Претходно: Мотив за издају сопственог народа
Кривична одговорност
Током 2004, Суд УН за ратне злочине у Хагу, осудио је Србина генерала Радислава Крстића за помагање и подржавање "геноцида" у Сребреници и изрекао му казну од 35 година затвора. Крстић није учествовао у наредби, па чак ни знао да се масакр дешавао.
У ствари, Крстић је специјално наредио да се никакво зло не сме догодити муслиманским цивилима.
Међународни суд је пресудио: "Било је непотребно Претресном већу да закључи да је Радислав Крстић у ствари био свестан да су се та друга кривична дјела почињена; било је довољно да је појава догађаја била предвидљива да су се ти други злочини у ствари десили".
Сребренички масакр био је предвидљив и за босанско-муслиманске власти као и за УН. Они су такође имали могућност и обавезу да спрече масакр, али ни они то нису. Човек се мора да запита о интегритету судског процеса око Сребренице, када је неко попут Крстића одговоран, а остали нису.
Човек, такође, мора да се запита да ли настаје сукоб интереса када трибунал УН спроводи истрагу, прави чињеничне закључке, и утврђује кривичну одговорност у вези са догађајима у којима су и УН-е тако дубоко укључене, као што је било у Сребреници.
Пропуст УН, да се демилитаризује енклава или спречи њен колапс, а касније и масакр, када је постојала могућност да то учини, свакако намеће питање да ли су ти пропусти били намерни или не.
0 коментари::
Постави коментар