Хоће ли побједа исламиста у Босни, учинити живот неподношљивим?

Не улазећи поново у разлоге, непосредан повод за недавно одржан референдум, о Дану независности у Републици Српској, била је насилна промјена Устава БиХ, који би неформално укинуо Српску; и притисак Бошњака да се Босна хитно прикључи НАТО-у. Русија је отвореније него икад подржала Републику Српску.

Референдум у Српској, и данашњи локални избори су, поред Украјине и Сирије, отворили и трећи фронт сукобљавања великих сила. На фронту у Украјини, привремено је заустављена империјална навала НАТО-а на западну руску границу; а у Сирији се још ломе копља ко ће побједити, и ко ће преузети потпуну контролу над енергетским изворима и токовима Средњег истока.

Балканска Пандорина кутија

Што се тиче референдума у Српској, мало је геополитичара који вјерују да САД и Русија могу наћи заједнички језик и по овом питању, с обзиром на већ поменуте сукобе између две највеће силе, и њихове укопане позиције.

Ради империјалних интереса, Запад гура босанске муслимане у сукоб, а Русија несебично подржава Србе у њиховој борби за самосталност или прикључење Матици. Овај референдум је храбар политички потез који је супротстављен директно званичним пријетњама које су долазиле и сада долазе из стожера НАТО-а, о евентуалном насилном заустављању резултата референдума.

Отворене пријетње насиљем су свакодневна појава, која долази од Бошњака (НАТО савезника), који уз помоћ неких опозиционих политичара из Српске, владају цијелом БиХ. Како год, недавно одржан референдум је отворио балканску Пандорину кутију, из које могу изаћи и најмрачнији духови зла.

Комбинација руског инсистирања на изградњи гасовода кроз Балкан (БРИКС пројекат: Балкански ток, паралелан кинеском Путу свиле), и противљење НАТО-а том најзначајнијем руском геоекономском пројекту, значајно повећава шансе за нови сукоб на Балкану, са жариштем у БиХ.

НАТО се учврстио у Босни и не одустаје од своје позиције. Присилне Реформе о безбедности у БиХ укључују и централизацију команде. Елиминисање снага безбедности из Републике Српске, већ ослабљених неуставним декретима тзв. Високих представника и разних других присилних споразума, јесте свакодневна тема дана.

НАТО и Заливске монархије су финансирали и припремили своје паравојне снаге у БиХ, као ударну песницу  „заједничке“ војске. Чланови ових паравојних снага су се прије свега борили у бригадама ИСИС и Ал-Нусре, али кампови за обуку и регрутовање су унутар Федерације БиХ.

Данас највећи кампови за обуку, западно од Истанбула - Ал Каида и ИСИС налази се у БиХ. Највећа аутохтона европска етно-религиозна група која је укључена у либијске и сиријске ратове, су босански муслимани. С друге стране, прошлог фебруара, Москва је најавила да ће обучавати безбедносне снаге Републике Српске у заједничком пројекту обуке.

Може ли се с исламистима у заједничку Скупштину?

У посљедњих неколико мјесеци, повећава је напетост у односима између два ентитета (чланица у силом направљеној заједницу Босни и Херцеговини), Федерације Босне и Херцеговине и Републике Српске, пријетећи да пређе тачку кључања, у најмучнијем геополитичком аранжману на простору бивше Југославије.

Начетом тек завршеним референдумом у Српској, исламистичким кандидатима за локалне Скупштине, и долазеће локалне изборе, стабилност најнестабилније вјештачке државице у свијету, свакако ће учинити још нестабилнијом „државном заједницом“.

Историјске везе између феудалаца босанских Муслимана (беговски менталитет владајуће класе) и муслиманских сила, окупатора као што је Турска, остале су чврсте и до дан данас. С друге стране, хајдучки менталитет Срба, који имају епску традицију борбе против бегова (Бошњака, иако је то турски погрдан назив за Србе муслимане), неће допринијети јачању слоге међу вјерски завађеним Србима.

Западни медији су извјештавали о протестима у Тузли, не помињући саудијске и турске инструкторе на челу протеста и плана организације. На терену, прије свега, организовање је урађено несебичним залагањем водеће "умјерене" исламистичке странке у БиХ, СДА.

На челу социјалног покрета вођеног Бошњацима, формулисаног у западним либералним медијима као секуларне радничке реформе лијевог центра, у ствари су симпатизери Ал Каиде; Салафисти, на челу покрета џихадиста, користећи протестни модел и политику Муслиманске браће. Наводно, ради се о уставној реформи!?

Прије свега, циљ бошњачких „протеста“ је да се консолидује моћ у Сарајеву; успостави потпуна контрола над тренутно релативно аутономном Републиком Српском, што је у складу са јавно израженим политиком, ставовима и директивама ЕУ и НАТО-а.

НАТО је одржао неколико састанака на високом нивоу са БиХ званичницима у Сарајеву, очигледно имајући за циљ убрзавање кандидатуре БиХ за улазак у НАТО. У извештај је укључен нацрт измјене Устава у оба ентитета, три закона на ентитетском нивоу и два закона на државном нивоу, као и предлози за два нова закона, укључујући и Законом о одбрани на државном нивоу, пише у документу НАТО-а, који је потписан 2003. године.

Како смо већ рекли, све описано је синхронизовано са организацијом покрета социјалних протеста почевши од 2014. године, наводно због права на рад и незапосленост у БиХ.

У свјетлу свега реченог, хибрид про-НАТО, про-европски и исламски вјерски покрет у БиХ, представљен у западним медијима као прогресивна снага лијевог центра, само може потврдити политичко-медијску стратегију која се већ дуго користи у Либији, Сирији, Ираку и другим исламским земљама, које је захватила хистерија западне „демократије“ и разних „прољећа“.

Да не заборавимо, значајна средства од монарха из заливских земаља и Јункерове „Европске народне партије“, иду директно у новчаник Странке демократске акције, (СДА); десничарске, социјално конзервативне (Шеријат), проевропске, богами - и исламистичке партије; највеће бошњачке странке, која је почела остваривати тактички дио плана за рат деведесетих.

Има ли Српска заштиту?

Док предсједник владе Србије не крије љутњу према „Регионалним Србима“, показујући је у интервјуу за италијанску “Републику” (- Погледајмо референдумску Босну, босански Срби тврде да су за ЕУ, а причају о Бошњацима на најгори начин - резигнирано је рекао Вучић), министар спољних послова Србије, након консултација са шефом руске дипломатије Сергејем Лавровим, јасно је изјавио да "Србија неће дозволити војни напад и уништење Републике Српске", појашњавајући, "свима је јасно да је референдум само изговор, а да иза свега стоји намјера да се ратом уништи Република Српска“.

Јасна и пријетећа упозорења из Сарајева, да ће направити агресивне потезе, с циљем уништења Републике Српске, натјерала су руског министара иностраних послова Лаврова, да се огласи с оштром и јасном изјавом, „у случају да Сарајево силом промијени Устав, Русија ће бити  приморана признати право Срба на самоопредељење“, будући да су Срби већ отворено заговарали референдум о самосталности 2018. године, у случају промјене Устава.

На узбурканој политичкој позорници БиХ, и Балкана у цјелини, шта ће ново донијети предстојећи локални избори, остаје неколико дана да се види?  Једно је извјесно, а то је: Нити ће Сарајево добровољно одустати од напора за уништење Републике Српске, нити ће Бања Лука добровољно пристати на њено нестајање и унитаризацију Босне!

Штампа