Нико више не спори да je Сирија ушла у грађански рат. Упркос напорима Русије и Кине, време преговора за спречавање кризе политичким путем, је изгледа истекло. У политичкој борби за власт, унутар Асадовог режима, тврда линија, која се развијила од почетка устанка, на челу са Махер ал-Асадом, преузела је контролу бруталне репресије, над више помирљивом страном Башар ал Асада. Секташки рат између сунита и шиита
У ретроспективи, ситуација је могла да буде спречена у ранијој фази, да су сиријска два кључна савезника, Иран и Русија, учинили довољан притисак на Башар ал-Асада да се отараси свог брата Махера, или барем минимизује његову улогу, где се каже да је ситуација сада толико трула да је достигла границу без повратка. Док се велики регионални и међународни играчи мешају у Сиријске послове, стављајући се или на страну Асадовог режима или на страну тзв револуције, не примећују шта би могао да буде, много већи, регионални и глобални проблем:
Може ли Сиријски грађански рат бити ограничен или ће се проширити на земље у окружењу и запалити, у пуном обиму, у секташки рат између сунита и шиита?
Иако је већ несигурна стабилност читавог региона доведена у питање, две земље су на "директној линији ватре" домино ефекта од сиријског грађанског рата: Либан и Ирак.
Случај Либана
У недавном разговору са нашим либанским сарадником, Ентони Зеитоуни, поменуто је и ово питање. Зеитоуни је рекао да "Либан је увек одвојен пет минута од грађанског рата". Заправо, равнотежа у Либану, између три заједнице (шиита , сунита и хришћана), је изузетно крхка деценијама.
Хезболахови (шиити) главни штићеници су Асадов режим и Иран. Могућа промена режима у Сирији ће их учинити много слабијим и они би могли бити присиљени да покажу силу, како унутар, тако и према Израелу, док још имају снаге.
Заузврат, сунити и хришћани могу погрешно проценити да је Сиријска криза савршена прилика да се умањи моћ Хезболаха тако што ће их напасти. У Сирији, мала хришћанска мањина (увек толерисана од стране Асадовг режима) већ је отишла, тражећи уточиште у Либану, или, по могућности, у Европи, Канади или Америци. Али у Либану, много већа хришћанска популација могла би бити ухваћена у сред грађанског рата између Хезболаха и сунита.
Случај Ирака
Ако је у Либану грађански рат само "удаљен пет минута", у Ираку, секташки сукоб између шиитске већине и сунитске мањине је увек присутан и не треба му чак ни искра да се поново активира.
Од званичног повлачења америчке војске, секташке тензије су порасле и могле би, у сваком тренутку, да достигну тачку кључања. Чак и ако је влада премијера ал-Маликија званично савезника Сједињених Америчких Држава, ал Малики мора да чини све компликованије балансирање са Ираном. Малики је, такође, приморан да се бори са повећаном моћи харизматичног свештеника ал-Садр, који је блиско повезан са Техераном. У сваком случају, секташко питање (ал Малики је шиит) ће брзо заменити било које друго разматрање за ал-Маликија, укључујући и савез са Сједињеним Државама - сваки други избор био би самоубиство. Под притиском ал-Садр, и ирачке шиитске заједнице, ал Малики може да, на крају, одбаци савез са Сједињеним Државама и стане на страну Ирана.
Како сиријски грађански рат може постати рат унутар ислама
Западне силе претпостављају да Блиски исток функционише у складу са националним границама и интересима и увек заборављају, да је, у ствари, тамо главна подела између сунита и шиита. Запад, а посебно Сједињене Државе, су подстицали ову напетост деценијама, спровођењем грубе геополитичке стратегије "завади па владај", кроз трапаво подстицање сукоба између сунита и шиита.
Сиријци - Сунити као и шиити, сада плаћају коначну цену. Сједињене Државе и њени савезници су сада сврстани на страни сунита и њихових кључних помагача - Саудијаца. Непотребно је рећи да је ово "мајсторски план" против Ирана и његових савезника, као што је Хезболах. Али, колатерална штета ће бити све шиитске заједнице у региону. Инжењеринг рата унутар ислама не би могао бити мотив иза ове катастрофалне геополитичке стратегије, али је то вероватно, под условом да ширење Сиријског грађанског рата буде резултат. Ни сунити нити шиита, за засигурно не Ислам, немају било шта да добију од ових сукоба.
News Junkie Post
By Gilbert Mercier
Примај ел пошту
0 коментари::
Постави коментар