Ко је убио Слободана Милошевића

У везаном чланку, ТЕКСТ ПИСМА СЛОБОДАНА МИЛОШЕВИЋА, објавили смо садржај писма у којем је бивши председник тражио помоћ Русије, жалећи се Русима на стално тровање леком Рифампицина, од стране службеника Хашког казамата. Неко га је, од особља тог затвора, константно и без Слобиног знања, подмукло и стално тровао леком против лепре.

Много атентата преживео, да би му Срби дошли главе

Јавности није познато колико је тачно било покушаја атентата на Милошевића, због чињенице да је то државна тајна. Међутим, постоји довољно доказа који упућују да је било више.

Гробари српства: "Моји земљаци", од Ђинђића до насљедника му Вучића

Ми Срби западно од Дрине смо забринути до очаја, 16 година немоћно гледајући  како "наши земљаци" уништавају нашу матицу и српско друштво у цјелини. 

Ђинђићева крвљу "Обојена револуција" је одредила Вучићеву политику пропасти српства

Шта се данас у Србији сматра издајом? Оно што је сасвим јасно, јесте да од 2000. Србија нема баш много среће са “својим!?” председницима. Никако, баш никако се тој осиромашеној држави не да; не да јој се да буде нормална са нормалном и не-издајничком владом! Докле ће трајати такмичење српских политичких елита у уништавању те земље?

Убијте Милошевића!

Који ће српски политичар смоћи снаге да стави свој издајнички потпис на папир о признању Косова, видјеће се ускоро. Са НАТО-ом је склопљен пакт, остала је још та мала формалност око Косова.

Зашто са српским непријатељима?

Актуелну евроатланску власт у Београду, која се својим Бриселским споразумом суштински одрекла Космета, подржава СПЦ, толеришући јој "евроатлански пут", на начин који вријеђа здрав разум. СПЦ је подржала немогуће - двије искључивости: европски пут и неотуђивост територије Србије. 

КО ЋЕ И КАД ЋЕ ИЗДАТИ ВУЧИЋА

Сви диктатори имају исту судбину, чека их неславан крај. Александар Вучић то зна. Док је био радикалски опозиционар аргументовано је указивао на примере Слободана Милошевића и Зорана Ђинђића, упорно понављајући да су добили што су заслужили.

Америчке интервенције од 1890 до 2011

МИВ

Од “напада” на САД, 11. септембра, већина људи у свету није спорила да починиоци морају бити изведени пред лице правде, али без убијања више хиљада цивила у том процесу.  Али, нажалост, америчка војска је увек прихватала да доведе до огромних цивилних жртва, као део ценe ратовања. Војска је, према томе, била спремна да убије хиљаде цивила, како би се доказало да је убијање америчких цивила било погрешно.

ДОДИК: Ја, некад и сад

Миленко Вишњић

Боље бити ентитет у БиХ, него провинција у Србији. Ове су биле речи, које је Додик изговарао и које су и на папиру и на други начин забележене 1997. године. Слушајући га данас, изгледа да је Додик и заборавио да је, додворасвајући се такозваној међународној заједници, изговорао: Република Српска није држава, Боље је бити ентитет у БиХ, него провинција у Србији, Кривци за дешавања у БиХ су националистичке странке, Дејтонска БиХ је наш пут, Караџић мора одговарати за своје злочине...

Зашто званични Београд крије план Запада за злочин у Сребреници?

Злочин у Сребреници није споран и он се десио. Међутим, без обзира колико се може имати сумње у поузданост појединих извора, о томе ко је наручио злочин и ко га је учинио, проблем очито постоји и то се не може игнорисати.

Русија и САД у стилу хладног рата

Пише: Ђорђе Милошевић

Руско-амерички односи поново су на низбрдици. То је један од основних закључака који наводе званичници у Москви после објављивања ,,Списка Магнитског’’ са именима грађана Русије којима се забрањује улазак у САД. Да подсетим: тај закон (,,Закон Магнитског’’) донет је још крајем прошле године на захтев низа америчких сенатора, а назван је по Сергеју Магнитском, руском грађанину, руководиоцу фонда ,,Хермиже капитал’’ који је умро у московском затвору јер му, наводно, није пружена адекватна лекарска помоћ. То је Вашингтон оценио као кршење људских права због чега је и ,,казнио’’ Русију забраном уласка одређеног броја њених грађана у САД.

Нови српски поредак уништава Српску

Миленко Вишњић

Према постојаном ставу већине у Српској, да СНСД има лиценцу и искључиво право на криминал, ја издвојам мишљење. Покривајући се главном одередницом идеологије америчког либерализма, не само СНСД, него и неке друге странке младе демократије, изгледа имају један, једини и главни идеолошки циљ – незаконито богаћење. Сваки облик владавине руши сам себе, нарушавањем основних начела демократије; а олигархија, сигурно у хаосу нестаје, кад се препусти неконтролисаној похлепи и жељи за брзим богаћењем, некад давно, Платон нам је прорекао и остао жив.

НСП: Амерички Меин Кампф (I дио)

Миленко Вишњић

Док Штраусов концепт НСП, Узвишена морална доктрина, неонацистичко-материјалистичку јавност Запада импресионира, на духовном Истоку, исти концепт, као теорија и као идеја, начисто пропада. Стога, изгледа да лоше идеје и лоше теорије, дјелују као атомске бомбе: нису добре, нико им се не радује, још мање диви, али ипак функционишу, производећи ужасне последице и уништавајући и разарајући цијело човјечанство.

Урушавање Републике Српске

Миленко Вишњић

У периоду од 1992 – 1995. године, Република Српска је била стварна и независна држава, контролишући, у тим ратним годинама, територију од око 70% БиХ. После Дејтонског споразума, Српској је додељено 49% територије БиХ. А, после “промена” у власти Српске, одласком председника Радована Караџића и доласком Биљане Плавшић на његово место и нешто касније, доласком Милорада Додика за председника Владе, 1998., Српска почиње да попушта Западу – преносећи своје уставне надлежности Сарајеву, углавном милом, а нешта силом и вољом Високог представника. Продаја ресурса је од посебног значаја, као посебна владина научна дисциплина у уништавању Српске.

Додик: Нећу ни у БиХ, нећу ни у Србију

Миленко Вишњић

Боље бити ентитет у БиХ, него провинција у Србији. Ове су биле речи, које је Додик изговарао и које су и на папиру и на други начин забележене 1997. године. Слушајући га данас, изгледа да је Додик и заборавио да је, додворасвајући се такозваној међународној заједници, изговорао: Република Српска није држава, Боље је бити ентитет у БиХ, него провинција у Србији, Кривци за дешавања у БиХ су националистичке странке, Дејтонска БиХ је наш пут, Караџић мора одговарати за своје злочине...

Има ли овде Срба…

Миленко Вишњић

То што су заједно дошле у Београд, чувајући леђа једна другој, Клинтонова и Ештонова, ојачало је утисак и притисак на Београд, показујући му своју моћ; снагу удружене западне воље, слабећи и омекшавајући вољу Београда за обећаним отпором и одбраном Косова. То су представници истих оних који су 1991., растурили Југу и који су 1999. године, заједно са ОВК – Тројни пакт, напали земљу Србију. Коалиција је остала иста, само је противник ослабио; противник је премештен на сигурно у Хаг и тамо докрајчен.

Тиранија америчког либерализама

Миленко Вишњић

Либерализам – облик најокрутнијег идеолошког фанатизама, је сам по себи структурaлна творевина власти и технократске моћи…

Флоскуле - политички дијалог, култура дијалога или политичка различитост и постојање визије - кованице, које суштински немају примену у политичкој пракси и којe уистину и суштински ништа не значе за обичне људе и квалитет њиховог живота, најчешће су део језичког фолклора либерала, истичући овим фразама своју улогу о узвишеној светско-историјској мисији лидера демократије.

Геноцид: Сумње у "истину" која се није десила

Иако се у Србији доноси Закон о "негирању лажи о геноциду", у БиХ бошњачка СИП-а саслушава новинаре због цитирања изјава; та неуставна безбедносна служба испитује српске политичаре и врши притисак на њих, ипак се морамо борити да дођемо до истине, каква год она била.

Скривена русофилија или изнуђена русофобија

Владимир Соловљев: Русофили су они који вјерују у највише моралне идеале и боре се за њих.

Подстакнут емисијом "ПРЕСИНГ" на РТРС, самом темом емисије, названом "Русофилија" и уводним речима водитељице, "...воле ли Срби Русе или је то била скривена русофилија...?" или "...воле ли Срби Русе или је то само интерес...?", морам изразити изненађење; прво, па зар су се Срби некога плашили да буду русофили и, друго, кога су се плашили и зашто?

Слобино писмо Лаврову

Својеручно писано писмо Слободана Милошевића, у Русију 8. марта, 2006., тражећи помоћ Русије. Милошевић је пронађен мртав у својој ћелији 11. марта 2006., мање од 72 часа након писања овог писма. Текст писма је дао на енглеском његов адвокат Зденко Томановић: