СУНЧАНЕ ПЕГЕ: Каква нас зима чека

МИВ

Када број сунчевих пега опада, Сунце емитује мање ултраљубичасто зрачење. Мање зрачење значи мање загревање Земљине атмосфере, која покреће промену образаца у циркулацији два најнижа атмосферска нивоа, тропосфери и стратосфери.

Намера овог чланка, није да показује и доказује образовање и интересовање аутора, нити да испрепада читоце, колико да упозори публику да се добро припреми за зиму - дрва - они који користе шпорете, камине, фијакере и осталу грејачку скаламерију..., плин - они који верно користе руске услуге и воле све руско, да обавезно измире дуговања да не би били искључени у месецу, кад им буде у срцу, души и ногама, најхладније!?

Проучавајући замрзавање реке Рајне, научници су већ повезали и одредили да је ниска соларна активност сунца, узрок привременог хлађења централне Европе. Научници су дуго сумњали и на крају доказали, да 11-годишњи циклус Сунца утиче на климу појединих области на нашој планети. Ипак, евиденција просечних, сезонских температура не датира довољно далеко уназад да би потврдила било који научни шаблон по којем би се аутоматски разумео овај феномен.

Сада је, наоружан јединственошћу свих научних представника, међународни тим истраживача доказао, да су необично хладне зиме у Централној Европи, у вези са ниском соларном активношћу сунца и када је број сунчевих пега минималан. Замрзавање највеће реке у Немачкој, Рајне, је кључ целог решења.

Иако се наша планета, укупно гледано, наставља загрејавати због глобалног загревања, нова анализа је показала корелацију измедју периода ниске активности Сунца и знатног хлађења - на одређено време и на регионалном нивоу, конкретно у централној Европи. "Предност у проучавању Рајне је у томе, што су то врло једноставна мерења", рекао је Франк Сироцко, водећи аутор рада на студији и професор седиментологије и палеоклиматологије на Институту за Geosciences на Гутенберг Универзитету у Немачкој. Ово замрзавање је посебно по томе што је то систем укључи-искључи - или има леда или нема леда.

Од почетка 19. до средине 20. века, речни бродови су користили Рајну за превоз терета. Научници користе ова лако доступна докумената, као и додатне историјске доказе, да би утврдили број епизода замрзавања од 1780. године. Сироцко и његове колеге су открили да се, између 1780. и 1963., Рајна замрзавала 14 пута, на више различитих места.

Поређењем циклуса соларне активности и епизода замрзавања у току 11 година, добије се последица циклуса различитих магнетних сила Сунца, а тиме и емитовање укупног зрачења. Сироцко и његове колеге су утврдили да је испало да је десет од четрнаест замрзавања током тих година, падало у близину периода када Сунце има минимални број пега.

Користећи статистичке методе, научници су израчунали да постоји 99 одсто шанси да су изузетно хладне зиме централне Европе и ниска соларнеа активност сунца, међусобно повезане. "Пружамо, по први пут, статистички снажан доказ да је континуитет с хладним зимама, током последњих 230 година, у Централној Европи, имао заједнички узрок", рекао је Сироцко.

Помоћу овог новог папира - анализа, Сироцко и његове колеге су додатним истраживањима повезали соларне промене са променом климе, рекао је Томас Кроули, директор шкотског Савеза за Geosciences, Заштите животне средине, и Друштва, који није био укључен у студију.

"Постоји неки застој у веровању у ову везу", Кроули је рекао, "и ова студија нагиње аргументе више у правцу размишљања да заиста постоји нешто што има узајамну везу. Ако имате више статистичких доказа да подрже ово објашњење, један је вероватно да кажем - то је истина. ", закључио је Кроули.

Када број сунчевих пега опада, Сунце емитује мање ултраљубичасто зрачење. Мање зрачење значи мање загревање Земљине атмосфере, која покреће промену начина у циркулацији два најнижа атмосферска нивоа, тропосфери и стратосфери. Такве промене доводе до климатских појава као што је Северноатлантска Осцилација, образац варијација атмосферског притиска које утиче на струјање ветара, мењајући моделе у Северном Атлантику и временско понашање у различитим регионима, па и широм Европе.

У годинама, 2010. и 2011., зиме у Европи су биле толико хладне да су резултирале у досад најнижи забележен рекорд за месец новембар у појединим земљама. Неки, који оспоравају појаву антропогених климатских промена, тврде да овај двогодишњи период показује да клима Земље не постаје ни мало топлија. Али клима је сложен систем, Сироцко каже. И краткорочни, локализовани пад у температури само привремено маскира ефекте загревања света.

Климом не влада само једнеа променљива. У ствари, на климу утиче најмање пет или шест таквих променљивих. Угљен диоксид је свакако један од тих промењивих - глобално загревање, али и соларна активност је такође једна и значајна - сваких 11 година очајно хвадне зиме.

Надаље, истраживачи такође истичу да, упркос изгледима централне Европе да претрпи хладније зиме сваких 11 година или отприлике тако, просечна температура тих зима се повећавала, а тако је стварно и било у претходне три деценије - просек температура се повећао.

Као чврст доказа и један од најважнијих доказа, таквог загревања је - Рајна није замрзнута од 1963. године. Није лоше опет додати, да то загревање, сем горе описаног, потиче и од најчешће осуђиваног узрока - глобалног загревања. Да би успоставили потпуну и тачну евиденцију о нијансама последњих мерења температура, истраживачи су кренули у потрагу и за другим средствима и начинима доказивања, као што је ширење заразних болести и миграторних навика.

Болест могу да преносе инсекати и пацови, али током година кад дође до јаког замрзавања, то је мало вјероватно. Такође, Римљани су користили Рајну да се бране од Германа​​, али чим се река замрзне, Германи су лако могли прелазити и кретати се по тој реци. Тако је, Рајна, на историјскиј временској лествици, веома важна научна основа.", додаје Сироцко.

Штампа