НИКОЛИЋ: Када смените Додика, долазим

МИВ

Прича НЕЗАПОСЛЕНОГ и онога који нема наде да то икада не буде.

Нема сумње, да је до Додикових ушију допрла и недавно (на пријему СПС-а у Београду) изречена Николићева “опаска”, који је на питање једног функционера из Српске, када ће посјетити Бањалуку, одговорио: “Када смените Додика”!

Нема сумње, ни да се Додик, након што је чуо ту “шалу” Томислава Николића, стресао од језе - пренеразио. Сигурно се сетио колико је зла учинио народу Српске! Знајући, да ће приватизација 1996., донети "развој и напредак" Републике Српске, западне земље су настојале да то по сваку цену спрече, а тај задатак је очито био поверен енглеској амбасади.

Због немогућности да се концепт приватизације промени путем пружања стручних и консултантских услуга, кренуло се другим путем - опробаним методом, који је, на толико места у свету, дао "пожељан резултат", па зашто не би и у Српској. Тражен је и пронађен ослонац на домаће снаге. По већ опробаном рецепту, снага лежи у оном што је горе - у оном који је политички слабији, који има мање изгледа за политичку победу, а за већу послушност.

Што су изгледи за победу мањи неке стране или појединца, а уколико се ипак доведу на власт, захвалност је потпунија и већа. То странци добро знају. Одатле је била и толика упорност да се коалиција "Слога", састављена од станака безначајне снаге - крајње пролазности, доведе на власт. У оквиру коалиције, поново се пуно тежиште стављало на, политички најслабијег - Додика.

И поново, по ко зна који пут, потврда истине да онај ко је најслабији, жели свом народу најгоре, не питајући за цену захвалности. Представник странке, са најмањом политичком снагом у Српској - два посланика, већ неколико месеци, упорно понавља како ће први закон који ће укинути, када постане председник владе, бити Закон о приватизацији. И заиста, по познатом ауторитарном рецепту - што политички слабији, има већу подршку Запада, али тек онда када дође на власт. Од тада почињу патње народа Српске.

Руши се и уништава привреда, расте незапосленост, сиромаштво, дугови, распродаје..., иако се голим оком види да је приватизација пројекат уништења властите привреде, на томе се упорно истрајава. Приватизација се мора провести до краја, не питајући за цену. Захвалност, за довођење на власт, мора бити потпуна. Када је кренуо процес акционарско-мафијашке приватизације, 1996-1997., морао је да се нађе човек који ће све то да сруши, уништи, спали, сагори, и нађен је - пристајући, да, зарад властите политчке амбиције, уништи провреду и на тај начин - уништи свој народ и ентитет.

Ретко је коме пошло за руком да толико овлада глобализмом, да толико дубоко проникне у дух глобалистичког владања властитим народом, као првацима коалиције "Слога". Вероватно је ту тајна, од тада, тако бриљантне политичке каријере. Нико, као он, нема петљу да тако "одбруси" странцима, а они ни речи не смеју рећи - најчешће се чује у народу. А, странци вероватно знају зашто? Није важно ста се прича, важно је ста се ради. Мерено патњама, које је овај народ претрпео због ове приватизације, она је зло које скоро да стоји раме уз раме минулом рату - жртве су непосредне.

У делу уништења привреде, приватизација се показала успешнијом од рата. Уместо ратног убијања и злостављања, овде се остварује масовно убијање ширењем и продуљивањем сиромаштва. На десетине хиљада људи је пре времена умрло због губитка предузећа, запослења, због сиромаштва. Због тога, онај који је донео и увео ту проклету приватизацију и који је проводи, представља најмасовнијег убицу свог народа.

Суштина ове приватизације је у потпуном привредно системском поремећају који нужно и завршава у потпуном уништењу привреде, потпуно и без остатка и без икаквих изгледа да ће привреда оживети пре него што дође до поништења ове приватизације. Ми смо произвођачи властите кризе - несреће. Наметнутим нам слободним тржиштем и приватизацијом, уништили смо властиту привреду без икакве наде и идеје како да створимо нову.

Па шта би ти политичари радили, ако не би стално хорски понављали стране инвестиције, успешно задуживање, трошење буџетских средстава на плате своје деце, својих тетки, баба и остале многобројне родбине. Овакво се набоље уништава вастити народ. Држава се потпуно повлачи из привреде и све се препушта снагама отвореног слободног тржишта - криминалцима.

Ово су чињенице и ово су резултати рада који се тренутно релативно добро прикривају и не виде очито, пошто се прикривају појачаним задуживањем безвредним новцем из иностранства , који ће се, са каматама, морати враћати вредним и драгоценим ресурсима. Сва задузења иду на инфраструктуру, (путеви, зграде и слично) 47%, а буџетске плате 49%, а за привреду само 4%, отуда индиректно и за панзије, а тиме и у ПДВ поново у буџет.

Дуг је 4,8 милијарди КМ, а бруто друштвени производ 1,7 милијарди, са тенденцијом даљег пада; радинци и даље масовно остају без посла, а предузећа се затварају; приватизовани велики привредни гиганти не плаћају порезе држави, (Рафинерија Брод, Бирац Зворник), држава им репрограмира дугове и даје нове кредите ИРБ, све, само да би привремено задржали раднике на послу и тиме избегли социјалне немире.

Ти кредити, никада и неће бити враћени. Ово је истина о нашој суровој стварности, ово је говор науке, све друго је медијска манипулација, и коментари заведеног народа - завршава своју кратку причу НЕЗАПОСЛЕНИ.

Штампа