Русија неће дозволити да Сирија оде истим путем као Либија

Миленко Вишњић

Руска флота на путу за луку Тартус је ушла у Медитеран, објавило је Министарство одбране Русије. "Руски бродови су данас прошли Гибралтарски мореузи ушли у Медитеран у 12 часова,  рекао је портпарол министарства одбране, преноси агенција Итар-Тасс.

Од самог преузимања дужности, председник Русије - Владимир Путин, није ни за тренутак губио време у тражењу решења за тренутну геополитичку претњу Русији. Заталасана и експлозивна ситуација на Средњем истоку, превасходно у Сирији, је свакако бит проблема.

Шта је то Путин учинио? Путин је укључио сва могућа и замислива средства да се потпуно заустави сукоб или макар заустави погоршање развоја ситуације у Сирији, која може лако прерасти у светски сукоб, због било чије погрешне процене. Покренуо је динамичну дипломатску и личну активност са владама: Сирије, са такозваном опозицијом Сирије, са турским режимом Ердоганом и директну дипломатску активност са Бењамином Нетањахуом. Међутим, само врата Обаминој дипломатији нису превише одшкринута.

Путинова дипломатска активност

Природни гас - најважнији енергент

Путин има јако дипломатско оружје против турског премијера Ердогана. Ердоган, који је боравио у Москви непосредно  пре заседања СБУН, односно пре 19. јула, како би разговарао са Путином о изборима у Сирији!? Турска је други највећи купац руског природног гаса, око 80% од свог природног гаса, добива од Газпрома, гиганта који припада земљи домаћину. Цела турска стратегија енергетског чвора игра кључну улогу у гасоводним токовима Евроазије, од Блиског истока до Европе, зависно од  тога, од кога се добија, из Русије или Ирана. Прошле године је потписан, 10 милијарди долара вредан уговор, између Ирана, Ирака и Сирије, а односи се на изградњу гасовода природног гаса, који би требао да пумпа из огромних поља иранске Јужне области Парс и то кроз Ирак, Сирију и Турску и, на крају, повезујући се са Европом.

Израел

Путин је 21. јуна, ишао у Тел Авиву на састанак са израелским премијером Нетањахуом. Какав је руски утицаја у Израелу? Није мали. Откако се распао СССР, па током протекле две деценије, око шест милиона руских држављана, углавном Јевреја, је емигрирало у Израел.  С тим у вези, Путин мора да рачина и на чињеницу да Израел не може бити превише задовољан са могућом стварношћу да у суседству добије власт коју води муслиманско братство - организација која је добила релативну већину на изборима у Египту.  "Уништена, дезоријентисана и растурена Сирија неће бити много од помоћи Израелу. Сирија је друга земља, после Египта у том делу света, по снази тог добро организованог братства", тврди бивши амбасадор Индије К. Гајендра

Опозиција у Сирији

Путин и Лавров су 11. јула позвали Абдел Басет Саида, новог "вођу" сиријске опозиције и лидера, Сиријског Националног савета на разговор у Москву. Саида, иначе припадник курдске мањине  у Сирији, живео је двадесет година у Шведском изгнанству, човек са мало или без икаквог активног политичког искуства. Јасно је потпуно да је Абдел Басет Саида изабран углавном да се прикрије доминантно муслимански карактер опозиције - Муслиманска браћа. Русија је, наводно, јасно рекла Саидаију да ће наставити са блокирањем свих покушаја свргавања Асада и да ће опозиција морати озбиљније да се придржава Анановог плана - преговорима до решења. Саида, са своје стране, је јасно дао Русима до знања да нема преговора док је Асад на власти - став којим ће се убудуће подгревати крвопролиће у Сирији.

Трач и истина

Постоји прича о томе, што је наводно такође допринело крвопролићу и ескалацији насиља у Сирији, прича да је Путин постигао неки прећутни договор са Обамом о скидању рата, као теме, са дневног реда, док Обама не прође на новембарским изборима 2012. Русија је недавно дала сагласност НАТО-у да ће им поново отворити линију снабдевања за њихове вонике у Авганистану Истовремено, Вашингтон је одглумио извињење Пакистану, због недавних убиства цивила са својим безпилотним летилицама.

Шта даље?

Русија подржава Кофи Ананаов план, од шест тачака, који би требао решити кризу у Сирији. Међутим, у међувремену, Русија и Кина су блокирале предложену резолуцију у СБ од 19.07.2012. Пројектант те резолуције је британски министрар вањских послова, Вилијам Хејг, а требало је да отвори пут сценарију, истом оном који се десио у Либији. Шта је захтевала поменута резолција? Хејгова резолуција је захтевала да Сиријска влада за 10 наредних дана повуче сво своје тешко наоружање из насељених подручја и да врати војску у касарне. У тој резолуцији, нема ни речи о разоружавању такозване Слободне Сиријске Војске-ССА. Вашингтон тврди, осврћући се на поменуту резолуцију, да би само био заинтересован за економске или дипломатске санкције и ниша више. Ух, слутимо опет превару...

Путин и министар иностраних послова Русије, Сергеј Лавров, су јасно дали до знања НАТО-у и САД-а да ће, ако Запад покрене војну акцију против Сирије, последице бити запањујуће. Поуздани извори у Дамаску су открили присуство најмање 100.000 руских техничких саветника у тој  земљи. То је много, што јесте, јесте!?

Путин ће учинити све што је у руској моћи да сачува Асада и Сирију, као стабилну државу. И после свега што Запад чини, неки се питају, зашто Русија стално упозорава на могуност светског рата, док истовремено Вашингтон истрајава у захтеву тренутне промене режима у Сирији, као што је то учинила Хилари Клинтон у свом недавном наступу?

Или, што се тиче Руса, можда се само ради о очувању права на једину руску поморску медитеранску луку код Тартуса и једину преосталу руску војну базу ван територије бившег Совјетског Савеза и једину руску медитеранску луку снабдевања. У случају сукоба са НАТО-м, ова база би била стратешка за Русију. Таква могућност се може лако десити, ако САД-е наставе инсистирати на промени режима у Сирији или, не дај Боже, директно нападну на Сирију.  Та могућност, према многим аналитичарима, је реалније од оне да се то неће десити. Коме сад веровати?

До данас, од почетка сиријске кризе, Русија и Кина су били стални вето чланови СБУН-а и то право су користили већ три пута и то увек против нових и нових и од Америке припремљених санкција, усмериних против Сирије. Задње вето коришћено је 19. јула. Русија се чврсто прифластерила уз Кину, а посебно откако су ове две земље упале у катастрофалну клопку,  уздржавајући се у СБУН-а и не користећи вето на америчку резолуцију усмерену против Либије. Каква грешка? Или можда није?

После кајања, нема... Та иста, САД-а резолуција, отворила је широк и "демократски" пут НАТО уништавања, не само убиство Моамера Гдафија, него и уништавање и потпуно разарање целе земље, као и Либије у смислу функционалне државе. Људи се никад неће престати питати, откуд толика кратковидост Русије и Кине, кад је била у питању Либија? Зато су те земље, од тада,  изгледа дошле до генијалног закључка, да је даље попуштање плану Вашингтона, оно што је Џорџ Буш назвао Пројекат Великог Блиског Истока, потпуно супротно националним интересима и Русије и Кине, па тиме и опозиције, која је део лоше смишљеног НАТО плана у Сирији, а намењена је насилној промени власти у тој земљи.

Штампа