четвртак, 08. март 2012.

Улазимо ли у ново ледено доба?

Миленко Вишњић

Medo na ledu За разлику од конвенционалне мудрости дана, реална опасност коју суочава човечанство и које се и само плаши, није глобално загревање, већ највероватније долазак новог леденог доба. Када се то очекује? НАСА предвиђа 2022., годину; годину наглог почетка хлађења Земље. Дакле, не плашимо се загревања, него хлађења! Купујте руске капе и бунде!

Оно у чему ми живимо данас, познато је као интерглацијал, релативно кратак период између дугих ледених доба. Нажалост за нас, већина интерглацијалних периода траје само око десет хиљада година, и то је, колико је прошло од завршетка последњог леденог доба.

Толико дуго, стварно, имамо времена пре него што лед почне да се шири по Земљиној површини и довољно времена да купимо, ако имамо наравно пара, топлу зимску гардеробу!? Мање од стотину година или неколико стотина година, остаје… То ми, једноставно не знамо.

Чак и ако се сва повећања температура, током прошлог века, приписују људским активностима, раст је био релативно скроман, мало више од једаног степена Целзијуса – пораст, добро у оквиру природне варијације у последњих неколико хиљада година.

Док би трајан пораст температуре у истом обиму, као током следећег века, човечанство нетерао да направи неке промене – зашти се, и несумњиво би било у оквиру наше способности да се прилагодимо. Улазак у ново ледено доба, међутим, било би катастрофално за наставак модерне цивилизације; нисмо спремни, овакви какви смо.

Довољно је само да погледамо мапе које приказују размере великих ледених плоча током последњег леденог доба, да би разумели шта би значио повратак условима леденог доба. Већи део Европе и Северне Америке, били су покривени дебелим слојем леда; леда, хиљаде метара дебљине, у многим областима; а и свет је био знатно, као целина, хладнији.

Последње "Мало" Ледено доба почело још у 14. веку када је Балтичко море било потпуно замрзло, праћено несезонском хладноћом, олујом, и порастом нивоа Каспијског мора. То је било праћено, такође, изумирањем нордијских насеља на Гренланду и губитак зрна семена на Исланду. Жетве су чак биле озбиљно смањене у Скандинавији и то је био само наговештај невољама које долазе.

Gleceri До средине 17. века, глечери у швајцарским Алпима су напредовали, бришући фарме и читава села. У Енглеској, Темза је замрзла током зиме, а 1780., Њујоршка лука је замрзла. Да је ово настављено, историја би била сасвим другачија. Срећом, пад соларне активности која је изазвала Мало Ледено доба је завршило и резултат је био наставак цветања модерне цивилизације – настадосмо ми.

Било је врло мало ледених доба до пре око 2,75 милиона година, када је земљина клима ушла у необичан период нестабилности. Почев од око милион година циклуса ледених доба, у трајању од око 100.000 година, која су раздвојена релативно кратким интерглацијалним периодима, попут овог у којем сада живимо; такав циклус је постао правило, пре појаве ледених доба, и за већи део историје Земље - било је далеко топлије него данас.

И заиста, Сунце је на Земљи све светлије током целе историје и велике копнене биљке су процветале. Оба ова разлога на њих су имале ефекат пад концентрације угљен-диоксида у атмосфери до најнижег нивоа у дугој историји Земље.

Пре пет стотина милиона година, концентрација угљен-диоксида је била преко 13 пута мања од садашњег нивоа, и све до пре око 20 милиона година, није ниво угљен-диоксида опао на нешто мање од два пута од онога што је данас.

Могуће је да умерено повећање концентрације угљен-диоксида продужи актуелни интерглацијални период? Али нисмо још достигли потребан ниво, нити знамо оптимални ниво који треба да се постигне.

Дакле, уместо произвољних и неодговорних позива за ограничењима емисије угљен-диоксида, можда је најбоља ствар, да Међувладни панел УН о климатским променама и климатолошка заједница уопште, могли би да чине је да не троше своје напоре на одређивању оптималног опсега угљен-диоксида потребног да се прошири тренутни интерглацијални Период на неодређено време.

НАСА је предвидела да ће успоравање соларног циклуса 2022. бити један од најслабијих кроз векове, а требало би да изазове веома значајно хлађење климе Земље. Да ли ће то бити окидач који покреће ново ледено доба?

Треба да пажљиво размотримо ту могућност, пре него што смо избрисали наш тренутни напредак, трошећи милијарде долара за борбу против онога што се сматра глобално загревање - опасност која може и показати да смо само на трагу воље.

Штампа

1 коментари::

NASA_laž је рекао...

Dobro, NASA je predvidjela, ali pravi li, kao i obično, NASA paniku, da bi njihove gazde nesmetano okupitali zemlju, po zemlju. Ako je do Zapada, mislim ako to Zapd kaže, onda je to sigurno laž. Laž da skrene pažnju sa svojih zločina nad nekim narodima.

Постави коментар