НОВИ СВЕТСКИ ПОРЕДАК: Освајање света

Миленко Вишњић

Већ у касним четрдесетим прошлог века - на помолу хладног рата - Труманаова администрација је дефинисала план "ДУГОТРАЈНИ РАТ" (концепт који описује неколико ратова од 1914 до 1990., као један дуги рат), уз активну помоћ империјалних тежњи САД, према остатку света. На рушевинама Берлинског зида и краха СССР-а, у септембру 1990., Буш Стари, на заједничкој седници са конгресменима и сенаторима, објављује нову-стару доктрину освајања света - НОВИ СВЕТСКИ ПОРЕДАК (Novus Ordo Mundi).

Поменути Буш је "замишљао" свет "мирне међународне сарадње", свет, који више није био укопан у ровове и сукобе међу ривалским супер силама. Буш је био потпуно јасан, изјављујући: "Ново партнерство народа је почело, а ми стојимо данас у јединственом и изузетном тренутку. Криза у Персијском заливу, гробница, каква јесте, такође нуди ретку прилику да се крене ка једном историјском периоду "сарадње". Само из овим смутним временима, Нови Светски Поредак може настати, нова ера ослобођена претњи терором, јачања у потрази за правдом и сигурношћу и у потрази за миром. Доба, у коме народи света, исток и запад, север и југ, могу напредовати и живети у хармонији.".

Глобални Рат

Далеко од света мирољубиве сарадње, ми живимо у свету дистопије (антитеза утопије), сталних ратова - ратова који се воде у флагрантним супротностима са међународним правом и против јавног мњења и интереса.

Далеко од нове и сигурније ере у потрази за миром, можемо да видимо свет сличнији оном из 1984., Џорџа Орвела., где доминирају стални сукоби, несигурност, ауторитарни надзор, дволичност и јавна контрола ума.

Највећи проблем је дволичност и контрола ума, који су постали толико дубоко укорењени и дистрибуирани и лишени квалитета у масовним медијима, укључујући и такозвану слободну штампу, као што су Њу Јорк Тајмс и Гардиан. Због истине, постоји тамо незнатан број медија, који се копрца у потрази за истином и углавном су предмет објективнијег истраживања, али... Например, код нас у РС, нема ни један медиј, за који се уопште може рећи да је слободан, како стварно, тако ни декларативно. Србија је нешто мало боља у томе, али - ипак само мало.

Наравно, обраћања америчких председника је углавном прилика за циничне тривијалности и противречности које не треба узимати за озбиљно. Уосталом, председник Буш се наводено "строго држао" међународног права и правде, само неколико месеци након што је његова земља окупирала Панаму у децембру 1989., узрокујући смрт неколико хиљада грађана и рушећи хиљаде зграда и унуштавајући целу привреду те земље. Направила је такве злочине, злочине, који су упоредиви само са оним за које ће, наводно, Садам Хусеин бити оптужен и прозван на одговорност и на крају, убијем. Такође, 1991., САД и њени НАТО савезници, наставили су да "ослобођају" и воде, под "хуманитарним плаштом", дуготрајни рат против Југославије, што је довело до уништења, фрагментације и осиромашења целе земље - довело до националног крвавог сукоба.

Ипак, било је поучно користити Бушову девијантну визију Новог Цветског Поретка, као полазну основу, за колико се драматично, у међувремену, свет променио за период од 20 година такозваног пост-хладног рата, а посебно, како су једностране - дебил савременог међународног понашања - САД постале под Клинтоновом, Бушом Млађим и Обамином администрацијом.

"Обећање" Буша Старијег, да води напоре ка трајаном светском миру, је отворило, након Хладног рата, период непрекидног ратовања, претњи, процеса, економске дислокације, социјалне девастације и деградације животне средине.

У горкој иронији, овај концепт "мирољубиве међународне сарадње и партнерства" је коришћен као изговор да се покрене Заливски рат, који се састојао у "одбрани суверенитета" Кувајта и у "подржци међународном праву", након ирачке инвазије 1990. године.

Доктрина превентивног ратовања

Наводно, покровитељство Ал Каиде, 11.9. и напад на Светски трговински центар и Пентагон, је одиграо централну улогу у моделирање јавног мњења. Један од главних циљева ратне пропаганде је измишљање непријатеља. Вањски непријатељ, персонификован у Осами бин Ладену - највећа је претња Америци. Превентивни рат је усмерен против "исламских терориста", а обавезује да се брани домовина. Реалност се окренула наглавачке - Америка је под нападом.

У светлу 11.9., и стварање вањског непријатеља, послужили су Вашингтону да замрачи стварне економске проблеме у својој земљи и истакне стратешке циљеве који стоје иза америчких, унапред планираних, ратова на Блиском истоку и централној Азији. Вођен оправдањем самоодбране, превентивни рат је прихваћен као праведан рат са предзнаком хуманитарног мандата. Да подсетим, поданичке, снисходљиве владе ових нашим минијатурних простора су, такође, слали и још шаљу, своје војнике да помогну процес окупације других земаља, подупирући тиме зло које се зове - НОВИ СВЕТСКИ ПОРЕДАК. Да, да, "наше" владе.

Од самог почетка совјетско-авганистанског рата, у раним 1980., амерички обавештајни апарат је подржао формирање Исламских бригада. Пропаганда настоји и сугерише да се избрише историја Ал Каиде, угуши истина и убију докази о томе како је овај вањски непријатељ, измишљен и претворен у непријатеља број један.

Америчка обавештајна машина је направила своју властиту терористичку организацију. А у исто време, она ствара и шаље упозорења у вези тероризма и терористичких организација, које је сама направила. У међувремену, троше се милијарде долара у борби против тероризма. Уместо масовних убиства, свету се говори колатерална штета.

У борби, добро против зла, зло преовлађује. Починиоци ратних злочина, представљени су као жртве. Јавно мњење је обмануто: "Морамо се борити против зла у свим његовим облицима, као средства за очување западног начина живота.", је идеолошка флоскула Вашингтона и његових помагача. Разбијање великих лажи, које представљају рат као хуманитарни подухват, значи кршење кривичног пројеката глобалне деструкције, у којој је потрага за профитом, превасходни циљ. Ова војна агенда уништава људске вредности и трансформише људе у несвесне зомбије (у Вуду култу, зомби представља биће чију је душу запосела нека друга особа).

Преовлађује ли и код нас зло над добрим? Да! Нисми ли и сами сведоци, на нашим просторима, а и шире у земљама такозване транзиције, шта се све десило и дешава и који је резултат залагања и подршке концепту НОВОГ СВЕТСКОГ ПОРЕТКА? Нажалост, они следбеника, с испраним мозгом, имају и код нас. Неки су за ЗЛО због криминалних склоности, неки због малодушности, неки - због исцрпљености и глади, па им није ни до чега, неки - због губитка осећаја солидарности, неки - "што им никад није било боље", други - због овога, трећи - због онога... Елем, тих других је забрињавајући проценат - преко 80%, кажу психолози, што је само већа гаранција да ће овај демократски пројекат - НОВОГ СВЕТСКОГ ПОРЕТКА, још дуго трајати - вероватно до Трећег светског рата.

Штампа