Исповест бившег муслимана

Ограничена надмоћ

Превод: Миленко Вишњић

Често сам примeћивао доследну и одвратну ароганцију исламских супрериориста  (они који верују да је Ислам изнад других религија), а сада на слободном блогу, бивши муслиман, који пише из једне муслиманске земље, разматра неке од својих виђења:


Чак и док сам био муслиман, имао сам обичај да се питам, зашто су, до ђавола, ови муслимани толико поносни на себе и своје наслеђе. Одувек су то узимали здраво за готово да ће они бити ти који иду у Рај, а остали ће заувек горети у ватри пакла. Раније сам се питао, како да Свемогући Бог суди некога само на основу њихове вере, а не према њиховим добрим делима. 

У школи, моји наставници имали су обичај да нам кажу да без обзира колико је једна муслиманска особа починила злочина, докле год он или она нису починили незамисливи злочин "Shirk - Забушавања", та особа, ће на крају, ући у Рај, кад је одслужила свој део казне у њеном привременом боравишту - у паклу. Другим речима, муслиман има потврђену карту у једном правцу на небо, док је немуслиман осуђен да буде у паклу вечно.

Протеклог викенда, био сам, на пар дана, ван града у посети стрицу и његовој породици и да кажем да је то чисто мучење у потцењивању. Сваки пут кад сретнем моју породицу и рођаке, схватам да су потпуно, све више и више, откачени, психопате у ствари, баш као и њихов култни вођа Мо. 

Једног дана на доручку, мој рођак је читао неки чланак о Бил Гејтсу и његовим филантропсиким делима. Између 2007 и 2011, он је потрошио 28 милијарди долара у добротворне сврхе спасавајући милионе живота.

Ја сам био очигледно веома задовољан и похвалио га свесрдно, на шта је мој стриц рекао с дубоким уздахом, "То је стварна штета што ће таква његова добра дела бити узалудна, јер без обзира шта он чини, он ће, на крају, сагорети у ватри пакла, заувек, осим ако схвати истину пре него што умре и каже шахада". Био сам шокиран, у најмању руку.

Како може, мој омиљени ујак, врхунски хирург, рећи такву погану ствар о некоме? Онда сам се сетио, да без обзира колико сте образовани, ако сте муслиман, ви сте, на неки начин - мртав мозак . Као да ту постоје две коморе у уму муслиманског човека: једна се бави светским пословима, логиком, образовањем, знањем, интелигенцијом и интелектом, док је други блок коморе потпуно један гусеничар, који има нерационалну опсесију за 

Мухамеда и његовог апсурдног начина понашања. Било је много тога да сам желео да кажем стрицу, али онда сам помислио, шта сад ово, то ионако неће изменити ствар, плус што би довело до свађе, у шта нисам хтео да улазим, у најмању руку, да не бих пробудио његову сумњу, у вези са мојим уверењима.

Затим, данас на послу, наишао сам на нешто заиста чудно. Био сам у посети колеги у мојој згради, којег нисам видео неко време. Заједно смо ручали, а онда сам отишао до тоалета. Чим сам видео огроман знак на вратима тоалета, само сам праснуо у хистеричан смех. Био је то корански аиаат са енглеским преводом и хадита испод, такође.

Аиаат је ишао овако: "О Аллаху, молимо Вас да ме заштите од ђавола који борави на прљавим местима", а затим хадита испод каже, уђите с вашом десном ногом, као што је то пророк чинио.

Када сам завршио, видео сам сличан знак унутар врата тоалета који каже нешто слично глупости, захваљујући Алаху за његов благослов, а затим други хадита говори, молимо изђи користећи прво лево стопало ... Био сам запањен, у најмању руку. Мултинационална компанија објављивљује такве срамотне, сакате знаке ван јавног 

тоалета, је заиста гурање предалеко.

Мој  колега, египатски идиот, ми је рекао неки дан, како смо срећни да смо рођени као муслимани и ми треба да захвалимо Свемогућном Аллаху, на који год начин можемо, да нам је дао посебан статус бића муслимана и да је направио Рај само за нас. Наставио је он о томе како проклети хришћани и Јевреји, јер су имали прилику и тада и сада имају, да виде истину, али они су слепи, глуви и неми, итд.

Сећам се када сам био у школи, имали смо неколико хришћанина и хинду ђака, тада крајем 1980-их. Похађао сам ту локалну пакистанску школу, која је такође имала неколико пакистанских ученика, који нису муслимани, а који су чинили веома малу мањину. Некада је било око 20 одсто у време поделе, али сада, захваљујући принудној конверзији, мучењу и силовању оних које нису муслиманске жене од стране 

муслиманских мушкараца, они су пали до само 2 одсто укупног становништва Пакистана. 

У сваком случају, оно мало девојчица и дечака у мом разреду, који нису међу нама, је морало да се суочи са пуно глупости у разреду, чак и од наставника, који су их третирају веома ниско. Они никада не би пропустити прилику да их увреде и дају 

им осећај покорених, по коранским законима. Чак и тада сам се осећао ужасно жалосно због мог пријатеља Сунита и његовог рођака Роана, који су били пакистански Хиндуси. Затим, ту су биле две хришћанске девојке, Сузан и Роуз, који су стално морале да бране себе и своју веру и свога Господа Исуса.

Једини проблем муслимана широм света је њихов урођени понос, њихов осећај супериорности. Они осећају и верују са свим својим бићем, да су они изабрани, они који ће сигурно завршити на небу заваљени у удобним каучима, направљеним од злата и у ношењу свиле и броката. Пијење из увек текуће реке вина, меда и млека. 

Завртање руку 72 курве, а ако сте хомић, добићете момке беле као бисер да задовољите своје најдубље и најтамније фантазије. Сада, то је оно што ја називам вечни рај. 

Увек сам мислио да нисам у стању да мрзим било кога на овом свету, јер сам веровао да је мржња веома јака емоција и никада нисам осећао тако снажно осећање према никоме. Ја или волим, свиђа ми се неко или не волим некога, или максимално, да бих се гнушао или осећао гађење према некоме, али да мрзим, је нешто што никада нисам навикао ни за кога до недавно када сам доживео овај јак осећај мржње дубоко у себи у мом самом бићу, трошећи сваки део мог срца, душе и ума. Та мржња је за никог другог до Мухамеда, оно исто лице које сам навикао да волим с толико уверења, да је био најсавршеније људско биће икада рођенo на кугли земаљској. Не мислим да je билo ко или било шта моглo нанети толико бола, да ме то заправо тера да плачем наглас, сваког дана и сваке ноћи. Ја сам само желео да сам могао да одем у Медину, ископам његов гроб, извучем га напоље и спалим у ватри његове кости или шта год је од њих остало. Мрзим га, Мрзим га, Мрзим га из језгра мог срца. Да није било њега и његове луде вере у религију, свет би био веома мирно место, заиста - рај на земљи.

Извори:
Jihad Watch
Liberated
Примај ел пошту

Штампа