Сарајево – Терором до исламске Босне

Остајући досљедан својој идеологији исламизма и у 1992., вођа радикалних босанских муслимана, наставља са крвавим пиром започетим у Другом свјетском рату. Изетбеговић марљиво ради на припремама за коначан обрачун са невјерницима, досљедно примјењујући исламску филозофију објашњену у својој књизи „Исламска декларација“.

Данас, двије и по деценије касније, Босна стрепи од новог покоља, овај пут најкрвавијег. Рачунајући са добро развијеном логистиком из Вашингтона, Исламска држава је на Балкану прогласила следећи фронт борбе за Исламски калифат, а у удаљеним, и од Срба очишћеним планинским селима Босне, исламисти одавно вијоре заставе ИСИС-а.

„Ипак се може поставити једно опће правило: исламски покрет треба и може прићи преузимању власти чим је морално и бројно толико снажан да може не само срушити постојећу неисламску, него и изградити нову исламску власт.“, предлажући етничко чишћење, каже у својој књизи први у Европи исламски филозоф, ратник и светац, како га је из поштовања назвала Муслиманска лига из Бона.

-  Алија Изетбеговић, бивши босански предсједник, чији је сан била независна Исламска Босна и Херцеговина, која се претворила од балканских етничких ривалитета у дуготрајни вјерски рат, преминуо је у недјељу у Сарајеву, пише 20.10.2003. моћни Изетбеговићев пропагандни ментор, Њујорк Тајмс.

Изетбеговић: Жртвоваћу мир за независну и суверену БиХ

Борећи се и за Исламску Босну, а за интересе Запада, управо је тако Алија и учинио почетком деведесетих прошлог вијека. Држећи се инструкција Вашингтона, не само да је жртвовао мир, него је изазвао највеће крвопролиће у историји Балкана.

Под пријетњом духова Ханџар дивизија и њихових ханџара, босански Ајатолах је 1992. нелегалним и силом проведеним референдумом, изнудио формални услов за независну Босну, ширећи страх и мржњу коју је, уз помоћ својих пријатеља нациста, почео сијати још током Другог свјетског рата.

- Али пошто су и саме САД биле те које су посредством Лијепе Наше помогле снабдјевање Изетбеговића са муџахединским терористима већ до 1992. године, с тога нема сумње да је Изетбеговић био и сам терориста од самог почетка. Надаље слиједи, да је изазивање грађанског рата у Југославији управо и био циљ САД и НАТО, пише за Historical and Investigative Research, Франко Гил-Вајт.

Кад је 1992. изјавио: „Референдум је одлучио питање независне Босне“, Изетбеговић је био увјерен да је успио у примјени својих прокламованих циљева. Није много марио за чињеницу да су ти његови циљеви водили у вјерски рат, будући да је то и био циљ његових западних ментора. Да би разумјели да је Аљо озбиљно мислио да „ће жртвовати мир“, морамо се поново вратити 1990. години.

Босански Исламски идеолог није марио за чињеницу, што је његова влада била нелегална, отимајући 1990. од Фикрета Абдића мјесто муслиманског члана предсједништва, а затим и предсједника БиХ-е. Изетбеговић није имао намјеру да поштује Устав и да у јануару 1992. мјесто предсједника БиХ препусти српском члану предсједништва.

Водећег босанског исламисту није бринуло ни то што је референдум о независности Босне био нелегалан, будући да је био под контролом већ нелегалног предсједника нелегалне државе. Користећи лебдећи страх код народа, произведен застрашивањем од 8.000 „туриста“ муџахедина, Изетбеговић је многе муслимане (оне који су гласали за Абдића) приморавао да дају свој глас „за независну Босну“.

Наш Алија се није осјећао непријатно ни због чињенице да на задњим БиХ изборима није имао већинску подршку, чак ни Муслимана - босанског становништва чија је бројчана заступљеност у БиХ била око 40%. Без обзира шта каже за Изетбеговића неповољна статистика, он се строго држао своје прокламоване максиме, у свом приватном Кур'ану, „…исламски покрет треба и може прићи преузимању власти чим је морално и бројно толико снажан…“.

Аљо се није узбуђивао ни због чињенице да је по бројности други народ - Срби, 100% бојкотовао нелегални референдум. Још мање је Исламисту узбуђивала неспорна истина да су Срби били власници око двије трећине укупне површине земљишта у БиХ.

Изетбеговић је чврсто одлучио да „чишћењем невјерника“ направи Прву исламску државу у Европи, и није марио колико ће то произвести хришћанских жртава, па ни жртава припадника народа вјере којој је и сам припадао.

Дакле, испада, да се босански исламски филозоф, са подршком од око 16% укупног гласачког тијела у БиХ, морао крвавим ратом борити за исламску БиХ, немилосрдно уништавајући Србе, Хрвате, па чак и крваво се борећи против Абдићевих умјерених муслимана.

Иако је Изетбеговић имао помоћ империјалних силеџија са Запада, на првом мјесту САД и НАТО-а; иако је имао војну помоћ од око 8.000 добро обучених милитантних исламиста из Азије, Африке и неколицине стотина „приучених локалних брадоња“, први исламски филозоф у Европи, неће успјети да у потпуности оствари свој сан – сан исламске Босне, етнички очишћене од хришћана.

Повезани чланци:

Хусеини – Изетбеговићев учитељ исламизма

Изетбеговић – идеолог босанског исламизма

Напомена: Наставак приче о злочинима над Србима, лажима западних медија, босанском џихаду, анти-српској пропаганди, англосаксонском сценарију геноцида…

Извор: Српски културни клуб

Штампа