У августу 1999. године, чеченски борци су напали Дагестан, покрећући и други чеченски рат. Од 1991. године, сваке године,
многи становници Русиje са зебњом очекују мјесец август. У августу 1999.
године, због опасности од грађанског рата, руски предсједник Јељцин је именовао
Владимира Путина за премијера РФ, будућег катализатора догађаја у Русији и
свијету – „руског цара у демократији“.
У августу 2000. године, десио се
терористички напад у Москви. У истом мјесецу – исте године, руска нуклеарна
подморница Курск је потонула на дно океана. Руско-грузијски рат је почео у
августу 2008, а Путиновом добро организованом акцијом, рат се завршио за 5 дана.
Неочекивани догађаји
Из руске перспективе, то не изгледа
баш пријатно. Мјесец август је вријеме када у стабилној и неугроженој држави
њени лидери одлазе на одмор. Ипак, уместо тога, Руси у августу очекују узбудљиве
догађаје или, у најмању руку, неочекиване догађаје.
Постоји разлог за то. То се може
објаснити и непредвидивошћу догађаја (непријатних или пријатних) или катастрофа
које су шокирале земљу скоро сваког августа, почевши од пада Совјетског Савеза.
И ове године – 2016. мјесец август показује своју ћуд.
Овог августа је дошло до „помирења“
Русије и Турске. Овог августа је Русија проширила контролу Средњег истока,
правећи споразум са Ираном о коришћењу иранске војне инфраструктуре. Преговори
са заливским арапским земљама су у току. Овог августа Русија и Турска обнављају
разговоре о Турском току, ударајући на интересе Запада и његових балканских
сателита, на Балкану и Средњој Европи.
Сукоби у источној Украјини су
обновљени, обје стране довлаче тешку опрему на линије фронта. Такође, у понедјељак,
Путин и премијер Дмитри Медведев су отпутовали на Крим. Званични разлог посјете,
ова два лидера - који иначе ријетко путују у тандему - јесте да промовишу руски
туризам на Криму. Лично Путиново ангажовање за такав маргиналан задатак није
уобичајено. Све ово указује на то - Русија
планира нешто више у региону.
У интервјуу прошле седмице за „Россиискија
Газета“, под називом "Август је провокација…“), предсједник Државне думе
РФ, Сергеј Наришкин је говорио о страху Русије од догађаја у августу мјесецу,
због чињенице да западни лидери не иду на одмор.
Умјесто "заслуженог" одмора, демократе се "активно
припремају за нове провокације". Наришкин је рекао и да Сједињене Државе припремају удар против Русије,
као и то да је Русија упозорила свијет и да врши убрзане војне припреме.
Москва осјећа мирис тешке политички јесени
Русија очекује веће учешће Запада у
Украјини, и зато јача своју одбрану, да би лакше одвратила следећи, али не и
изненадни ударац Запада. Москва је постала осјетљива - али не и параноична -
после неуспјеха да предвиди нацистички преврат у Украјини, који је довео до
рушења демократске владе. Кремљ је сигуран да може адекватно одговорити наредним
корацима Запада и његових сателита.
Постоји много начина како Запад
може угрозити Москву. Убрзано наоружавање Украјине или наметање оштријих
санкција Русији, два су готово извјесна потеза Запада, вођеног САД. Можда ће
Запад радикализовати сукоб са Русијом, чинећи још нешта горе и неочекивано, што
може довести до ширег сукоба – од сјеверозападног обода Црног мора до Јадрана.
На Балкану, Запад већ има
припремљену „територијалну одбрану“ у лику муџахедина и ветерана Исламске
државе, помогнутих дефетизмом који шире марионетске владе Запада, декларативно
пријатељски расположене према Русији.
Русија је за помоћ пружила руку
пријатељства према поузданим партнерима, као што су Кина, Индија, државе Латинске Америке, Азије, државе БРИКС-а. Пекинг, који је нападнут од истих
непријатеља, посебно у Јужном кинеском мору, није у стању да адекватно помогне свом савезнику. Најважнији енергетски играчи Средњег истока, такође
чине све да економски помогну великог сјеверног савезника.
Русији није остављено много
дипломатског простора да превазиђе текуће проблеме, углавном произведене по
сценарију Запада. Шта је алтернатива руској дипломатији, видјеће се у наредним
данима, седмицама и мјесецима.
Запад све интензивније намеће
информативни и економски рат, усмјерен само против интереса Русије и њених
савезника којих није мало. Ако Русија успије да издржи ударце Запада,
рјешавајући одједном проблеме од Балтика, Украјине, Балкана, Сирије, Турске, то
ће значити и опстанак суверене Русије, и нестанак неподношљивог једнополарног
свијета.
Руска храброст је значајна као и
увијек у историји. Међутим, западна коалиција и њени сателити су „развукли“ Русију
на више фронтова (по многима, ефикасније од Хитлера). Текући мјесец август, захтјева
од Русије више напора него у цијелој њеној историји, јер, како је рекао Наришкин,
указујући на стално појачавајући притисак Запада, - "Москва
осјећа мирис тешке политички јесени."
0 коментари::
Постави коментар