недеља, 02. септембар 2012.

Амерички ваздушно-поморски удар

МИВ

Nuklearno lansiranje У претходном чланку, АМЕРИКА СЕ ПРИБЛИЖАВА КИНИ, смо писали о новој америчкој стратегији, напуштања Европе и окретања својих геостратешких и геополитичких циљева према Пацифику - Кини.

Ваздушно-поморска битка, која је од кључног значаја за дуго планирану стратегију распоређивања снага Пентагона у Пацифику, а која већ одавно и без буке траје, јесу америчка војна морнарица и присуство баздушних снага у Јапану, Тајвану, Филипинима, Вијетнаму и широм Јужног кинеског мора и Индијског океана.

Циљ ове дуго планиране битке је да помогну америчке снаге да издрже почетни кинески војни удар и контранапад и да уништи савремене кинеске радарске и ракетне системе, изграђене у циљу одбијања америчке поморске силе, даље од кинеске обале. Пошто ово захтева агресиван, муњевит и координисан амерички напад, амерички невидљиви бомбардери и подморнице би избацили из строја кинеске радаре дугог домета за надзор и прецизне противракетне системе, стациониране у дубини унутрашњости кинеске територије.

Дуго развијана стратегија Пентагона о томе, како да победи Кину у будућем рату, а чији детаљи су већ процурили у америчкој штампи, названа је Ваздушно-поморска битка. Овај почетни "блештећи" удар би требало уследити већим ваздушним и поморским нападом на Кину. Творац ове анти-кинеске стратегије је Ендрју Маршал, човек који је обликовао стратегију модерног ратовања, за више од 40 година рада, а међу његовим ученицима су били Дик Чејни и Доналд Рамсфелд.

Од 1980., Маршал је промотер идеје, коју је први "одао" маршал Николај Огарков, 1982., бивши шеф генералштаба СССР-а и назвао је РМА, или "Револуција у Војним Пословима-Revolution in Military Affairs". Поменути Маршал, данас у доба својих презрелих 91-их, и даље држи своје радно место и столицу и, очигледно, веома много утицаја у самом Пентагону.

Такође, био је то тај Ендрју Маршал, човек који је успео да увери америчког секретара за одбрану, Доналда Рамсфелда и његовог наследника Роберта Гејтса, да поставе одбрани штит балистичких ракета у Пољској, Чешкој, Турској и Јапану, као стратегију минимизирања могуће нуклеарне претње из Русије, а у случају Јапана, свих потенцијалних нуклеарних претњи из Кине.

Поред стационирања најмање 2.500 елитних Америчких маринца у Дарвину, на северу Аустралије, Вашингтон планира да извршава летове далекосежних америчких беспилотних летилица за надзор са удаљеног острва Кокос, у стратешки виталном Индијском океану - до аустралијске територије. Такође, користиће аустралијске базе ваздухопловних снага за америчке војне авионе и повећати број посета бродова и подморница у Индијски океан, кроз поморску базу, на западној обали Аустралије.

Мајјаснија и најбоља дефиниција термина РМА (Revolution in Military Affairs - Револуција у војним пословима), је била она коју је изрекао сам  Ендрју Маршал: РМА занчи велику промену у природи ратовања, која уводи иновативну примену нових технологија, у комбинацији са драматичним променама у војној доктрини и оперативном и организационом концепту и темељно мења карактер и понашање војних операција.

У јануару 2005., Ендрју Маршал предаје тајни интерни извештај секретару за одбрану Доналду Рамсфелду, под називом "Енергетска будућност у Азији". Маршалов извештај, који је у потпуности процурео у Вашингтонским новинама, створио је израз за стратегију низ бисера, описујући оно шта се тада називалао растућа кинеска војна претња за амерички стратешке интересе у азијском простору. У Пентагонском извештају, Ендрјуа Маршала, термин кинеска стратегија - низ бисера - је први пут кориштен. Тако да је то термин Пентагона, а не Пекинга. Извештај наводи да је Кина успоставила стратегију низа бисера, база и дипломатских веза, које се протежу од Блиског истока па све до југа Кине, а што укључује и нову поморску базу у изградњи у пакистанској луци Гвадар.

Наставак: Америчка стратегија - Низ бисера

Стратегија која дефинише оно што се зове растућа кинеска војна претња за "америчке стратешке интересе" у азијском простору. Кина гради стратешке односе дуж морске ланца од Блиског истока све до Јужног кинескомг мора на начин који сугерише одбрамбено и агресивно позиционирање заштите интереса кинеске енергије, али и да послужи широким безбједносним циљевима.


Штампа

3 коментари::

Patak је рекао...

To, koliko se ko sprema za napad, te treba da se vidi? Jedno je jasno, ovako kako stvari stoje sa nastojanjem Amerike da osvoji cio svijet, ne može izaći nikako na dobro. Možda je ovoj našoj planeti istekao rok - sve što postane, traje, mora da nestane, pa tako i mi. Čovječanstvo je prokockalo dosta prilika da preživi, ali ljudsko proklestvo to ne dopušta - važnija je imperijalistima nafta od ljudskih života.

milenkovisnjic је рекао...

Па, и без овог текста и неоспорних чињеница на бази западних званичника, није јасно "
koliko se ko sprema za napad "? Јасно је и без ове приче, ко се и за шта спрема, још од 1945. године.

milenkovisnjic је рекао...

Добро би било прочитати и претходни чланк - Америка се приближава Кини, да би се створила реална слика око онога шта се дешава између САД и Кине ида се у потпиности схвати цела стратегија. Свакако и задњу: САД: Кини пресећи пут снабдевања нафтом

Постави коментар