субота, 09. март 2013.

НСП: Амерички Меин Кампф и геноцид (II део)

Миленко Вишњић

NSP, SAD, EU У првом делу анализе – НСП: Амерички Меин Кампф (I дио), било је речи о идеолигији и стратегији Новог свтског поретка (НСП), обје се ослањајући на Хитлеров Меин Кампф и, у много чему, превазилазећи га. ЦИА, као најмногољуднија обавештајна служба на свету, у основи је главни извођач свих “припремних радова” НСП. Такође, било је речи и о главним идеолозима и стратезима НСП: Рокфелеру, Кисинџеру и Бжежинском. Рекли смо да “Филозоф” и теоретичар – Штраус, заузима посебно место у хијерархији НСП и многи га сматрају десном руком Рокфелера.

Планови: геноцид, ГМО и геополитички и економски ратови

Одмах после Другог светског рата, архиктектура плана - „Главни план, брзо је осмишљена и још брже почела са применом, како у стратегији и глобалној политици, тако и у војним акцијама; нападима, за које се претходно стварала неподношљива криза; криза, замишљена као изговор напада, почетак разарања и пљачке природних ресурса, имајући логистичку основу и помоћ домаћих “демократа”. Финансирање у обнову порушенe земље, свакако је урачунато и додатна је добит.

Удружени, под будним оком и чврстом руком моћног финансијског руководства банака из Вол Стрита и транснационалних привредних „нагодби“ (НАФТА, ВТО и други), унутрашња тајна логика ширења сукоба и финансијски моћници, почињу да контролишу проток роба и капитала на највећем делу планете.

Чињеница да су ратови најпрофитабилнији посао, „разумљиво оправдава“ напоре НСП, да у потпуности овлада светом, како геополитички и економски, тако и на војном плану. Зар нам није и ово већ познато? Јесте, али из неких других, давних, али не и мрачнијих времена!

Први непосредни и институционални заокрет према идеолигији нацизма, у стратегији Новог светског поретка (НСП), десио се 1947. године, оснивањем Централне обавештајне службе (ЦИА). Актом за националну сигурност (НСА), преко ове монструозне службе, створени су услови за примену институционалних метода уништавања живота, истине, целих држава и друштвених заједница.

Веза са нацистичким методама и, на првом месту, владање светом, као методом остварења највишег моралног циља, није једини у лепези начела и политике стратегија „глобалне владе“. ЦИА се, у највећој мери, ослањала и на нацистичке СС изворе и средства, почевши од самог почетка свог деловања. Многи нацистички генерали су радосно дочекани, радо виђени и срдачно поздрављени у САД, подразумјева се - под лажним именом. У припреми, САД су их требале за инаформативне ратове против Русије и, Истока у целини.

Главни план НСП, није изоставио ни најужаснија средства у извршењу злочина, па и геноцида, у постизању циља. Између осталог, планирано је да се уклоне све препреке на путу „највиших моралних начела“. У ствари, у сваки план „слободног света“, биле су укључене најмање две америчке институције: Министарство одбране и сама – ЦИА.

Бела кућа, барем према ономе што је мени познато, и сем у случају Џона Кенедија и кубанске кризе, редовно је давала сагласност за све акције. Најчешће, идејни пројекат зла је планитрао и сам председник, као у случају - Буша млађег.

Задужења које је ЦИА добила, превазилазе моћ људске маште и разумног расуђивања: пројектовање, планирање и извршење, економски рат, саботаже, убиства предсједника, инсталирање „међународних“ судова за непослушне, стварање кризе и рушење „непослушних“ режима, масакр цивила, бомбардовање цивила и привредних постројења, планирање верских и грађанских ратова, сиромашење становништва, диструбуција заразне вакцине, ширење заразних болести, ГМО, заражавање плодног земљишта, „тихо и на дуги рок“ - тровање јавних водовода, хране и воде за пиће, уопште...

И, најгоре и најужасније од свега, а све у циљу стварања услова за напад на једну државу или један народ, план укључује, планирање и извршење масовних убиства - масакра; прво, неких домаћих: Операција Нортвуд у кубанској кризи, рушење Кула близнакиња – 11.09.2001.; затим, и неких страних: клање деце у Кувајту, покољи у Авганистану, планирање и извршење покоља у Сребреници, покољи цивила на пијацама у Ираку, Авганистану, Лубији, БиХ, Сирији и све то, под изговором - „заштите слободног света“. Изгледа, пијаце су посебно омиљена и привилегована места покоља цивила, као оправдање за разарање и уништавање свега, што се нађе на путу демократије?

Други план, широј јавности познат под називом – Пројекат за нови амерички век, вероватно је зачео свој ембрионални развој непосредно после убиства Џона Кенедија и, разумљиво, ослањајући се и укључујући већ постојећу стратегију Главног плана и, низа других стратегија. Долазак на власт Џорџа Буша млађег, 2000. године - чији избор и данас споре неки амерички аналитичари и чија је фамилија добро зарађивала новац, делом и служењем и трговином са нацистичком Немачком, пре и у току 1939. до 1945. године - покренуо је „нови поветарац“ у политици унапређења „америчких интереса“, идући „до пуног спектрума остварења“.

Наиме, америчка администрација и западне стране службе су овим новим пројектом, поништиле и ревидирале резултате Рузвелтовог плана - „Њу дил“ и његову, већ добро хуманизовану „социјалну државу“, оптужујући ратног предсједника да је направио „највећу политичку и економску аномалију у америчкој историји“.

Објављивањем текста пројекта - Пројект за нови амерички век, чак и онима који нагињу политици – „један свет, једна влада“, није било више нејасно о чему се ради, када су у питању масовна убиства цивила. Зашто су се и с којим циљем десила, као и - ко их је и како починио, постало је јасно и онима који не воле да баш чују непријатне вести о својим најдражим.

Ко је боље планирао геноцид

Време је већ показало, а за очекивати је да ће тек показати, колико је човечанство грешило и колико греши, не чиниће ништа и допуштајући да разарањем, један по један и, корак по корак, падају цели системи и културе, миленијумима стварани. Рачунати материјалне штете, настале рушењем неколико десетина, некад слободних држава, тешко да и сами “стратези” могу прецизно урадити. А тек, колико је држава тихо и нечујно окупирано, посебно у Африци, а за које се јавност није честито ни огласила, сам Бог зна?

С друге стране, мало је држава, које због своје војне моћи или због самопоштовања и самопоуздања и даље стоје на путу „одбране Слободног света и његовог начина живота“. Углавном, такве државе трпе и одолевају притисцима и боре се да непосредно не дођу под чизму НСП и његове корпорацијско-банкарске хоботнце - трпећи и чекајући боље дане и расплет на глобалном нивоу.

Још је мање народа, који још „суверено“ одлучују о томе, коју и какву ће владу изабрати на „демократским“ изборима. Запад, углавном помаже и доводи себи подобне и одавно припремане и добро плаћене „интелектуалце“; као код нас, неке београдске психологе, социологе и квазиинтелектуалце, из некадашњег београдског круга - „Отворени универзитет“.

Уистину, београдски демократи дођоше, дуго остадоше на власти, разарајући и оно што ни НАТО није успео и поклањајући и дајући и оно што ни НАТО и сепаратисти нису успели отети - КиМ. Какви су ови данас, мислим на ове на власти, у наредним месецима и ускоро ћемо видети. Пустимо их нека се “докажу”, да могу и више учинити-дати од својих претходника или, можда неће!?

Да је идеологија НСП много даље „напредовала“ од свог прототипа - Меин Кампфа, мислим на идеолошко политичка гледишта - нико озбиљан више и не спори. Сигурно је једно, а то је: да су неке методе којима Запад долази до циља, много, много суровије и “боље” од оних примењиваних у Другом светском рату.

Хитлер је масовни убица и то је неспорно – убица над убицама. Међутим, он је кривицу за злочине преузимао на себе и свој народ, није је  “потурао” другима као изговор за њихово уништење, сем 1939., онај глупи инцидент на граници с Пољском. Дакле, ово и јесте суштинска и једна од најважнијих разлика у методологији ова два “добра”, оба западна - на жалост.

Запад, исто као што је чинио и Хитлер, “завађа и влада”, убијајући и уништавајући све завађене стране; али и увек, кажњавајући само једну или, војно јачу или, ону која је у његовој немилости; ваљда, зарад начела правде и држећи много до кодекса и фер понашања у рату и, опет ваљда, држећи се понеке и само своје западне конвенције. Такође, важно је напоменути; да углавном, све ово Запад-НСП чини у планираним интервалима и у тихом и привидном миру – стању полурата.

У наставку: НСП: Амерички Меин Кампф (III дио)

3. Нови свјтски поредак на планетарном плану, 3. Штраус: Владање свијетом - природно право

Штампа

2 коментари::

Najbolji је рекао...

Super članak!

Bab је рекао...

As of 2007, the top 1% owned 34.6% of all privately held wealth, the next 19% had 50.5%, which means 20% of Americans owned 85% of all wealth in the United States. The bottom 80% of Americans had only 15% of the wealth in their control.

Постави коментар