Је ли Сребреница била дело босанске владе? II део

Претходно: Пад Сребренице могао да буде спречен да је...

Унапред се знало о масакру...                                                    
                                                                                                               

Изетбеговићева одлука да одбије Сребреничке позиве за помоћ и да је препусти на милост и немилост Војсци босанских Срба, је све више шокантана у светлу чињеницa да је његов режим знао шта ће се догодити ако би Сребреница пала. Они су били у потпуности свесни шта је у питању. Две године пре масакра, босански заменик премијера Златко Лагумдјија рекао је новинарима из Лондонског Тимеса "Ми ћемо бити сведоци великог масакра у Сребреници, ако падне.".

УН су такође имале сазнање о томе шта ће се десити. УН су изабрале да не делују 1995., иако су знале још од 1993. какав ће уследити масакр, ако би Сребреница пала.

Сведочећи у Трибуналу за ратне злочине у Хагу, бивши командант Заштитних снага УН у Босни, француски генерал Филип Моријон рекао је суду да је "Насер Орић [командант босанско-муслиманских војних снага у Сребреници] био ангажован у нападима у току божићних празника, уништавајући села и масакрирајући све становнике. Ово је створило степен мржње који је био наглашен у региону."

Рекао је: "Насер Орић, је господар рата који је владао терором у својој области и над самим становништвом. Ја мислим да је схватио да се радило о правилу овог ужасног рата, да није могао дозволити себи да узме заробљенике. Према мом присећању, он није ни тражио изговор. Једноставно је била изјава: Нећу да ме ометају затвореници".

Моријон је сведочио: "Био сам изненађен када су ме Срби одвели у село да ми покажу евакуацију тела становника који су бачени у јаму, селу у близини Братунца. А ово ме натерало да разумем степен до којеg је ова паклена ситуација крви и освете довела, до ситуације када сам се лично плашио да ће се десити најгоре, ако би Србима успело да уђу у енклаву и у Сребреницу", рекао је, "Видео сам, степен апсолутне беде са правим ризиком од неколико десетина хиљада убијених".

Страховао сам да Срби, локални Срби, Срби из Братунца, све милиције, да су они хтели да се освете за све што се приписује Насеру Орићу. То није било само Насеру Орићу, коме су желели да се освете, они су хтели да се освете за своје мртве на православни Божић.

Они су били у том пакленом кругу освете. Не само мушкарци, жене, целокупно становништво било је обухваћено овим догађајима. То није болест страха да је инфицирано целокупно становништво Босне и Херцеговине, страх да доминирају, да буду елиминисани, то је чиста мржња.

Након саслушања његовог сведочења председавајући судија питао је Моријона, "Да ли тим кажете, према томе, генерале, да оно што се догодило 1995., је била директна реакција на оно што је Насер Орић урадио Србима пре две године?". А сведок је одговорио: "Да Да, часни Суде Убеђен сам у то.".

Према извештају Холандског батаљона , српске војне јединице око Сребренице 1995. су биле углавном попуњене избеглицама босанских Срба који су раније живели у енклави.

Војници који су на крају починили масакр у јулу 1995 су се унапред жртвовани. Зато што је знао генерал Моријон шта ће се десити уколико би Срби ушли у Сребреницу, он је покушао да цивилно становништво евакуише на сигурно, али је био спречен у томе од муслиманске власти 19. Априла 1993. - две године пре масакра. Ројтерс и Њујорк Тајмс су известили да:

"Власти у Сребреници су данас одбиле да омогуће цивилима да буду евакуисани из опкољеног муслиманског града", званичник Уједињених нација је рекао.

" Управо смо добили потврду да босанске власти у Сребреници неће дозволити било какаву евакуација ", портпарол Високог комесара УН за избеглице, изјавио је у Београду.

"Она је рекла да муслиманске власти нису дале разлог за блокирање операције и да могу оду. ".

Током његовог сведочења, Моријон је навео да "Да сам био у стању да евакуишем све оне који су хтели да то учине у време када сам интервенисао у Сребреници, могли смо засигурно сачувати велики број људских живота.".

Наставио је, "Бошњаци су користили присуство њиховог становништва да задрже пажњу света фокусираног на њихову ситуацију, они су спречили евакуацију из Сребренице ... власти Изетбеговића су били ти који су устали против евакуације оних према Тузли за све оне који су желели да оду, а било је много оних који су желели да оду. ".

Истовремено са неуспелим напорима Моријона да евакуише цивилно становништва из Сребренице, Савет Безбедности одредио је Сребреницу као "заштићену зону УН", у априлу 1993.

Као такозвана "заштићена зона", Сребреница је требало да буде демилитаризована. Дана 8. маја 1993. Ратко Младић, у име Срба и Сефер Халиловић, у име муслимана, потписали су споразум о демилитаризацији Сребренице у присуству генерала Моријона.

Према условима споразума, сва оружја у енклави требало је да се ставе под контролу УН; заузврат УН су биле одговоране за безбедност енклаве. То је тако било, како су ствари биле на папиру, али стварни живот је био другачији.

Муслимани нису демилитаризовали Сребреницу, већ су користили такозвану", заштићену зону", као базу из које треба да нападају Срску војску и околна српска села.

Две недеље пре пада енклаве, муслимански војници из Сребренице напали су небрањено српско село. 26. јуна 1995. У 4:30, су напали заселак Вишњица у близини Сребренице..., паљење кућа, убијање стоке, и протеривање српских цивила који су бежали спасавајући голе животе.

Завере ретко остају тајна, па ни Сребреница није изузетак. Иако западни медији одбијају да разговарају о било чијој улози у овоме, осим Српској, неки муслимански званичници су проговорили.

Ибран Мустафић је био члан оснивачкке скупштине политичке странке Алије Изетбеговића, члан босанског парламента и становник Сребренице. Године 1996., рекао је за Сарајевску Слободну Босну, "Издаја Сребренице била је свесно припремљена. На жалост, босанско Председништво и Војна команда су били умешани у тај посао, ако желите имена, сконтајте сами. Ја сам разумео ситуацију у Сребреници, а можете да ми верујете на реч, да само нисам био спречен од стране групе криминалаца, много више становника Сребренице би данас било живо.

Да сам добио наредбу да нападнем Српску војску из демилитаризоване зоне, ја бих одбио ту наредбу без размишљања и тражио бих од особе која је то наредила да доведе своју породицу у Сребреницу, тако да могу да му дам пиштољ и дозволио бих му да изведе напад из демилитаризоване зоне. Знао сам да су ти срамни, прорачунати потези водили мој народ у катастрофу. ".

Наставак: Мотив да издају властитог народа
Веза: Сумње у ДНК анализу око Сребренице

Штампа