МИЛОРАД ДОДИК: ЗАОКРЕТ ПРЕМА РУСИЈИ

МИВ

Председник Републике Српске, Милорад Додик, након посете Русији, везане за договоре са Газпромом, је изјавио да средином јула долази руска Сбербанка на разговоре, током којих би са овом банком могао бити постигнут договор o превазилажењу тренутног економског стања у Републици Српској, с обзиром да је, по његовим речима, очевидно да неће доћи до аранжмана са ММФ-ом. Хвала ММФ-у!

„Ради се о банци која ће, сходно нашим добрим односима са руском државом, сигурно бити у функцији значајног развоја у Републици Српској“, изјавио је Додик. Милорад Додик очекује да би Сбербанка могла понудити пројекте у области малих и средњих предузећа, инфраструктуре и финансија. Уосталом, управо то и јесте пословна оријентација Сбербанке у Србији и околним земљама – да буде финансијски сервис и подршка малим и средњим предузећима, предузетницима и приватним лицима.

Зашто баш ова банка

Сбербанка је највећа руска банка, основана 1709., односно 1841. године, и 100% је у власништву Руске Федерације. Ова банка је купила, у марту ове 2012. године, Фолксбанку и све њене филијале у Србији, Босни и Херцеговини, Хрватској, Словенији, Чешкој, Словачкој, Мађарској и Украјини. Овај догађај у банкарству, сматра се највећом променом у банкарском сектору ових земаља задњих деценија.

То је купопродајни уговор, тежак 505 милиона евра и њиме је купљено свих 100% акција источноевропских филијала аустријске Фолксбанке. Имајући у виду значај овог уговора, добро би било проћи накратко кроз историјат ове државне банке. Наиме, куповина Фолксбанке представља прво стицање Сбербанке изван подручја некадашњег Совјетског Савеза и реално се гледа као преображај из крупне руске финансијске институције у велику међународну институцију - банку.

Дакле, ради се о највећој банци у Русији, чије активе чине 27 % или скоро трећину свих актива у руском банкарском сектору. У њој је запослено чак 250.000 радника у готово 20.000 филијала, а оснивач и њен главни акционар је државна Банка Русије. Што се тиче профита којег остварује ова банка, он износи скоро половину целокупног профита у руском банкарском сектору.

Посматрано у ширим оквирима, Сбербанка је трећа банка у Европи по капиталу, јер је њена капитализација крајем прошле године по званичним подацима износила око 60 милијарди долара. После извршене куповине филијала Фолксбанке, сада је постала извесна и куповина турске Дениз банке, и то за суму у износу од готово 3 милијарде евра. Дениз банка је једна од најуспешнијих у турском финансијском сектору и омогућиће Сбербанци да заузме централно место у турској економији, која се убрзано развија. Међутим, вратимо се значају који има улазак ове банке на наше тржиште, пише у Гласа Русија.

Позната консултантска фирма, Бренд Фајненс, која се бави проценом вредности правних и физичких лица, на листи коју је објавила, Сбербанка је прошле године проглашена за највреднији бренд у Русији, и заузима 65. место међу најпознатијим брендовима у свету. Међутим, међу брендовима искључиво у банкарској делатности, Сбербанка je стављена на 19. место у свету.

  "Сбербанка не долази у Србију и на друга тржишта суседних и пријатељских земаља само да направи профит и да га потом изнесе из земље, већ јој је, између осталог, намера да га овде поново инвестира на обострано задовољство и узајамну корист" - рекли су званичници ове банке поводом уласка на српско финансијско тржиште. А када је реч о филијалама купљене Фолксбанке, овде ће та банка постати препознатљив бренд у другој половини 2012. године, када ће на свим филијалама Фолксбанке бити истакнут нови логотип и назив банке.

Чежња и нада

Шта ће се све од овога остварити, остаје да се види? Да се одвикне од навикнутих "аранжмана-провизија", који су с лакоћом договарани са ММФ-ом, док је та институција имала "вишка пара" и док је била сигурна да ће ти кредити довољно уништити привреде малих земаља, остављајући простор за "демократска" улагања Запада. Ваљда је одбијање те финансијске институције да интервенише у попуњавању буџета, а не у развој реалног сектора, добар знак да смо догурали до дна? Још једном, хвала ММФ-у! Коначно, да се једном и нешта уради и за своју државу и свој народ - не узме скуп и само лично користан кредит. Хоће ли то прихватити наши политички ауторитети и хоће ли им се то "исплатити", остаје, такође, да се види?

Штампа