Зашто са српским непријатељима?

Актуелну евроатланску власт у Београду, која се својим Бриселским споразумом суштински одрекла Космета, подржава СПЦ, толеришући јој "евроатлански пут", на начин који вријеђа здрав разум. СПЦ је подржала немогуће - двије искључивости: европски пут и неотуђивост територије Србије. 

Мијешање Цркве у политику може бити и контрапродуктивно, посебно ако та најсветлија институција подржава погрешну политичку страну. Сем вјере, и патриотизм би требао да буде окосница која спаја СПЦ и народ.

СПЦ подржава европски пут србијанске елите, без жртвовања Космета!? Паралела није случајна с оном коју упражњава и актуелна власт, изјављујући да је Србији потребан пакт са НАТО због заштите Срба на истом Косову. Ових дана СПЦ одлази на Кипар, на састанак православних цркава; састанак на којем одбија да присуствује Руске православне цркве.

Зашто и Српска православна црква?

Милошевић потписује Општи оквирни споразум за мир у Босни и Херцеговини, познатији као Дејтонски мировни споразум. Конференција је трајала од 1. новембра до 21. новембра 1995. године. Рат је заустављен. Од новембра 1996. до фебруара 1997., непрекидно се одржавају грађански и студентски протести против актуелне власти Слободана Милошевића; прво, само у Београду; а, нешто касније, и у осталим већим градовима Србије.

Непосредан повод демонстрацијама, била је наводна изборна крађа на локалним изборима 1996. године. Шетњу демонстраната са Новог Београда предводио је шеф, тада доста моћног СПО, Вук Драшковић. У једном таквој шетњи „пробијања кордона“, учествовала је и СПЦ, предвођена патријархом Павлом.

У новембру 1998., председник Клинтон је лансирао план за рушење владе СРЈ. Почетни акценат плана је на подршци сецесионистичким снагама у Црној Гори и марионетској опозицији у Србији. У априлу 1999., Наташа Кандић одлази на Космет због наводног прикупљања нових доказа!?

Непосредно, по њеном доласку, хашко тужилаштво подиже оптужницу против Милошевића. Славко Ћурувија, опозициони медијски магнат, убијен је 11. априла 1999. године. Ово убиство, некоме је очито требало. Дакле, Наташа Кандић, оптужница против Милошевића и убиство Ћурувије, све у истом месецу, исте године.

Милосрдни Анђео, око три часа у ноћи - 22 априла 1999. године, погађа кућу Слободана Милошевића. По савету обезбеђења, у то време нико од чланова породице није боравио у кући.

И ово убиство је избегнуто. Видевши да бомбе нису најефикасније, амерички и британски званичници су 8. јула 1999. године, открили још један убиствен план; у ствари, процурило је да се њихови диверзанти припремају за отмице наводних ратних злочинаца и Слободана Милошевића. Као награда за успешан лов, амерички Стејт департмент је обећао 5 милиона долара награде за Слобину главу. 

Применом трећег модела - из поменутог документа “Нужност убиства српског председника Милошевића”, према чијој разради је већ покушан атентат на Милошевића, покушано је убиство и на Ибарској магистрали, 03. октобра 1999., овај пут, на Вука Драшковића.

Деведесетих миљеник Запада, Драшковић је одавно, по мишљењу Вашингтона, постао десно сметало и расколник у опозицији. У Бања Луци, Милорад Додик, на састанку са главним хашким тужиоцем, обећава: “Моја Влада”, рекао је Додик, “чини све да Радована Караџића што пре пошаље у Хаг.”

На конференцији за новинаре, одржаној у новембру 1999. године, министар Горан Матић је рекао да иза атентата на Милошевића, који је припремала организација “Паук”, стоји француска обавештајна служба. Чланови ове групе су похапшени. Шеф те групе је изјавио да је један од чланова групе био “специјалиста за убијање камионом натовареним песком” – исти начин, као у случају Вукове Ибарске магистрале.

Према извору СДБ Србије, каже се да је та група обучавана у НАТО бази. Месец дана касније, исте 1999. године, похапшени су чланови групе “ОСА” – Ослободилачке српске армије. Њихова намера је била, како каже исти извор, убијање Милошевића и повратак монархије. 

Крајем јула 2000., ухапшена је група од четири холандска командоса, док је покушавала да пређе из Црне Горе у Србију. Током истраге, командоси су признали да су имали задатак да убију или киднапују председника Милошевића. Један од њих је рекао да је група планирала да киднапује Милошевића или бившег председника босанских Срба Радована Караџића.

У августу, Вашингтон отвара канцеларију за обуку српске опозиције у Будимпешти, обучавајући је на који начин да преотме власт у Србији. Иван Стамболић је 28 августа, прво киднапован, а затим одведен и закопан на Фрушкој гори.

И на крају, 01. априла 2001. године, “Привођење уз народну музику”, како је београдско Време дало наслов свом чланку, завршен је лов на Слободана Милошевића. Остатак, до коначног циља – његове смрти, Слободан Милошевић ће провести у досад највећем казамату и гробници за Србе – хашком затвору.

О томе, како је убијен Милошевић, постоји готово општа сагласност, како на личном, тако и на професионалном плану. Милошевић је пронађен мртав у својој ћелији, 11. марта 2006. године.

Штампа