНК не буду објављен - не само да имена неће бити откривена и да никакво обелодањивање ДНК података неће бити".
Наравно, ово само објашњава зашто ICMP неће делити ДНК са чланова породица жртава, а не зашто се неће делити ДНК самих жртава. Нико никада није обећао жртвама да ће њихова ДНК остати поверљив.
Поред питања да ли трибунал треба да се ослони на ДНК доказе, да ни Тужилаштво, ни одбрана, нити судије, имају било какав приступ претпретресном судији. Ијан Бономи из Шкотске, је стао на страну Караџића и признао да "мора постојати нека супстанца у предлогу, на основу које би одбрана могла да покренете неке тестове сличне онима вршене од стране ICMP, са циљем провере тачности онога што су заправо они урадили", рекао је он.
"Мислим да је тешко схватити да особа може пристати на материјал дат тужиоцу, а не схватају да неизбежан резултат мора бити да ће одбрана имати прилично строг захтев бар за приступ том материјалу. Претресно веће, у којем судија Бономи више није био - јер је он само седео на претпретресној клупи - издало је наредбу 19. марта 2010., уз напомену "оптужени жели да оспори закључке донешене од ICMP" и истичући инсистирање “оптуженог да му треба дати целу породичну базу података ДНК, пре него што открије ICMP-му 300 случајева које је изабрао, а због његове забринутости о непристрасности ICMP и сумње да ће се прилагодити базе података на неки начин, како би се осигурало да се ДНК подударају у 300 одабраних предмета".
Налог је дао директиву "оптужени да одмах заврши свој избор од 300 предмета за даљу анализу ДНК и пружи детаље о свом избору за ICMP, који ће, након добијања потребних сагласности, бити у позицији да понуди релевантне податке из породице базе података".
Налог, међутим, не захтева od ICMP да обезбеди Караџићевим експертима приступ комплетној бази података под изговором да "оптужени није установио било какав основ за своју забринутост да би ICMP могао манипулисати базом података за јачање сопствених закључака.
Цела сврха тестирања 300 узорака ДНК је да "оспори ICMP-а резултате", ако су фалсификовали своје налазе. Разумљиво је да би они могли манипулисати своју базу података у циљу спречавања превара од тога да буду откривени.
Дана 28. јула, 2011 Караџићев тим одбране поднео је поднесак објашњавајући да је "тестирање процедура предвиђено од стране Претресног већа је његов налог има једну фаталну ману. Он омогућава да се ICMP, без детекције, замени ДНК електроферогаме других лица са онима које је оптужени изабра као део свог узорка ...
Прво, одбрана обезбеђује ICMP са именом жртве-жртве А.
Друго, неко у ICMP схвата да постоји проблем са идентификацијом жртава и не жели да овај проблем буде изложен.
Треће, лице у ICMP решава овај проблем тако што обезбеђује одбрану са ДНК подацима за жртвама Б, и његовог брата, представљајући се да су ДНК подаци за жртве А.
Четврто, др Стојковић експерт одбране испитује ДНК податке и потврђује да је исправно подударање. ДНК жртва се подудара са ДНК његовог брата.
На овај начин, замена ДНК података остаје неоткривенa. Путем овог метода, резултати могу бити преварa или манипулaција.
Да би се ово спречило, др Караџић тражи податке о ДНК свих несталих лица под условом да се унапред обезбеде. Затим, он је у стању додати још један корак у процесу тестирања. После Др Стојковића потврде подударања између жртве А и његовог брата, он ће упоредити податке ДНК жртве са ДНК подацима жртве из базе података под условом да на самом почетку провери да ли је то заиста жртва ДНК која је тестирана.
Без могућности да предузму овај последњи корак, не постоји начин за др Караџића, како би био сигуран да су ДНК достављени податаци за жртву А, заиста да жртву А, а не од жртве Б.
"Зато је др Караџић инсистира да буде снадбевен са јединственим профилима ДНК костију и електроферогама свих несталих особа пре него што он учини његов избор.
Тужилаштво је усвојило тврду линију против независне верификације ICMP-а резултата. Они су поднели поднесак против Караџића тврдећи да "У светлу позиције оптуженог, он нема намеру да тестира све узорке под условом да му је поступак наведен у налогу Претресног већа о избору предмета за ДНК анализу ...
Тужилаштво уз дужно поштовање захтева декларативно олакшање од Претресног вијећа у следећим терминима:
а) Оптужени је у супротности са налогом и
б) ICMP-а није обавезан да обезбеди 300 фајлова пробних случајева да да оптуженом, у било ком поступку, или предмету у било каквим предусловима, изван услова датих налогом.
Човек мора да се пита зашто је дао, пре свега ICTY-донаторима изузеће поверљивости у вези њихових ДНК узорака. Чини се ирационално, за сваког ко не живи у херметички затвореној посуди, очекивати поверљивост података, с обзиром да људи остављају у великим количинама трагове њиховог ДНК свуда где иду и, на практично, све што дотакну. У свакој ћелији тела ДНК "А", у скоро свакој биолошкој супстанци од њега се луче. Форензички научници могу да издвоје ДНК неке особе од масноћа остављеним иза себе у својим отисцима прстију.
ICTY је основан 1996 године на инсистирање тадашњег председника САД Била Клинтона. Комисија је описана од стране сенатора Џона Схаттуцк као "велика иницијатива САД да подржи мир и процес помирења у бившој Југославији", у својству помоћника државног секретара за демократију, људска права и рад у говору пред америчким Одбором Сената односа са иностранством 12. маја 1998.
Председници ICTY-а су, без изузетка, били вашингтонски инсајдери од њеног оснивања 1996. ICTY-ов први председник је Сајрус Венс (1996-97а), а био је био амерички државни секретар у време Џимија Картера.
Наследио га је Боб Дол (1997-2001) 1996. републикански председнички кандидат од каријере, политичар који је провео скоро 30 година у америчком Сенату. Године 2001 амерички државни секретар Колин Пауел извукао је Јамеса Кимсеиа (2001-2011а) да води ICTY-а. Године 2001 Кимсеи је наслеђен од бившег америчког амбасадора у Босни, Томаса Милера (2011-тренутни).
Такође, треба напоменути да је лабораторија ICMP радила годинама без професионалне акредитације, као и да су већина направљених идентификација од стране ICMP, пре него што је њихова лабораторија добила акредитацију крајем 2007.
Неслагања су такође нађена између ICTY-а налаза и оригиналне војне евиденције Армије БиХ. ICTY тврди да су пронашли посмртне остатке најмање 140 војника у Сребреници у вези са масовним гробницама чија је оригинална војна евиденција наведена као да су били убијани месецима, и у многим случајевима и годинама, пре него што је Сребреница пала. Босанска влада је решила ова неслагања усклађавањем тачности своје оригиналне војне евиденције и допуњавањем, да би одговарала ICTY-а налазима.
Замислите на тренутак да је ципела на другој нози. Замислите да је неко попут бившег руског председника Владимира Путина преузео иницијативу да оснује невладину организацију да истражи тврдње о злочинима почињеним од стране савезника Сједињених Америчких Држава против савезника Русије током рата у којој су Руси напали исте америчке савезнике и тражили да се то испита.
Сада замислите да су преседавајући ове НВО, сви били некако повезани са руским Министарством спољних послова. Поред тога, хајде да претпоставимо да ова невладина организација објављује налазе тврдећи да су амерички савезници масакрирали - рецимо 6,598 људи, а да су у стању да поуздано докажу путем ДНК анализе у лабораторији који није имао професионалну акредитацију, када је направљена већина ДНК идентификација.
Сада претпоставимо да су амерички научници тражили да виде основне доказе ДНК на основу којих је руско НВО откриће засновано тако да су га тестирали за себе и верификовали налаз, али Руси одбијају да сарађују под изговором да би то било неоправдано оптерећујуће и кршење права на приватност жртава и њихових породица.
Ако би се то догодило, да ли би ико на Западу веровао налазима руског НВО? Ни за милион година не би нико веровао. И уколико би Руси покушали да користити та открића као доказ у кривичном гоњењу политичког руководства оптужених америчких савезника, Руси би бити оптужен да је организоваон политички шоу суђења - и то с правом.
Не може се са сигурношћу тврдити да ICTY-лаже о ДНК идентификацији жртава масакра у Сребреници, нити ико може са сигурношћу тврдити да они говоре истину. То је несрећна позиција коју налазимо данас.
Оно што је значајно, је да су ICTY оснивачи и руководиоци блиско повезани са америчким политичкким естаблишментом и да ICTY-а неће дозволити независну научну верификацију својих налаза и основних података који стоје иза њих. Њихово одбијање да доставе своје податке и одбијање међународне научне провере, значи да ће њихове тврдње бити фалсификоване и то умањује тежину која се може повезати s њима.
Извор: GlobalResearch, превод: Миленко Вишњић
0 коментари::
Постави коментар