Једноумље линчује пушаче

Миленко Вишњић

Да не буде забуне, једно је сигурно, а то је - пушење не побољшава здравље - с једне стране, и његова штетност на здравље није никад доказана - с друге стране. То је навика која је постала део културе већег дела човечанства. Оно што ме посебно излуђује, је предрасуда против било чега, па и против пушења и пушача, уопште, или било која друга предрасуда или искључивост, па макар то било и против закона о хомосексуалцима.

У Винстоновој Кумулативној енциклопедији из 1911. стоји, између осталог: "...Све забране, међутим, биле су без успеха, а дуван је данас највише кориштени луксуз на земаљској кугли...". Марк Твен, на слављу свог седамдесетог рођендана, 1905. каже: "Ја сам догурао до мојих седамдесетих на уобичајан начин: чврсто и строго се држећи начина живота који би убио сваког другог човека. Када смо испитали начин живота било којег од ових говорљивих стараца, увек смо помислили да би навике, које су их очувале, нас уништиле. Ја ћу вам овде понудити звучну максиму "да не можемо достићи дубоку старост користећи начин живота других. Успео сам да остварим правило, да никада не пушим више од једне цигару у исто време. Ја немам другу забрану у погледу пушења".

Једноумље је линч

Покрет против пушења у САД и у свету у целини, користи неразуман страх као оружје у постизању својих циљева. Целој генерацији Американаца је опран мозак како би веровала да, ако неко запали цигарету у просторији, сви ће у тој просторији ускоро добити низ смртно опасних болести. Отуда и агресивност, и онако већ полу оболеле нације.

Изворни - први и нефалсификовани, Главни Извештај Хирурга, објављен 1964. године, није показао било какве штетне последице од пушења. И стварно, та студија, ослањајући се на медицинске налазе и анализе, показала је да пушачи, у просеку, живе дуже од непушача. Једина изнимка је, да су пушачи, који су престали са пушењем, живели мало краће од непушача. Објашњење, које је дала та студија, било је да су ти "испитаници" и прекинули с том навиком због неке друге тешке болести, па тиме и краће живели због исте те болести. Касније ће иста ова организација давати "подобније" извештаје, усмерене против пушачке популације и пушења, уопште.

У последњих неколико година, међутим, никада није био такав напад на пушаче и ту лошу навику, као овај који се води, у овом тренутку, од стране Вашингтона. Тактика коју користи Вашингтон и земље, где је успео да наметне своју "демократску" вољу, подсећа на методе које је користио сенатор Џо Макарти, када је по Амедици прогонио наводне комунисте. Хиљаде књига, је напиасно, без икаквог научног упоришта, на тему "борбе против мрског непријатеља" - пушача.

Иако, по "њима" ни питати није дозвољено, питам се, зашто су ови људи направили толико књига? Одговор је само један једини, јасан и гласан: НОВАЦ. Владини људи желе да прошире и увећају њихове агенције и промовишу своје каријере, као и људи ван владе, који желе више и више новца за своје приватне истраживачке пројекте. Друга значајна улога анти-пушачке кампање је у евентуалној уштеди НОВЦА у здравству, ако би се, којим случајем некад доказало, да дуван ипак доноси штету здрављу, а то би био удар на и онако све таљи фонд здравства. И улога нарко мафије није безначајна, према максими - што мање пушача, више нарко потрошача. Да је веза нарко-НОВЦА тесно повезана са анти-пушачком кампањом Запада, види се кроз често спонзорисање такозваних пројеката одвикавања од пушења, а ово се може видети из хиљаду таквих пројеката, многи од њих и на просторима Балкана - наша популарна Едукација.

Напомена: Можете прочитати о узроцима болести и како лечити своје тело у књизи "Како можете излечити свој живот" од Лоуисе Хаи.

Кад се, на пример, у САД добија смртовница, на тој смртовници има ред-линија намењена лекару, где треба да упише узрок смрти, а затим три линије за "због:". Лекар убацује "пушење" под "због". У једном писму аутор писма пита доктора: јеси ли сигуран да је тумор био изазван пушењем? Лекар је одговорио да није сигуран, али је да имао смернице које је издало Америчкоо друштво против рака, па се тим упуствима и водио - кад се не зна од чега је рак настао, онда се мора писати - од пушења.

Западна кампања је агресивна, кажем вам људи - уверио се на лицу места. У тој залуђености идејом наметања воље у забрани и малтретирању тог дела становништава, има хиљаде примера, па чак и физичког напада и то од обичних људи на обичне људе.

Лично ми се десило, 1997., да сам седео у парку у Ванкуверу, запалио цигарету, када је наишао човек - к'о фурија, ударио ме по руци у којој сам држао цигарету, говорећи љутито "баци тог ђавола". Наравно да је само прошао - збрисао, мумлајући још нешта. Један познаник из Бања Луке ми се хвали, како је забранио свим својим пријатељима и познаницима, који су били пушачи, да му долазе кући. - Не требају ми такви пријатељи, док не престану пушити - вели ми Дејан Давидовић из Бања Луке.

Анти-пушачка руља инсистира да им пушачи докаажу да пушење није штетно. Ух познато нам је то - докажи непостојеће? То је замка - зврчка. Нико не може доказати негацију нечега непостојећег, односно, доказати да нешта није тако, за нешта што није ни доказано да јесте тако - правници то зову, терет доказивања. У тој анти-пушачкој хистерији иде се толико далеко, да лобисти наговарају и приморавају оболеле од рака, помажући им и материјално, да туже дуванске фирме, без икаквог доказа од чега је болест настала.

Дуванске компаније, међутим, не мобилишу посебну конвенционалну мудрост да би одбранили тужбе. Те компаније су давно откриле да им је лакше да се бране говорећи тужилацу и суду "зар нису прочитали упозорење на паковањима цигарета? Зар не слушате упозорењима својих лекара и истакнутих јавних функционера? Не поштујућу упозорења, преузели сте сами ризик ". У тој игри законодавца и "поштоваоца" закона, иде се толико далеко, да имате кафанице у којим је смештено четири стола у истом малом простору - два за пушаче, а остали... Све, само да се удовољи сујети моћника.

Докази и став

На пример, у САД, сваке године има око 2.140.000 смртних случајева узрокованих различитим болестима. Од свих ових смртних случајева, мање од 120.000 су од рака плућа. Дакле, упркос ономе што сте можда прочитали или чули, рак плућа није уобичајена болест, како у САД, тако и у остатку света.

Многи људи верују да је тренутна забринутост због пушења и здравља, почела са објављивањем горе поменутог извештаја из 1964. Не, није то тако! Већ давне 1952., Америчко Друштво против рака, фрустрирано немогућношћу медицинске науке да пронађе лек против рака или да пронађе корен узрока болести, почело је с оптужбама, указујући одмах прстом на пушење и пушаче. Иначе, ту годину, много сматрају почетком нове америчка сегрегације.

Пушење не изазива рак. Кривац је образац понашања или мисао која мами особу да пуши. Кад би пушење изазивало рак, мој "ђед" не би умро од старости у 93. години, а баба, која је пушила на лулу такође, не би живела 95. година, пошто су обоје "жмарили" као димњак целог свог живота. Никада нису добили рак. Ваљда је ђед мање пушио, па је и мање живео!? С друге стране, мој брат од стрица, који никад није "озбиљно запалио" цигарету, умро је од рака желутца у педесетој.

Различити разлози маме људе да пуше. За неке је то начин и настојање да се уклопе у средину (ово се односи углавном на младе), неки не знају како да се носе са свакодневним стресом, за треће су то неки трећи разлози. Пушење само маскира стрес. Једини начин да се човек реши те навике, је да пронађе начин како да превазиђе и носи се са свакодневним стресом. Има ту и културног наслеђа - у многим културама, пушење се сматра навиком која потврђује зрелост и озбиљност особе.

Једном када је, под диригентском палицом моћника, направљена претпоставка да, рецимо, једење јабука изазива чиреве на леђима, тада постаје превише лако у прикупљању података и манипулицији тим подацима у подршци тој теорији. Такође, то је и превише лако независним истраживачима и научницима да игноришу, демантују или објасне податке који указују на сасвим другу страну - страну истине. Али, сила Бога не моли. На смију, јадничци.

Многи од нас знамо и можемо лако срачунати количину гасова и отрова, које емитује само један димњак обичне кречане или најмањи аутомобил испусти отровних гасова, па ћемо се  лако уверити, да ли је највећи проблем и опасаност по опстанак човечанства од једне мале, мајушне цигарете. Ја лично, и када бих знао да постоји и један доказ о стварној штетности пушења по здравље, а да је кампања кренука "отуда", не бих веровао у "њихове" добре намере, знајући, пре свега, колико се "они" брину о здрављу чеовчанства - убијајући годишње више људи, него што их "успе" да умре природном смрћу. А тек, поредити број убијених, на тако “демократски” начин, са бројем умрлим од последица пушења, је непосредна увреда здравог разума - безобразлук и "њихових" и наших. Ко ће, на крају, остати да "пуши", тешко је проценити, иако већ има јасно дефинисаних контура и назнака о томе - макар гледајући према Блиском истоку?

Штампа