Шта Србима доносе муслимански мигранти?

Посебна категорија миграната: могући криминалци, људи без утврђеног идентитета и терористички спавачи, предвиђена је за словенско-православне државе: Србија, Република Српска, Македонија, Украјина… Како је дошло до глобалне избјегличке кризе? Ко и зашто усмјерава избјеглице из Африке и Азије „слободним“ коридором преко Македоније и Србије?

Нацистички коријени српском еврофанатизаму

Док се „наши лидерчићи“ одушевљавају енциклопедијским знањем о Веберовој филозофији, „Протестантска етика и дух капитализма“,  ЕУ се наставља развијати на принципима  нацизма, доказују у својој књизи, „ЕУ: Истина о Четвртој рајху – Како је Хитлер побједник Другог свјетског рата“, аутори Daniel J Beddowes-а и Falvio Cipollini-а.

Балканска унија је алиби за признање Косова

Шеста држава Уније је Косово, уз Србију, БиХ, Црну Гору, Македонију и Албанију. Дакле, формирањем такве Уније, Запад постиже најмање три стратешка циља: признање Косова од стране Београда, елиминисање Русије са Балкана и одбацивање Републике Српске од Београда. Шта ће бити са "специјалним везама" Београда и Бањалуке, сам Бог зна?

Зашто се Трамп определио за прекид непријатељства према Русији?

Велики зналац преговарачких вештина и реалиста, новоизабрани амерички председник Трамп, нашао је баш у Путину духовног сарадника. Руске оружане снаге су у пракси успешно показале своју војну моћ. 

Зашто је Трамп недвосмислено опредјељен за „уску и чврсту сарадњу са Путином и руском народом? Је ли реалистични Трамп имао избора: да настави пропалу неолибералну политику према Русији и остатку света, или је морао прихватити геополитичку стварност? Изгледа да је прихватио стварност!?

Путин је одлучан, понекад и непредвидив. Реалност је да је Русија поново светска велесила, спремна да по сваку цену брани своје интересе, православље, и интересе својих пријатеља?

Убедљиве глобалне промене

У врло кратком временском року, Русија је постала главни играч у источном Медитерану, на Блиском истоку, нагло јачајући утицај и на Балкану, и целим ободом своје западне границе. Такође, бивши совјетски сателити, Мађарска, Пољска и Чешка су вођени антизападним владама. Грчка је увек, или готово увек, била уз свог моћног православног брата.

Руске оружане снаге су се укључиле и ангажовале у сиријски сукоб, где су учврстиле поморске и ваздухопловне базе у које су распоредиле не мали број бродова и авиона; на крају, укључујући и довођење на свету највећи носач авиона у Медитеран.

Руске лекције Грузији и Украјини, на Западу су постале невољно прихваћене чињенице и предмет су само повремених „политичког пребацивања“ деморалисаних неолиберала. Збуњене брзим напретком Русије, на политичком, па и економском фронту, почело је комешање и у балтичким државицама – у ствари, дуж целе руске западне границе.

Естонија, посебно, најјачи је кандидат за напуштање „западних вредности“. Не треба заборавити ни одавно поробљене балканске државице: Србију, БиХ, Црну Гору и Македонију, увек на списку руског утицаја, који се све више појачава. Од наредних избора, у свим тим колонијама Запада, Русија очекује много, укључујући промену проевропских режима.

Чак и у Хрватској, коју су давно „ослободили“ ЕУ и НАТО, дешавају се такви политички процеси, које многи називају јачањем руског утицаја. Политичка странка „Живи зид“, оптужена је „као руски Тројанског коњ у срцу пронацистичког режима“.

Додатни поен још једној руској победи је недавно понижена Турска, која моли и додворава се Москви за „трајнији мир“. Молдавија и Бугарска су сада вођене проруским владама. Такође, нико на Западу се неће изненадити ни ако се Молдавија уједини са руском енклавом Поднестровље, посредно се припајајући све моћнијој Путиновој Русији.

Шта год се десило на плану описаних промена, режим у Украјини је у гадном сосу. Тамошња пронацистичка клика ће бити тада укљештена између чекића и наковња; биће жестоко притиснута и са западног и са источног крила.

Упркос релативно слабијој економији и озбиљној демографској кризи, Русија незаустављиво шири своју моћ и утицај у свим правцима. Путин маестрално игра тешку историјску игру. У односу на развијене земље, руска економија није јака, погоршавајући се још више због ослањања на своје главне привредне стубове – нафту и гас. Цене нафте и гаса су све нестабилније.

Додајући главни фактор руске моћи – руски понос, ово су, углавном, главни елементи који нуде закључак, „да Русија више држи до геополитичког, него економског утицаја“.

Без обзира на своју економску слабост, Русија је била одлучна да одвоји довољно средстава за своју моћну оружану силу, распоређујући на југ модерну опрему, укључујући и огроман нуклеарни арсенал наслеђен од Совјетског Савеза. Сви ови процеси се дешавају у време када је западна војна сила све гладнија за свим ресурсима.

Паралелно развоју војне моћи, ни руска наука и технологија није заостајала, као што се могло видети кроз стално ширење страха од хаковања западних циљева, како владиних тако и невладиних. Руски хакери су чак оптужени и за мешање у недавне изборе у САД, оптужујући Русију за допринос Трамповој победи.

Русија је показала да неће бежати ни од директног сукоба са Западом, само ако би то угрозило њене виталне националне интересе. Понижавајуће време за Русију из деведесетих прошлог века, сигурно се не може поновити, макар то значило и Трећи светски рат.

Под описаним околностима, један моћан пријатељ САД-а, није ни тако нужно лоша ствар. Путин ће се чувати ескалације сукоба, да не би угрозио наговештен добар однос са САД. Однос Русије са неким непријатељским чланицама ЕУ би пао у сену добрих односа Русија-САД. Треба се надати најбољем, јер свака друга могућност није добра за цео свет.

Извор: Српски културни клуб

Одустаје ли Меркелова од неолиберализма, после исламистичких злочина у центру Берина?

Није њима због доласка Трампа на власт, колико због скоре и потпуне пропасти промашене и најагресивније идеологије и система у историји – неолиберализма. Баш њих брига ко је председник САД, брине их промена друштвеног поретка и губљење привилегија, стечених експлоатацијом других.

Паника на Балкану после доласка Трампа и победа проруских кандидата

Посредно или непосредно, Трамп ће готово сигурно ојачати руски утицај на Балкану, што ће угрозити позицију Британије и Њемачке, као водеће антируске европске силе, вјероватно остављајући могућом заједничку британско-француску стратегију меке моћи. Постојећа узбурканост балканског вртлога ће се још више усковитлати.

Хоће ли побједа исламиста у Босни, учинити живот неподношљивим?

Не улазећи поново у разлоге, непосредан повод за недавно одржан референдум, о Дану независности у Републици Српској, била је насилна промјена Устава БиХ, који би неформално укинуо Српску; и притисак Бошњака да се Босна хитно прикључи НАТО-у. Русија је отвореније него икад подржала Републику Српску.

Референдум у Српској – Русија, једина заштита

Савјет за имплементацију мира (PIC), тијело састављено од држава и међународних организација (углавном, традиционалних произвођача ратова), задужено да надгледа рад ОХР-а и спровођење Дејтонског мировног споразума у БиХ, због противљења Русије, није дао подршку за коришћење некад моћних овласти.

Трећи свјетски рат због руских ресурса

Тренутно се води геополитички рат за природне ресурсе, попут нафте и природног гаса. Водећи кандидати су САД и Русија, обоје са својим савезницима. Да ли би новонастала ситуација око Црног мора, отопљавање руско-турских односа и нагла промјена геополитичке карте у том дијелу свијета, могла непосредно увести свијет у Трећи свјетски рат?

Насер Орић - Ко то измишља мит о Сребренци?

У журби Орић рече: "Тамо смо побили 114 Срба". После је била прослава, са пјевачима, пјевајући похвале о муслиманским војним успјесима. Тако је 1995. говорио Орић канадском новинару "The Toronto Star". 

Вучићу, седи - јединица!

Српска црква: Између НАТО-а и православља

"У једном таквој шетњи 'пробијања кордона', учествовала је и СПЦ, предвођена патријархом Павлом", каже се 1991. године у свим извјештајима о првој "Плишаној револуцији", осмишљеној за насилно рушење владе у Београду и „заустављање Српске агресије у Босни“. 

Вучићева стратегија обнове Отоманске империје

Да би прешао македонско-србијанску границу, "обични имигрант" мора платити "водичима" 2.000 евра, а исламиста неколико пута више. Пишући о плану насељавања Србије, нисмо поменули и кључне играче, који својом издајничком стратегијом чине Србију делом будућег Балканског калифата.