Вучић: Зашто је Србији важан аутопут Албанија-Ниш?

Готово тајно усвајање војног споразума, Индивидуални акциони план партнерства НАТО-Србија (IPAP agreement), коначно је освијетлио контекст раније америчке иницијативе и Вучићевих напора о изградњи слијепог аутопута који ће ићи трасом Албанија-Приштина-Ниш, а за који не постоји никакво економско оправдање. 

Зашто је Србија важна НАТО-у? По замисли НАТО и стратега Вучића, нова стратешка рута гурнуће у други план традиционални вишевјековни стратешки пролаз, Моравску долину.

Уговор садржи лепезу повластица за НАТО, и исто толико погубне штете за Србију. Србија ће бити у обавези да обезбеди право неограниченог кретања НАТО трупама на територији државе; Србија гарантује сваку врсту имунитета НАТО особљу, Србија се одриче права да санкционише чак и силовање; особље НАТО се ослобађа од свих кривичних дјела; неће плаћати порезе, путарине, царине; ослобођено је аеродромске таксе и свих других редовних дажбина, које се плаћају у свакој сувереној држави.

Историјски, најдужи период српске издаје

Најконтроверзнији члан Споразума је да ће НАТО-у бити омогућен приступ свим јавним и приватним објектима и тајним подацима у Србији. Наравно, остаје теоретска могућност да Србија не удовољи НАТО хировима, али то је само „шупљи члан Споразума“, намијењен за манипулацију са неупућеним народом. Српска политичка класа, коју су припремале НАТО чланице до 2000. још сазријева. Лицемјерно, а толико је учинила за Запад!?

Актуелна власт, на челу са Александром Вучићем, која је беспоговорно усвојила такав споразум, не жели и није у ситуацији да одбије захтјеве НАТО-а, макар то значило и насилним путем промјену власти у Српској. Или, можда још горе, у случају судара велесила у Украјини, марионетска власт у Београду ће се сагласити да НАТО договореним коридором транспортује кроз Србију трупе према Русији. Шта би то значило за становништво Србије, и како би изгледале посљедице разарања насталих од руских балистичких ракета, ако би Русија била приморана да бомбардује НАТО конвој, тешко је и замислити.

Ипак, за НАТО је најважније да овај споразум елиминише руски утицај на Балкану, а за Вучића, да за вријеме „свог евро-атлантског мандата“, такође елиминише утицај Русије у Србији, и међу Србима уопште; успут се рјешавајући „терета прошлости“ - Космета и Републике Српске. Надаље, Споразум омогућава НАТО-у важан и најкраћи коридор од Јадранског мора до слива Црног мора, па и Блиског истока. Тај аутопут ће много олакшати посао НАТО-у у будућим војним операцијама у Украјини и, евентуално, Сирији.

Од Јадрана до Црног мора, НАТО-у ће се скратити вријеме пребацивања војне опреме копненим путем, сводећи га на пуких 12 сати. Ако НАТО снаге слободно прелазе кроз Србију, или лете у њеном ваздушном простору, то чини НАТО-у операције знатно јефтинијим. Увлачењем Србије у Силе Осовине, НАТО је оправдао и агресију на Југославију 1999. То је од историјског значаја за Запад. Запад, на челу са САД, је радио на „овој легализацији“ посљедњих 17 година.

Србије је затражила од НАТО-а да постане члан ове војно-политичке агресивне организације; истовремено, то је њена формална и коначна капитулација. Наравно, ова капитулација подразумијева и ставља тачку на „неизвјесност“ око независности Косова; доводи до промјене унутрашње структуре Босне и Херцеговине, укидањем Републике Српске, на чему је већ доста учињено захваљујући Вучићевој контролисаној опозицији у Српској и добрим везама са сарајевском чаршијом.

Повлачење србијанског економског утицаја из Црне Горе и Македоније, такође је дио ове Тајне конвенције. Зашто србијанској влади треба овакав чин издаје? Зато, јер је у Србији 2000. уништена политичка елита, већ шеснаест година се формира политички полуписмена политичка класа, која се обојеном револуцијом „натоварила“ на леђа јадном народу Србије.

Озакоњење НАТО агресије, независности Косова и укидања Српске

Озакоњење НАТО агресије 1999. године, Западу није важно само због историјског покрића тог злочина, него и због постизања конкретних геополитичких циљева атлантиста у југоисточној Европи; на првом мјесту, заустављање планова о руском Балканском току и кинеском Балканском путу свиле - оба из концепта економске стратегије БРИКС-а.

Да је та полуписмена политичка класа била досљедна у „примјени демократских начела“, водећи потпуном уништењу српског бића, видимо након шеснаест година њеног дјеловања и усвајањем овог монструозног споразума, са највећим душманом српског народа у његовој историји – НАТО.

Рекосмо да у Србији не постоји политичка елита, него политичка класа. На примјер, политичка класа у Украјини, састављена од скоројевића, фашиста и евроатлантиста, прихватила је и прихвата све оно што Запад захтјева, а то обавезно значи против интереса народа Украјине и интереса Русије. Формирање политичке класе је дуготрајан процес, који код нас сеже назад у посљедње двије деценије; а укључује одлазак на обуку, обавјештајне активности, политичке притиске, меку моћ и разне друге факторе.

За разлику од политичке елите, политичка класа чини све што је у њеној моћи да задржи своју привилеговану и издајничку позицију. Дакле, Вучић и његових 349 посланика еврофанатика у Скупштини Србије ће прихватити све што од њих Запад тражи, углавном противно српским интересима и интересима искрених пријатеља Србије.

Споразум Индивидуални акциони план партнерства говори о неопходности убрзања "својинске трансформације" и "заштите људских права". Први, "својинска трансформација", односи  се на намјеру да Влада убрза приватизацију "Телекома Србије" и "Електропривреде Србије" и осталог дијела привреде која још како-тако пуни буџет државе.

Други захтјев, "заштита људских права", крије намјеру Владе да Србија легализује хомосексуалне бракове и остало, непримјерено војном споразуму, а у вези је ЛГБТ заједнице. Једноставно, политичка класа сада је таква, да је спремна да прихвате све, па и стављање оваквих ствари у један војни споразум. Ово додатно потврђује тезу о опасности која вреба један народ и једну државу, када допадне под команду незрелих назови политичара, дилетаната, профитера, криминалаца, скоројевића и издајника.

Шта год су одлучиле Марионете, НАТО наставља да се брине о ситуацији у Србији. Више од 80% грађана Србије је против чланства у НАТО. И више од тога, јавност Србије је већ покренула протесте, мотивишући анти-НАТО отпор. Већ је било безброј таквих примјера. Између осталог, ово је разлог зашто је ратификација Споразума сакривена од јавности и зашто државни и западни медији мало говоре о "гаранцији за суверенитет Србије".

Извор: Миленко Вишњић: Српски културни клуб

П.С. Интересантан видео: Вучић, Николић и Дачић манипулишу Србијом

Штампа