Амерички ваздушно-поморски удар

МИВ

У претходном чланку, АМЕРИКА СЕ ПРИБЛИЖАВА КИНИ, смо писали о новој америчкој стратегији, напуштања Европе и окретања својих геостратешких и геополитичких циљева према Пацифику - Кини.

Ваздушно-поморска битка, која је од кључног значаја за дуго планирану стратегију распоређивања снага Пентагона у Пацифику, а која већ одавно и без буке траје, јесу америчка војна морнарица и присуство баздушних снага у Јапану, Тајвану, Филипинима, Вијетнаму и широм Јужног кинеског мора и Индијског океана.

Циљ ове дуго планиране битке је да помогну америчке снаге да издрже почетни кинески војни удар и контранапад и да уништи савремене кинеске радарске и ракетне системе, изграђене у циљу одбијања америчке поморске силе, даље од кинеске обале. Пошто ово захтева агресиван, муњевит и координисан амерички напад, амерички невидљиви бомбардери и подморнице би избацили из строја кинеске радаре дугог домета за надзор и прецизне противракетне системе, стациониране у дубини унутрашњости кинеске територије.

Дуго развијана стратегија Пентагона о томе, како да победи Кину у будућем рату, а чији детаљи су већ процурили у америчкој штампи, названа је Ваздушно-поморска битка. Овај почетни "блештећи" удар би требало уследити већим ваздушним и поморским нападом на Кину. Творац ове анти-кинеске стратегије је Ендрју Маршал, човек који је обликовао стратегију модерног ратовања, за више од 40 година рада, а међу његовим ученицима су били Дик Чејни и Доналд Рамсфелд.

Од 1980., Маршал је промотер идеје, коју је први "одао" маршал Николај Огарков, 1982., бивши шеф генералштаба СССР-а и назвао је РМА, или "Револуција у Војним Пословима-Revolution in Military Affairs". Поменути Маршал, данас у доба својих презрелих 91-их, и даље држи своје радно место и столицу и, очигледно, веома много утицаја у самом Пентагону.

Такође, био је то тај Ендрју Маршал, човек који је успео да увери америчког секретара за одбрану, Доналда Рамсфелда и његовог наследника Роберта Гејтса, да поставе одбрани штит балистичких ракета у Пољској, Чешкој, Турској и Јапану, као стратегију минимизирања могуће нуклеарне претње из Русије, а у случају Јапана, свих потенцијалних нуклеарних претњи из Кине.

Поред стационирања најмање 2.500 елитних Америчких маринца у Дарвину, на северу Аустралије, Вашингтон планира да извршава летове далекосежних америчких беспилотних летилица за надзор са удаљеног острва Кокос, у стратешки виталном Индијском океану - до аустралијске територије. Такође, користиће аустралијске базе ваздухопловних снага за америчке војне авионе и повећати број посета бродова и подморница у Индијски океан, кроз поморску базу, на западној обали Аустралије.

Мајјаснија и најбоља дефиниција термина РМА (Revolution in Military Affairs - Револуција у војним пословима), је била она коју је изрекао сам  Ендрју Маршал: РМА занчи велику промену у природи ратовања, која уводи иновативну примену нових технологија, у комбинацији са драматичним променама у војној доктрини и оперативном и организационом концепту и темељно мења карактер и понашање војних операција.

У јануару 2005., Ендрју Маршал предаје тајни интерни извештај секретару за одбрану Доналду Рамсфелду, под називом "Енергетска будућност у Азији". Маршалов извештај, који је у потпуности процурео у Вашингтонским новинама, створио је израз за стратегију низ бисера, описујући оно шта се тада називалао растућа кинеска војна претња за амерички стратешке интересе у азијском простору. У Пентагонском извештају, Ендрјуа Маршала, термин кинеска стратегија - низ бисера - је први пут кориштен. Тако да је то термин Пентагона, а не Пекинга. Извештај наводи да је Кина успоставила стратегију низа бисера, база и дипломатских веза, које се протежу од Блиског истока па све до југа Кине, а што укључује и нову поморску базу у изградњи у пакистанској луци Гвадар.

Наставак: Америчка стратегија - Низ бисера

Стратегија која дефинише оно што се зове растућа кинеска војна претња за "америчке стратешке интересе" у азијском простору. Кина гради стратешке односе дуж морске ланца од Блиског истока све до Јужног кинескомг мора на начин који сугерише одбрамбено и агресивно позиционирање заштите интереса кинеске енергије, али и да послужи широким безбједносним циљевима.

Штампа