Бања Лука: Давид и даље пред судом

Миленко Вишњић

Због многих захтева читалаца, посебно оних највернијих, и читајући коментаре испод поста, који сугеришу да чланак, "Бања Лука: Давид поново пред судом" треба допунити додатним детаљима, осветљавајући мутну слику самог следа догађаја, одлучио сам да то и покушам.

Посебан "притисак", на мене су вршили неколико мојих пријатеља - правника, међу њима и бивши Врховни судија, неколико адвоката, угледних правника у администрацији, чак су неки и помогли у дефинисању правних термина и да се морам озбиљније посветити правном аспекту чланка. - Тешко се то може назвати сатира, јер то што се дешава, је рак рана друштва, а не на начин како се ти шегачиш - каже ми поменути бивши Главни.

Да бих успео у овом послу, морао сам опет узнемиравати нашег Давида, запиткујући га о свим детаљима, а то га није обрадовало. - Не вређај ми ране - рекао ми је Давид у разговору телефоном. Потпуно га разумем, па сам са њим морао опрезно, иначе, ништа од "детаља". Правосуђе је, кажу правници, проблем, а не неки привредник, па макар то био и сам моћни Јован Видовић, који би био исти такав као човек, у сваком друштвеном систему, ако би испред себе имао корумпиране државне и јавне институције, као што је то у овом нашем случају. То је такав карактер човека - чека, док не дочека прилику, а онада... Онда, не бира средства до циља.

Ја, лично не очекујем да моје просечне, правно неуке читаоце, може заинтересовати писање голим правничким језиком, али ћу покушати да то не буде тако и да спасим, што се спасити може. Кочићев Јазавац пред судом, остаје и даље тема водиља. У поменутом чланку сам покушао да пишем опуштено о тако озбиљној теми, али ни време ондашњих Јазаваца није било мање озбиљно, па су их ипак успели довести пред "лице правде" и описати њихово суђење. Да, само што ја нисам Петер Кочић, па како вам год буде.

Пет и по година мука Исусових

Дана, 17.08.2007. године, Давид направи уговор са Видовић Јованом, уговарајући мали двособан станчић у поткровљу изнад четвртог спрата, што се и видело из пројектне документације. Видео је, јадничак, и где су закопани темељи будуће зграде, а за остало није смео много запиткивати. Такође, видео је из уговора да му стан треба бити предат, са свом потребном и легалном документацијом до 31.08.2008., тако да се више није морао излагати ризику да буде још једном понижен од не баш суптилне галаме Видовића. Од докумената виђе само пројектну  документацију будуће зграде. Е, то будуће, доћи ће га главе.

Забринут за спорост радова, познаници га тешише и рекоше му да тако сви "овде" раде - дају новац, па шта буде, јер нема станова. Одлучи Давид да уплати цели уговорени износ, највише из страха да му демократа касније не повећава цену. Уплати он и оста жив, од онога мало што му је преостало од продатог стана у Сарајеву, а и то умањено, чопкајући помало за скупу и још скупљу храну, а и за остале потребе на нашем слободном тржишту.  Слобода нема цену! Живела слобода! Усуди се Давид, да тражи потврду о уплати, што му је, за дивно чудо, газда лако дао. Још да нема те потврде, јадник? Или, можда би било боље да нема тог папира, не би се бадава надао да има икакве наде да се нада?

Чека, чека Давид, али стана нема. Усуди се он, након неколико година, да назове великог боса и стидњиво, готово шапатом га пита "кад очекујете да зграда буде готова"? Самоуверен глас, са друге стране жице, му рече "па зар ти мени не верујеш!?". Звучало је убедљиво, нема шта и тако Давид одгоди време када је планирао да почне нормално спавати - да се не трза у сну.

На питање, "а шта је са папирима", привредник му је осорно одговорио "какви папири, кад нам је таква држава, знаш ти каква нам је држава...", мислећи на мало корумпирану градску администрацију, која је требала да му накнадно легализује нелегално. Љут је био к'о рис, прича ми Давид. Сконта Давид генијалац, да ће, ако не тужи привредника у року од три године, доћи до застаревања, а Видовић свакако нема легалних папира, те одлучи да преговара са Главатим, у нади да му врати макар обезвређену вредност новца.

Види Давид да нема ништа од преговора, ништа од употребне дозволе, физички нема уговореног стана, Видовић му предлажи да се помакне на осми спрат, предлаже му десно, предлаже му лево, предлаже, ипак, само височије - уговорени стан ваљда продао, али ни тамо нема дозволе, а истиче рок за тужбу. Сабра се Давид, па пресави табак и тужи малог Бога 29.04.2011. - Па како се усуди, кукавче сињи, да тужиш првака Српске - кажем ја Давиду, ослободивши се страха да му дам повода да прекине непријатан разговор и видевши да је отворио душу? - Имам ли избора, каже ми јадник? Ипак се видело на изразу његовог лица да му је лакнуло, после такве историјске одлуке. То је стање болесника, пре него што крене у операциону салу - страхује, страхује, а онда све у себи преломи.

Због густог саобраћаја у Основном суду у Бања Луци, није могло пре доћи до прве случајне расправе, него тек 27.03.2012. године - након годину дана од покретања тужбе. Рекоше му, "добро си прошао". Давид и његов пуномоћеник, су мислили да је правда на њиховој страни, па нису бринули много, а Видовићев заступник, мисли да је сила и моћ на њиховој. Углавном, сви су имали разлога за надање. Давид први пут на суду, а они вукови - не боје се ништа. Донесоше лажне потврде од Јавних предузећа, ЈКП ВОДОВОД и ЈП ТОПЛАНА, да је Давид одавно уселио и да срећно живи у свом удобном стану. Без струје, додуше, али зар то одавно није наш стандард?

Судија Бранкица Спасојевић, тако каже Давид, опомену њега и његовог пуномоћника да мало тише говоре, али то су некако преживели. - Ми у Исочно од Брчког тако говоримо, одговорио је Давидов пуномоћник, иначе стари правнички вук. Судија покупи потврде туженог, као важан материјални доказ, а одби Давида и његовог пуномоћника, не прихватајући и његове потврде од истих Јавних, које су ионако добијене на тежак начин. Тешко, на пример, морала је интервенисати градска инспекција да би натерала директора ЈКП ВОДОВОД, Милана Мазалицу, иначе физичара за воде и канализацију, да изда потврду, да Давид није члан.

- Ако ми каже Јован Видовић, да Вас бришем са евиденције потрошача - члана, ја ћу то тек онда учинити, рекао је често поспани директор Јавног, Давиду и његовом пуномоћнику, кад су отишли да га први пут моле, а пре обраћања надлежној инспекцији. Живела часна инспекција! У ЈП ТОПЛАНИ, Давид је боље прошао, чак су се тамошњи људи и извињавали што се тако нешта нелегално десило - пријавили Давида на неки, било који број, па га та институција била још и тужила, због неплаћања рачуна. Срећом, Давид није знао да је био ван закона, иначе би то био његов крај - црк'о би насигурно. На главном саслушању, било је као на интервјуу новинару Вечерњих Новости - судија само слуша шта ко каже и шта ко лаже, трудећи се да поклони више пажње ономе ко је према њој бољи. Давид није имао од чега да  буде бољи. Ето, након годину и по дана чекања, правда је ипак задовољена. Задовољена, али како?

Закључак

Видите овог човека - привредника, дика Српске, који је, 2007., "савесно и с пуном одговорношћу" примио новац од Давида, да би му, тек после неколико година - 2012., понудио - само усмено -  неки "непостојећи" стан, који, по ономе како је привредник описао Давиду тај "бајковити стан", ни по чему не одговара оном из уговора - ни по локацији, ни по квадратури, ни по цени, ни по кварту, ни по... Једино су понуђени град и онај из уговора, остали исти. Ни тај, наводно понуђени стан, није био легалан - није имао потребну документацију, неопходну за књижење власништва. Ни до дана писања овог чланка, не постоји неопходно потребна документација за укњижење. Нелегално, као што им је и све остало што раде, у овој јадној, напаћеној, корумпираној и анархичној земљи.

Привредник је, као материјалне доказе да је "одавно" предао неки стан у посед Давиду, донео и предао суду лажне потврде које су му издали, ЈКП ВОДОВОД и ЈП ТОПЛАНА - све из Бања Луке, а у којима је било Давидово име, као потрошач у неком од Бањалучких станова, у некој од бањалучких зграда и у некој од бањалучких улица. Ради коректности, овакав фалсификат, привредник није успео да добије од Електропривреде. С друге стране, Давид је, такође, добио све потврде, од истих Јавних предузећа - са супротним предзнаком, а из којих се види да човек није никад био потрошач и да није никад боравио ни у једном од наведених станова, ни једној од наведених зграда и не само зграда, него ни у целом граду, Бања Луци. Не постоји ни један убоги траг, да је јадни Давид, било где у Бања Луци уписан као потрошач - потрошач било чега, сем, можда, некад давно, у Телекому.

Међутим, суд је, игноришући чињеницу да привреднику још недостаје и фалсификована потврда Електропривреде - некомплетни докази, усвојио друге две лажне потврде, као веродостојне материјалне доказе и прихватио изјаву привредника, као истину да је "одавно" предао Давиду "неки стан" у посед у Бања Луци и да Давид дуго "ужива" у том стану. Суд је, Давидове доказе одбио да прихвати.  Затим је судија, месец дана размишљала и савесно и одговорно написала Давиду своје - Давиде, ти си дуго у поседу неког стана и шта још хоћеш - буди срећан човек, изволи уживати у том стани и изволи платити трошкове поступка и трошкове "нашем познатом" поносу и привреднику или - идеш у затвор на Туњице. А касније ћеш, ако богда, добити ретроактивно и рачуне од Јавних. - Само да буде све чисто и по закону, каже утучени Давид.

Можда је Суд у праву, кад је реч о Туњицама, јер је, можда, и боље за Давида да ужива у непостојећем стану, него у постојећим Туњицама? На Туњице, јер нема новца да плати...

Велим опет, докле овако људи?

Повезано:: 
Протести у Бања Луци - узрок Империја господара Republike Srpske
МИЛЕ ДОДИК: Аутопутеви Западно од Брчког
или, наједноставније кликни на:
Република Српска = К Р И М И Н А Л

Штампа