Бања Лука: Давид поново пред судом

Миленко Вишњић

Није ми намера да анализирам дела и рад великана наше књижевности, нити коментаришем судске пресуде, него да, користећи Кочићеву сатиру - Јазавац пред судом, покушам препознати сличности - поредећи време у којем је Кочић живео и писао и време садашње - када нам суде "наши". Видећемо да разлике и нема између та два периода, макар што се тиче односа Давид-Јазавац. Можда је, чак, и у предности садашњи период - суде нам много спорије? На тенане, свака част.

Сада су опет ту неки Главати господини. Главати, јер су окупирали и свест и богаства овог народна, опет је неко Давид - пријатељ који ми је разочарано и дао ову пресуду и, недодирљиви Јазавац - Јован Видовић, познати "бизнисмен" из главног града Српске. Пратећи медије, може се мирне душе рећи да је то човек који је приватизовао пола Српске, има око сто кривичних пријава против себе - углавном покретаних од немоћних радника, "легално" приватизованих фирми и, човек који је пре рата био по занимању вулканизер. Немам сазнања шта је радио у рату, а шта би и могао радити такав морални лик, него...?

Ништа не фали том занимању - вулканизер, али је, брате, ипак "привредник" пребрзо напредовао - пун је к'о брод. Сада је, тај локални реномирани привредник, вероватно доктор неких од овдашњих наука - највероватније техничких, пошто је човек и радио са техником - кључеви, одвијачи и слично. Иначе је данас модерно имати неку престижнију титулу - као доктор, они скромнији - магистар, а они који уопште не воле да иду у школу - неки, ма било који факултет. Шта ћете, мода к'о и увек - зато имамо власт да се о томе брине. Није ли тако, другови? Није наше да мислимо, кад смо им већ "поверили мандате". Демократски, нема шта!

Е, то је био тај човек - привредник, понос Српске, који је, 2007., "савесно" узео новац од Давида, да би, тек после неколико година - 2012., наводно понудио нашем Давиду - само усмено -  неки "непостојећи" стан, који, по ономе како је привредник описао Давиду тај "непостојећи стан", ни по чему не одговара оном из уговора - ни по локацији, ни по квадратури, ни по цени, ни по кварту, ни по... Једино је понуђени град и онај из уговора, остао исти. Ни тај, наводно понуђени стан, није био легалан - није имао потребну документацију, неопходну за књижење власништва. Ни до дана писања овог чланка, не постоји неопходно потребна документација за укњижење. Нелегално, као што им је и све остало што раде, у овој јадној и анархичној земљи.

Привредник је, као материјалне доказе да је "одавно" предао неки стан у посед Давиду, донео и предао суду лажне потврде које су му издали, ЈКП ВОДОВОД и ЈП ТОПЛАНА - све из Бања Луке, а у којима је било Давидово име, као потрошач у неком од Бањалучких станова, у некој од бањалучких зграда и у некој од бањалучких улица. Ради коректности, овакав фалсификат, привредник није успео да добије од Електропривреде. С друге стране, Давид је, такође, добио све потврде, од истих Јавних предузећа - са супротним предзнаком, а из којих се види да човек није никад био потрошач и да није никад боравио ни у једном од наведених станова, ни једној од наведених зграда и не само зграда, него ни у целом граду, Бања Луци. Не постоји ни један убоги траг, да је јадни Давид, било где у Бања Луци уписан као потрошач, потрошач било чега, сем, можда, некад давно у Телекому.

Међутим, суд је, игноришући чињеницу да привреднику још фали фалсификована потврда Електропривреде - некомплетни докази, усвојио друге две лажне потврде, као веродостојне материјалне доказе и прихватио изјаву привредника, као истину да је "одавно" предао Давиду "неки стан" у посед у Бања Луци и да Давид дуго "ужива" у том стану. Суд је, Давидове доказе одбио да прихвати.  Затим је судија, месец дана размишљала и савесно и одговорно написала Давиду своје - Давиде, ти си дуго у поседу неког стана и шта још хоћеш - буди срећан човек, изволи уживати у том стани и изволи платити трошкове поступка и трошкове "нашем познатом" поносу и привреднику или - идеш у затвор на Туњице.

Суд је у праву, кад је реч о Туњицама, јер је, можда, и боље за Давида да ужива у непостојећем стану, него у постојећим Туњицама? На Туњице, јер нема новца да плати, пошто му је и тај новац претекао од сиротиње коју је продао у Сарајеву, као избеглица. Каква иронија, да у "престижни" затвор иду жртве, избеглице, борци, рањеници, логораши? Можда је и добро да и наш Давид мало одмори у затвору, а и храна је обезбеђена - зима је ту, такође. Давид Штрбац је добро и прошао, јер му није суђено у ово наше демократско време, а можда тада, није било ни затвора Туњице, па га нису имали где сместити. Ко зна? Кажем, супер је прошао!

Читајући помно пресуду, из њеног садржаја се јасно види, да је судија, Бранкица Спасојевић, учинила све, да нам покаже, демонстрира и охрабри нас, како и нису прошла Кочићева времена - и горе од тога. Човек - мој познаник, је уплатио новац за стан 2007., а за узврат, није добио ништа - ни стан, јер - наводно - исти дуго ужива, ни поврат новца и, на све то, добио је казну од 5.200 КМ, на име трошкова суда и трошкова које је тражио поменути "привредник", Видовић. Дакле, ни новац, ни стан, плус трошкови - казна. Казна, јер се, јадни Давид, уопште усудио да тужи угледног грађанина-привредника главног града Српске, човека који је кумовао свакој "озбиљној" новоизграђеној српској православној цркви.

Судија је то знала ценити, па је учинила што је учинила, брижно чувајући дигнитет и достојанство суда у Бања Луци и, чак је у једном моменту упозорила Давида "зар ви Сарајлије увек тако вичете", дајући му до знања да јој и није превише симпатичан. Уситнио се и простор Српске, а до јуче су нам сметали неки други, па их отерасмо. Сад је, ваљда, дошло време да се зна ко је ко и ко где влада - они из "западно од Брчког или источно од Брчког".

Петар Кочић (1877 - 1916) је у личност Давида Штрбца уградио особину - свест, да се пред судом не говори само у своје име, већ у име целог сељаштва и народа - народа који припада, ономе што се данас зове Република Српска.

Тако и ја, не претендујући да будем Петар, не говорим у своје име, него у име хиљаде оних који данас имају исту судбину - судбину Давида. Давид, на суду, нема само два мала режимска чиновника окупаторског режима пред собом, него цели режим тадашње окупаторске силе, и више од тога - државу (суд) која иза тог режима стоји, и још више од тога - ропство, за малог човека, уопште. Свест о правди, Давида је поставила знатно изнад обичних свакодневних сељачких невоља: суше, поплаве, уопште сељачких тешкоћа, поставила га је у центар свих сељачких несрећа и брига, недаћа и зала, патњи, њихових свакодневних болова и њихове сталне несреће. Давид својим речима, покретима и гестикулацијом и начином како је одевен, подвргава подсмеху целу "страну" окупаторску власт. Страну, јер ми овде говоримо о домаћој окупаторској сили - нашој власти.

Где смо ми сада, након сто година? Време у којем је Кочић живео, службено се сматра време окупације ових простора, а ко је данас нас окупирао, те се опет дешавају Давиди? Окупирани смо, на најмање два нивоа - такозвана међународна заједница и локални ниво окупације. Ко поставља судове на нашем малом простору? Опет, на два нивоа - у Сарајеву, поменута међународна заједница, а "на локалу", власт Српске. Пошто је овде реч о основном суду у Бања Луци, произлази да је то "њихов суд" - суд инсталиран од актуелне власти Републике Српске, да гази и понижава "мале" људе. Шта ту може обичан, незапослен, гладан и јадан човек, човек који још станује по рушевинама, човек коме је уништена и нада и хтење. Kako? Sамо такса за предају једне тужбе, кошта 600 КМ? Ништа, ништа не може јадник! А, и ако неко и дође пред тај "њихов" суд да тражи правду, видели смо како заврши - новчана казна или затвор.

Кочић, у кратким и оштрим реченицама, кроз Давида Штрпца, приказује несрећну судбину ондашњег човека. Тако, Давид, за шуму каже: "За турског суда свачија и ничија шума, а данас - царска шума". А њивица, коју јазавац пљачка није "ни Давидова, ни царска, ни спахијска". Шта ми имамо данас слично са значењем ових реченица? Није ли сличност очита и, чак је много гора ситуација данас, него у царско и ћесарско време - шума се даје, браћи или синовима, буд-зашто под такозване концесије, а наше "њивице" пљачкају савремени Јазавци - локални криминалци.

Не бих волео да се ово протумачи као непоштовање суда - коментарисање пресуде. То би био већ виђен модел, модел који долази из најпознатијех суда на свету и суда који је учинио највише "правде" у целој светској историји. Кунем вам се, да нисам  имао такву намеру, сем да укажем да постоје "мали" проблеми у нашем судству. Има ли овом, и страном и домаћем, злу краја? Докле овако људи?

Наставак: БАЊАЛУЧКИ СУД: Давид и даље пред судом

Повезано:: 
Протести у Бања Луци - узрок Империја господара Republike Srpske
МИЛЕ ДОДИК: Аутопутеви Западно од Брчког
или, наједноставније кликни на:
Република Српска = К Р И М И Н А Л

Штампа