субота, 22. децембар 2012.

Пропаст америчког либерализма доноси рат

Миленко Вишњић

Sirotinja Шта се то дешава у земљи америчког сна? Прва деценија 21. века, био је период понављаних, дубоких економских и социјалних криза, серија дугих ратова и пада животног стандарда за већину Американаца. Који су то тако велики разлози да на Западу нема више новаца за социјалну заштиту, медицинску заштиту и медицинску помоћ, маркица за храну за 47 милиона потпуно гладних људи, новаца за очување животне средине и система социјалне заштите? Засигурно је да узрока има много више, него могућности да се на њих  да одговор.

Зашто је пропсаст америчког либералног империјализма неминовна?

Да ли је то зато, што снага новца у приватним рукама и западна “демократија” не иду заједно? Или је то зато, што је све дубљи јаз између супер богатих и екстремно сиромашних, где је ових других све више и више, из дана у дан? Можда и зато,  што су западне банке постале крвопије и грабљивци богатства уценама, пљачком и наметнутим дугом, реформама и осталим глупостима, како на самом Западу, тако и у земљама у које извозе своју либералну демократију?

Или је и то зато, што домаћи корумпирани политичари помажу тим истим банкама у њиховој грабежи – добијајући провизију на кашичицу; зато што се западни финансијски систем ослања превасходно на освајачке ратове; или, зато што се сва западна политика своди на политику светске хегемоније, те је то доводи у сукоб са остатком света, на првом месту - Русијом и Кином; зато што се ти ратови воде бесконачно и што стварају огроман амерички јавни дуг; зато што Вашингтон постаје све више изолован и презрен; зато што је Вашингтон наметнуо Европи омчу око врата, која све више стеже и стеже и тоне у рецесију; зато што су западне економије потпуно неморалне - пљачкашке?…

Јадни су привредни системи који се само ослањају на ратове. Такви системи и друштва су осуђени на самоуништење и пропаст, пре или касније. Тамо, где моћ новца води систем  једне државе и где је профит сам по себи циљ, такав систем или држава се обавезно урушава. После свега, због чега би био изнимка амерички и западни капитализам? Каква је будућност система и државе, где комерцијална предузећа и банке чине злочине и пљачку, а да истовремено од њих зависи раст привреде те државе - БДП? Није ли то постојање државе, не ради државе, него и само, ради интереса појединаца - капиталиста?

Те и такве привреде, ради појединаца, одвојене су од народа и све што раде, раде против народа и његове добробити. Новац створен крађом, пљачком или уништавањем већ створених и постојећих вредности, уистину, гомила се брже;  много брже, него новац који се стиче на поштен начин – начин, у оквиру закона и легално. Профитерство је политика и постало је начин понашања у економији. Искоришћавање обичног света због профита, постаје приоритет такве политике. Европа нема алтернативу или, најновије, приоритет наше вањске политике је ЕУ.

Па и ми, овде у нашој држави, ваљда имамо неку врсту капитализма? Какав је такав је, али је и даље неки капитализам и, ипак је то наше. Тако, да све описано лако можемо препознати да се дешава и код нас. Треба имати у виду да се све ово односи и на "државице" такозване транзиције или земље такозване "младе демократије"; односи се и на нас, вероватно и у много грубљем облику, јер у тим "транзицијама" постоји и локални ниво власти и економије, који примењује исте, али мање суптилне методе пљачке и богаћења од оних у “колевци” демократије - Западу. Тешко сиромашном народу, или народу на путу ка већем сиромаштву, с ова два нивоа “развоја” економије!

Међутим, да се ми вратимо главном разлогу пропадања америчког империјализма - политици хегемоније и непрекидног и, на свим меридијанима, вођеним ратовима, а чији резултат је, у правилу, производња високог јавног дуга, сигурног начина за сигурну пропаст економије. Па, опет у круг, рат је најбоље и најпрофитабилније улагање и инвестиција; једноставно, продаје се наоружање, а довозе опљачкане сировине.

Ратови стварају дуг

Остатак приче ћемо наставити, тек од 2001. године - са америчким ратовима, у време када се тадашњи амерички председник није ни удостојио да смисли добар изговор за напад на Афганистан. Смислио човек неки "јефтин" изговор, у октобру месецу те године и дао налог за напад на ту сиромашну земљу; земљу, са већ претходно завађеним племенима. Немало затим, 2003. године, док су још главни западни медији тражили изговор и оправдање за рат у Афганистану, исти председник се сетио да треба “спашавати” и Ирак - земљу са великим енергентским резервама. Ваља извозити наоружање, а успут, и нешта донети кући. Проклета нафта!

Novac Kapitalizam Рекох, сетио се генијални амарички председник и добро осмислио план напада на Ирак. Убио ирачког председника, побио стотине ирачких генерала, убио све оне који су имало држали до суверенитета и достојанства своје земље, "открио и покренуо“, наводни, скривени и тињајући сукоб Шиита и Сунита, порушио све, и старе и нове градове, "побринуо" се за централну банку – да се сачува новац за ирачки народ, опељешио музеје и остала материјална и културна добра, "прикачио" нове нафтоводе... Побринуо се, човек, да не "пропадне" ирачка привреда, не дај Боже.

Укратко, хаос направио у тој некад богатој арапској земљи; арапској земљи која се најбрже развијала, прва иза Либије.  Наравно, прилику да настави ове ратове, није пропустио ни будући председник - Обама. Обама је учинио све да повећа број жртава и велике трошкове, да председник остане запамћен као једини амерички лидер – Афроамериканац; председник, који је, и поред великих очекивања од истих оних које је одлучио да додатно агонизује, наставио у маниру великих америчких председника - да се што више смањи број људских чланова на нашој планети.

Шта су обични Американци добили од свих ових ратова? Ништа, само дуг, незапосленост, глад и додатни криминал. Такав дуг, само износ - по основу камата у вредности око 6.000 милијарди долара - никад, ни тај народ, ни њихова поколења неће моћи вратити. Наравно, не би било поштено према председнику Бушу, који је успешно покренуо ова два рата, ако не би додали да је и његов наследник, наставио на истом курсу, шаљући велико појачање у људству и опреми у Афганистан, тиме погоршавајући и онако очајно стање у тој разореној земљи, стварајући нове и високе буџетске дефиците у својој. Ватра се не гаси бензином.

Незадовољни овим ратовима, два председника су још додатно учинили стотине повреда међународног права и злочина, покрећући конфликте у Пакистану, Јемену, а у Либији, покрећући кампању неселективног бомбардовања циљева, убијање цивила, рушења градова, линчујући лидера Гадафија и, укратко, рушећи до темеља целу земљу.

Добили су нафтоводе, додуше! Но, ни са тим није задовољан тренутни амерички председник, те је све учинио да покрене грађански рат у Сирији, с крајњом намером да сруши сиријску владу, "прикачи" нафтоводе кроз Турску и доведе на власт послушнике Запада. Да би учинио још већи пакао на Блиском и Средњем истоку, Обама наставља са припремањем изговора за напад на Иран. Иначе тај део света, од 1946., па до данас, није имао ни тренутка одмора, завађан и уништаван у непрекидним сукобима.

Тражећи стално непријатеље у муслиманском свету, Вашингтону све више недостаје средстава и енергената. Кад је већ потпуно окружио Русију војним базама, Вашингтон је почео операције премештања снага у Пацифик, наговештавајући намере да опколи и Кину, обнавља поморску базу на Филипинима, планира да успостави нову у Јужној Кореји, преговара о отварању једне у Вијетнаму, као и план отварања нових војних аеродрома широм Азије.

Тајланд се стално “опире” намери Запада, да не би дошао у сукоб са Кином, али притисак моћних, на мале и слабе, је увек на пола пута до циља. Изговор је познат - база је потребна за "хуманитарне интервенције". Маринци су већ послани и у Аустралију, ваљда баш у ту земљу, само зато што се тамо користи исти језик.

Ограђивање у тор Русије, Кине, Ирана и Сирије и држање под контролом десетине других мањих држава, преко својих такозваних Високих представника, је огроман финансијски терет за земљу са удвострученим дугом - због ратова и такозваног банкарског "спашавања - bailout" и земљи, која економски стално пропада, са свакодневним отпуштањем радне снаге, као и сталним смањењем дневница. Нагомиланом  дугу од око 1,5 билиона долара, додаје се сваке године нови и већи буџетски дефицит.

Петнаест или двадесет пет, свеједно - свакако лажу - милиона незапослених, је податак који је службен. И, поред тога, влада и њене медијске финансијске додворице кажу да се земља опоравља.

Да не заборавимо, тема нам је "пропаст америчког капитализма"! Без обзира шта кажу медијске додворице и службена статистика, по Џон Вилијамсу, тренутна стопа незапослености у САД је далеко изнад 22% и много је ближа проценту Велике рецесије из тридесетих година прошлог века, него и једној другој, коју је проузроковала било која криза после Другог светског рата до данас.

Стопа инфлације је 5%, мерена падом стварних трошкова живота, иако, према статистици такозваног Индекса потрошачких цена, та инфлација је 2%. Све је, дакле, "намештаљка" и то изгледа успешно пролази код обичних људи, који у очајној борби за храну и у борби за отплату скупих кредита за стамбено збрињавање – да банке не одузму куће, нема народ времена да прави анализе могућих лажи и превара својих службених медија.

Ево, само погледајте пример мог познаника, којег је ратна несрећа Oluja ових простора натерала да оде "тамо": "Хвала! Знаш да ја немам времена за те твоје чланке, цијело вријеме проводим на послу - чувам га, а оно што ми преостане времена, сређујем кућу, а затим, у кревет. Овде ти је потребна само пиџама и радно одијело". Ово сведочење потврђује лакоћу којом власти те земље Америке "држе" народ притиснут под чизмом. Људи немају времена ни да било шта прочитају, чак и оно што објављују "службени" медији, а камоли да "копају" по књижуринама, тражећи праве и истините информације. Јадничци, испрепадани су од могућег губитка посла, а онда... Онда оде и кућа и ауто и... све на бубањ.

Дакле, све се чини да се све већа и већа беда прикрије и то, нажалост, делимично успева - обични људи немају праве информације. Такозвани Индекс Беде показује да и није тако бедно стање како се види на улицама. Политичари и Федерална резерва су изгледа отишли још даље?

У време велике незапослености и високог повећања дугова домаћинстава, политичари на локалном, државном и савезном нивоу, штеде на пружању здравствене заштите, пензијама, маркицама за храну, субвенцијама за становање и на сваком другом елементу социјалне сигурности. Ово, такође, лако можемо препознати - исти принцип се примењује и на нашим просторима. Добро су "едуковали" наше политичаре.

У САД, од 2002 до 2011. године, привредна производња је изгубила, наводно само, 3,5 милиона радних места. Ови послови су замењени ниже плаћеним, као што су прости и једноставни послови у ресторанима и кафе баровима  - 1.189.000, на пословима у амбулантним и здравственим услугама и пословима заштите - 1,512,000 и на пословима социјалне помоћи - 578,000. Због свега овог и још много тога, друге земље се забављају глупостима Вашингтона. Русија, Кина, Индија, Бразил и Јужна Африка су формирање савез којим напуштају долар, као валуту за међународна поравнања међу собом.

Kina Чајна Дејли пише 4. јула: "Јапански политичари и истакнути академици из Кине и Јапана позвали су у уторак Токио да напусти своју застарелу спољну политику ослањања на Запад и да Кину прихвате као кључног партнера, подједнако важног као и САД-е". Ово сугерише да је Јапан у великој игри. Јапан тренутно више тргује са Кином, него са САД-а, а то отвара пут Кини да себи привуче провереног пријатеља САД-а и тако додатно неутралише сталну претњу у Пацифику.

Вашингтон и даље контролише своје "узми и плати" НАТО марионете, али и ове марионетске државе су преплављене насталим дужничким проблемима, које им доноси Волстрит и својим властитим дужничким обавезама. Можда нисмо поменули, да је ЕУ-ји финансијска омча око врата, тако да не може више да субвенционише свога газду у његовим ратовима хегемоније – покушава се извући кад год може.

Obama Вашингтон постаје изолован и презрен елемент светске заједнице. Вашингтон је купио Европу, Канаду, Аустралију, бившу совјетску државу Грузију, покушава да купи и Украјину, Колумбију  и још много земаља такозване транзиције, па и простор бивше Југославије је купио и наставља са великим напорима да купује цео свет, али, ипак, почиње да превладава осећање, код тих купљених земаља, да се нужно осећа потреба бежања од те полицијски-гестапо-јачајуће државе, која је показала сво безакоње, немилосрданост, и равнодушаност према несрећи других, чак и непријатељство за људски род и људска права, уопште.

На читаоцу је да закључи, које и какве су шансе ове и оваквих држава да опстану, после толико учињеног зла, зла које непрекидно чине другима, истоврмено уништавајући свој властити народ? Тешко је поверовати да тај систем може још дуго трајати, јер, очито је, рок трајања истиче, макар се он звао и амерички либерализам.


Штампа

4 коментари::

Srbo је рекао...

Ја не бих рекао да пропада капитализам колико финансијска глобализација уништава националне и локалне економије и покорава их. То је усмјерен процес и овој кризи, као и у свакој ранијој, постоје струје и елементи који подстичу догађаје, ако је прејако рећи да вуку конце. Они не пропадају, нити ишта губе. Пропадају само они чије се богатство прелива у џепове моћних финансијских елита и оних који су их створили.
Истина је да капитализам губи пред налетом свога производа, транснационалног банкарства. Путем емисије платежних средстава напумпане вриједности који се представљају као стварна вриједност, транснационално банкарство је бацило мрежу удица и варалица у масе и сад је повлачи, са све уловљеним комадима стварне вриједности, стечене радом обичног појединца.
Док је владао Буш, није још било сасвим колико је позиција америчког предсједника небитна, јер он лично долази из дубине кругова који су битни. Кад је побиједио Обама, ја сам знао да је позиција постала небитна, да је параван и ништа више и да су и америчко вођство и америчка војска превазишли интересе америчког народа.
Добра анализа. Јуче трећи град у Калифорнији банкротирао. Дуг је 16 трилиона само на националном нивоу. Мислим да 46 од 50 држава имају дефицит у буџету, а презадужени су и на окружном и општинском нивоу. То су немјерљиве суме новца које далеко превазилазе оно што се представља као национални дуг. А пола савезног буџета иде Пентагону.

Истина је рекао...

Одличан коментар и потврда је дубоке и детаљне информисаности коментатора.
Srbo je rekao: "Ја не бих рекао да пропада капитализам колико финансијска глобализација" је управо оно на чему се и темељи моја теза. Цели текст је усредсређен на доказивање и навођење доказа пропасти глобалног финансијског система и разлога његовог урушавања - капитала, из чега традиционално и потиче назив тог система - КАПИТАЛИЗАМ. Дакле, рушење његове основе, руши се и сам систем. Шта је алтернатива том систему, има много озбиљних и мање озбиљних теза, али за сада, он је, по мом схватању, неодржив овако конципиран - ослоњајући се само на ратове.

Анониман је рекао...

Ognjen Trifkovic Hm... Tekst tretira mnogo razlicitih pitanja koja su ipak medjusobno povezana kao u neku veliku molekularnu strukturu koju bi smo mogli nazvati drzavom.
"Sve ima svoje pocetak i svoj kraj". Kada kazemo da je nesto nastalo, moglo bi se zakljuciti da da je postao neki novi "zivot". A sta je to zivot, pa izmedju ostalog moze se definisati kao vremenski i prostorni kontinuum. Vremenski i prostorni! -mozda bas u tom izrazu lezi dobar dio odgovora na pitanje koje postavlja ova dogma?! Covjek se rodi, raste razvija se, srasta pada i umire. Njeov zivot je priroda omedjila nekakvom vremenskom granicom. A sta je to vrijeme uopste? Kako se ono racuna? U jednoj svojoj pjesmi, Bajaga, iako to nije moj omiljeni pjesnik i neko koga cesto citiram, je kazao, "Gospod brine da se zemlja vrti"! Uprava to vrcenje Zemlje je osnovni postulat za racunanje vremena. Kao sto je i sam covjek smrtan i bivstvujuci konacan, tako su i njegova djela, smrtna, konacna i vremenski definisana. Mozda su njegova 2 najveca djela religija i drzava?!
Kada neko pomene globalizaciju, sta god to znacilo, ja ne mogu da prestanem da razmisljam, kako se drzavi kao jednoj ljudskoj tvorevini zapravo blizi kraj. Postala je, razvijala se, srastala, pada i umrijece. Pod slicne okolnosti bi se mogla podvesti i religija. Ako nestane drzave nestace i religije ciji je osnovni zadatak da zastrasi podanike, kako bi se njima lakse vladalo. Ako nestane drzave, nad kime se onda provodi vladavina?? Medjutim, veliki Darvin se bavio konacnoscu pa je u tom medjuprostoru izmedju postanka i prestanka uvido takodje jednu vrstu alternativnog kontinuuma koji je nazvao evolucija. Kao i sve biljne i zivotinjske vrste, tako i drzava kao tvorevina jedne od zivotinjskih vrsta imaju svoju evoluciju, pa smo imali robovlasnicku, feudalnu, kapitalisticku pa bi poslije ove trebali imati socijalisticku. Ta kapitalisticka je tek treci evolutivni stadijum drzave, i vrlo rako se moze izvuci logicki zakljucak da je to jako nizak evolutivni prag, i da u sustini manje vise govorimo o jednoj jako primitivnoj endogenezi!
Analogno tome, sva kapitalisticka drustva bila bi jako primitivna pa samim tim i americko, zasto da ne? Cak iako ova moja teorija nije ispravna, mnogo je stvari koje ukazuju na to da je americko drustvo jako primitivno. Prije svega, tvorci americke drzave za svoje osnovne postulate prepisali su one iz doba velike rimske imperije! Mnogo su preuzeli od njih, Divide et impera, Casus Belum, Homo Hominni Lupus est ali nema nista Pro Bono???
Ako je to tako ajeste, ona ove skotove moramo posmatrati kao izuzetno primitivne ili pak rimsku republiku kao izuzetnu naprednu za svoje doba, jer je ovdje po srijedi razmak od 2000 godina. Da stvari jesu takve potvrdjuje jedna istorijska paralela koja ih povezuje. Rim je poceo da slabi onda kada vise nije imao sta da opljacka, a pljackao je ratujuci protiv drugih, braneci se da ukoliko oni ne napadnu varvare, onda ce varvariti doci i napasti njih! Istu pricu pricali su i Hitler, i Britanija pa i Amerika! E, tu sam idu nus pojave! Socijalno, zdravstvo, skolstvo, bankarstvo, dugovi, kriza novca auuuuu kraja nema! Pa se ona veliki americki mislioci, kao sto je kvazi reziser Majkl Mur pitaju kako to da 2 trecine podanika nemaju zdravstveno u najmocnijoj drzavi svijeta? Pa isto su se u Rimljani pitali, bivajuci jos uvijek ubijedjeni na zalasku dominata, da je sve pocelo od Romula i Rema i da je vrhovni Jupiter nalozio rimljanima da budu glavni...
Zao mi je sto sva promislenija moraju tek tako da se iznose na blogu, nekako je i to veoma skucen i prostorno omedjen kontinuum u koji nikako da stane ono sto bi mozak htio da kaze. Ali, kako Rimljani rekose Sapienti Sat :) pozdrav

Propao је рекао...

Nisam ideološki obojena, ali nema mu spasa! Nema, jer je pokazao sve svoje najgore i najpogubnije za čovječanstvo mane. Kriminalci su to ljudi, čim oni žele da drže pod kontrolom cijeli svijet, pa i onaj kapitalistički. Samo da doživim taj dan, ne bih željela umrijeti.

Постави коментар