Да ли ће Брчко припасти Федерацији?

Кризна Група: Брчко без надзора, српски ентитет не полаже право на Брчко. Српски ентитет не полаже право на Брчко, и очигледно је и формално испунио коначнан услов, признањем међуентитетске линије разграничења (ИЕБЛ), која дели два босанска ентитета и гранична линија РС више не иде  кроз Брчко. Многи страхују да РС све више има планове о проглашењу независности од БиХ и Брчко ће постати место обнављања насиља у вези са таквим потезима.

У случају тешке повреде аутономије Брчког од стране РС-а (или ФБиХ), задржаани суд би могао поново отворити надзор или модификовати Коначну одлуку и доделити Дистрикт другом ентитету.

Време је да се затвори међународни надзор над Брчко дистриктoм у Босни. Некада посматрано као модел послератног помирења и добре владе, Брчко се дави у корупцији и злоупотреби која цвета, упркос најбољим напорима својих супервизора.

"Територија је од виталног значаја за Боснaнско-Херцеговачку (БиХ)  стабилност: повезује две половине, Републику Српску (РС) и Федерацију БиХ (ФБиХ) и, до сада, технички је власништво оба ентитета, мултиетничко је али самостално управља. Многи од његових бивших лидера су под сумњом,  корупцијском истрагом, што је само загребало површину; неколико високо профилисаних развојних пројеката пропадају, у стечају и у спору.

Република Српска има јак утицај на Дистрикт, али не прети да угрози његов статус. Ипак, међународна заједница треба да обезбеди да се српски лидери тог ентитета оставе без наде да би било какав потез, да преузму Брчко, наишао на снажну реакцију твз Међународне заједнице. Стабилност сада зависи од тога да ли локални политичари, спровођењем закона и судства могу да преузму одговорност. Међународни надзор више не помаже и нова стратегија је потребна.

Специјални међународни Арбитражни трибунал основан као део Дејтонског мировног споразума створио је Дистрикт Брчко у августу 1999 ("Коначна одлука"), под ексклузивним суверенитетом Босне и Херцеговине као мултиетничке, демократске  локалне самоуправне јединице. Међународни супервизор, који, такође, служи и као замјеник високог представника, такође је именован 1997., са задатком да надгледа имплементацију Дејтонског споразума у области Брчког, са ексклузивним ауторитетом да обезбеђује и проглашава прописе и наредбе.

Године 2009., међународна заједница је оценила да институције Брчко Дистрикта функционишу ефикасно и, по свему судећи трајно, је главни услов који је била поставила да би затварила специјални надзор. Од тада, додатни услови стављени су углавном на РС да покаже да нема намеру да узурпира власт Брчког. Српски ентитет не полаже право на Брчко, и очигледно је и формално испунио коначнан услов, признањем међуентитетске линије разграничења (ИЕБЛ), која дели два босанска ентитета, да не води линију кроз Брчко.

Ово може изгледати погрешно време за окончање међународног надзора. Дистрикт се суочава са својом највећом кризом још у управљању и економскоом развоју, због политичких ставова и ендемичне корупције.

Цела Босна је потресена политичком и економском кризом. Више од годину дана од избора, октобра 2010., не постоји државна власт, нити 2011-2012. државни буџет. Многи страхују да РС све више има планове о проглашењу независности од БиХ и Брчко ће постати место обнављања насиља у вези са таквим потезима.

Али, тамо надзор обухвата само унутрашње управљање градом, он не може утицати на БиХ, на нивоу безбедности, која остаје одговорност већ ослабљеног високог представника (ОХР) и држава чланица ЕУ снаге (ЕУФОР). Међународни супервизор за Брчко није искоренио корупцијu за више од једне деценије и нема ни средства ни међународне подршке да наметне промене.

Задржавањем супервизора, као крајње одговораног у граду, пружа лак начин за локалне политичаре да коначно избегну одговорност, која Босанцима мора, на крају, показати да су у стању да заштите своје основне интересе. ФБиХ је занемарила Брчко дистрикт од њеног оснивања, стварајући вакум РС, која жели да га попуни. Влада БиХ, а ФБиХ са својим партијским огранцима у Брчком, би требале да раде на побољшању односа са локалним бизнисом и политичком елитом да се успостави равнотежа са Бања Луком.

Сви треба да интензивирамо напоре у борби против локалне корупције, посебно јачања независности полиције, тужилаца и судија. Осим тога, у исто време када међународна заједница делује да присили локалне званичнике да преузму одговорност за своје послове, треба да предузме   паралелно кораке да буде јасно да је њена посвећеност независности и територијалном интегритету Босне и даље чврста и да је сваки покушај РС да крше одредбе Дејтонског мировног издавања, укључујући посебан статус Брчког, бити одлучно пресјечен. Интересима РС у Брчком не сме бити дозвољено да воде веровању да може успешно довести у питање Коначну одлуку ( Final Award ).

У складу с тим:

1. На састанку Савјета за имплементацију мира (ПИЦ), 12-13 децембра, супервизор за Брчко би требало да препоручи затварање супервизије у оквиру постављеног броја месеци, али да Арбитражни трибунал остане отворен као сигурносни механизам. У случају тешке повреде аутономије Брчког од стране РС-а (или ФБиХ), задржаани суд би могао поново отворити надзор или модификовати Коначну одлуку и доделити Дистрикт другом ентитету. Затварање надзора и задржавање Трибунала нису биле предвиђене у Дејтонском мировном споразуму или у Коначној одлуци 1999, али се озбиљно разматра међу члановима ПИЦ-а. Мало је вероватно да притужба на ову стратегију може бити одржива акоУправни одбор ПИЦ, супервизор за Брчко и шеф Брчко Арбитражни трибунал, амерички дипломата Робертс Б. Овен, слаже се са овим корацима, јер они морају да очувају Трибунал Дванаест година након од када је Коначна одлука направљена.

2. ЕУ би требала да да додатне индикације о својој намери да обрати више пажње Брчком. Њена делегација у БиХ требало би да помогне босанским званичницима у борби против корупције кроз јачање владавине закона и релевантних институција, и припрема за приступање ЕУ, укључујући и отварањем нове канцеларије у округу, као регионалне канцеларије ОХР-а на челу супервизора. Већина одговорности за усвајање и примену правне тековине ЕУ, закона ЕУ, пада на Боснске ентитете и кантоне и на Брчко, које је много мањи капацитет. Требаће подршка кроз постепену реформу. Први користан корак би био да супервизор у својим последњим месецима ради са владом и да подстакне усвајање Стратегије за борбу против корупције за 2009-2014., који би ЕУ могао да помогне спровођење.

Штампа