Наше друштво не урушавају толико хорде западних варвара и крвопија, колико алавост наших изопачених, корумпираних и кримонализованих политичара; како на самом врху власти, тако и на плану локалних заједница. По форми, Бањалука представља локалну заједницу, али по суштини, она је много више од тога: главни град Српске и главни град криминала Српске. Преко 90% почињених кривичних дјела у Српској, себично је присвојила Бањалука. Да ли је за све касно? Има ли спаса главном граду Српске, или ће мирно чекати финансијску катастрофу Детроита?
Институција у институцији
Завршавајући одговор на одборничко питање ријечима: „Лажовчино једна...“, градоначелник Бањалуке се најбоље представио у свој својој величини. Будо Балабан, најближи сарадник и предсједник Скупштине Града, описујући Деспота на порталу - Фронтал, каже: „...већ због опредјељења појединих одборника да се приклоне Градоначелнику. Због необјашњивог страха и малодушности или због задовољења ситних личних интереса које им је Градоначелник понудио (страх од контроле њиховог бизниса, мјесто директора, запослење стрица, сина, новац и слично)...“
Каријеру општинског бирократе, Градоначелник је почео још у прошлом вијеку, улазећи на мала врата као сеоски учо. Сем у току протеклог рата, када је имао проблема са ВРС, Градоначеник је стално напредовао у служби, посебно од 1996, постајући секретар Скупштине града и дијелећи судбину и ризик са партијским другом Радмановићем. Године, 2000., није имао дилеме да се прикључи обећавајућој – СНСД. Од тада, посао му креће још боље.
Дуга општинска и градска каријера га је доводила у искушења, стављајући га у жижу многих корупцијских афера, почевши од милионске малверзације са изградњом занатског центра – 1998.; до, „блиске сарадње“ са ГП Крајином; дијељења (поклањања) грађевинског земљишта (хвала Богу, и сестри - код гомназије); додјеле станова, вриједности и до 400.000 КМ (Радмановић, Бабић); мистериозног нестанка војног земљишта (пола Борика и опет, ГП Крајини); афера: Мејдан, Гранд траде, Аква парк, Аутобуска станица, АТВ, Фруктона, Пољопривредна школа... и безброј других одважних потеза. Па шта: Ко ради, тај и гријеши!?
Подобност и сукоб концепција
Иако ни наслов не звучи охрабрујуће, стање у главном граду Српске је још горе од тога, вели ми један угледни (некад) члан ГО СНСД, Бањалука, настављајући: Правдајући се вишком запослених, самовољни Градоначелник спроводи систематско шиканирање радника, чинећи Град неспособним да уопште функционише. Међу радницима влада паника, страх и атмосфера потказивача и линча. Гаврановић је направио пометњу и развалио систем. Буџет је готово празан, каже ми упућени „спавач“.
Запошљавајући своје људе: бивше припаднике ЗНГ-е, ХОС-а, АБиХ; све, сем припдника ВРС, Градоначелник се изборио да Бањалука залужено добије епитет мултиетничког града, што није и најгоре. Најгоре је што је исти градоначелник угостио само покретача петиције против ћирилице у Хрватској, „отварајући перспективу развоја будуће сарадње два братска града“, истовремено не дајући исту прилику и онима чије је то писмо и службено; онима, преко Дрине. “То је наш интерес и потреба”, рекао је Гаврановић.
Није ли и ово прст у око Србији; или онима којима та петиција забрањује употребу најстаријег словенског писма; или, онима који његују братску љубав према матици, посебно источном дијелу Српске, који се нужно наслања на Дрину? Да ли се, и коме се додворавао Градоначелник, елиминишући „чистокрвне“ и окружујући се „ближњим својима“ и онима са којима је на истом фону? Упућени кажу; да, јесте!?
Наводно, чистећи Градску управу од „додиковаца и давидовићеваца“, Градоначелник је отклонио сваку сумњу у његову блискост са наводним Додиковим заокретом ка националном интересу, посебно Србији и Русији!? Да ли фракционаши СНСД-а - бивши припадници ДСП, по оштрим критеријима ОХР-а, сматрају Додика и шовинистом, немам информација? Ипак, то би требало најбоље да знају тајне службе земаља које су лидера СНСД-а, давно некад, и довеле на власт. Политичке околности су се мијењале, па и Милина политика „шалтања“!
Савјетници, начелници, замјеници и директори
Описаћемо избор само неких Градоначелникових кадрова, у супротном, завршили би - нигдје. Дакле, обавјештени кажу да је од доласка до данас, нови градоначелник запослио 53 нових подобних радника са највишим примањима. Чудно, а вишак радника...!? Рачуница каже: плата неће бити у марту. Такође, пишу медији, да је у финансијску службу Града приспјело много судских пресуда и да је Град „заштекао“ милионске износе, које мора исплатити оштећеним радницима, због мобинга и осталих повреда њихових права.
Градоначелникови критеријуми за одабир подобних су, у најмању руку, мало необични, мјерећи према досадашњој пракаси. Примјер једног начелника, званог Зенга, прича је која оставља без даха, ако не никога другог, а оно бар ратне инвалиде.
Долазећи из Сиска у униформи хрватске војске под веома сумњивим околностима, Зенга се одмах прикључио Градоначелниковој фракцији 'панчевачке обавјештајне школе'. Награђен је мјестом директора Творнице дувана, доводећи је до банкрота. Доласком Градоначелника за градоначелника, Зенга је постављен на мјесто начелника Одјељења за комуналне послове и саобраћај, добијајући на располагање готово половину градског буџета.
Да је Зенга добио и додатне приходе предсједника разних градских комисија, готово да се подразумјева. Поред сједања на мјесто начелника, Зенга је запослио и цијелу ближу и даљу породицу: супругу, сестру, брата, себе...
Прича о бившем токару из предузећа Јелшинград – тренутно најплаћенијем савјетнику; умјесто суза и плача, сузе смијеха пуне очи. Иначе, Савјетник је био Градоначелников школски друг са вандредних студија неког Првог степена, а када је и гдје је завршио факултет потребан за мјесто начелника Одсјека за правне послове, већини Бањалучана није познато.
Прати га прича да је сакрио све „опасне“ предмете о додјелама грађевинског земљишта. Читајући медије, схватам да је Савјетник стекао и вјештину припреме предлога по којима Град плаћа тајкунима огромне износе новаца, купујући од њих своју властиту земљу, као што је то случај са ГП Крајина и АТВ-а.
Снимци ноћног проваљивања у канцеларије, накрцане „релевантним“ предметима, могу се наћи и видјети на мрежи. Такође, постоје необориви докази да је Савјетник фалсификовао и године радног стажа, избјегавајући тако мировину. Због несналажења на мјесту шефа свих правника Града, Градоначелник га склања и шаље у своје добро плаћене савјетнике, спашавајући му образ и избјегавајући опет пензију. Јединствено мишљење је да је Савјетник највјернији Градоначелнику, ваљда због успомена на поодмакле школске дане.
За замјеника начелника Одјељења за инспекцијске послове; правника и заклетог анти-давидовићевца, нема се шта казати лоше. Прича о његовој сналажљивости; сумњиве и необјашњиве околности под којима је избјегао масакр војника у Добровољачкој улици у Сарајеву, 1992., чула се далеко. Замјеник је радио и као војни судија, али му је овдје најбоље.
Касније се некако докопао и војног стана у Сарајеву, што никоме до сада, па ни генералима ЈНА, није успјело. Повелуку кућицу која краси улицу, и кадровски стан, стекао је радећи поштено инспекцијске послове. Радници који се суде причају да га је Градоначелник посебно и лично припремао за лажна свједочења на суду, смишљајући гнусне лажи против оштећених радника.
Начелник Скупштинске службе, доведен је директно из афере „Крађа струје“ у ЈП Електрокрајина. Трачају по граду да су бившег извршног директора спасили Градоначелник и Радмановићева прија – Сека Кузмановић, склањајући га у Градску управу на мјесто начелника поменуте службе. Чујем да се тамо примирио, не правећи никакве проблеме.
Избор директора јавних предузећа, прича је за себе. Прича о директору Радничког универзитета, чак је симпатична и заслужује одобравање. Наиме, у Трапистима, због склоности да ноћу прати и вири игру љубавних парова, директор једном није имао среће, рањен је; падајући са крушке, сломио је и ногу. Разумије се да је после тога примао накнаду од Социјалног.
Директор Банског Двора, има сталне неспоразуме са доказаним умјетницима, имајући више разумијевања према онима са Менаџмент ликовних академија, омогућавајући им „сликање“ у програму - Фотошоп. Лакше му је то схватити, јер и сам може допринјети квалитету „слика“ и квалитетнијој изложби. Остале, кажу, не схвата „шта је писац хтио рећи“ и зато их избјегава.
Некад љути активиста Радикалне странке, сада у странци код Павића, директор ЈП Депот, има проблема са јефтином дипломом. Због неразумијевања процедура, кажу, продаје возила - старо за ново, налазећи добит у негативној разлици цијене. Признаћете да је инат некад и штетан, поготову кад производи губитак. Видим да нема много користи од оговарања, зато прелазим на закључак!
Закључак
Прошла је година и мало више, од доласка нове градске администрације. Буџет је пао на ништа. Захваљујући изградњи Пициног парка, у граду се може видјети још која грађевинска машина. Видите, сви смо лармали против тог „пројекта стољећа“, а сад се на њему тјешимо и на њега вадимо. Док је тако како је, Градоначелник и даље, као у бунилу, предлаже нове небулозне идеје, јурећи вјештице, тренирајући строгоћу, показујући мишиће и просипајући маглу народу. Чак, уважени Градоначелник, одбија да прими и оне који су несебично давали новац за његову предизборну кампању; оне, који су га и устоличили.
Уз економски колапс Града, изгледа да ни Градоначелникова најављена борба против непотизма, нема посебне и завидне резултате. Насупрот, сва кадровска рјешења су била родбинска или фракционашка. Очито је да је мало оних који су задовољани са демократски изабраним Градоначелником, а тек са његовим избором кадрова, нико? Како год, Град је некако и функционисао са старим кадровима, али откако га преузеше разни Припадници – Град је у црно завијен.
Миленко Вишњић
Штампа
0 коментари::
Постави коментар