Иако је период „правог“ колонијализма у великој мери завршен, последице његове идеологије су оставиле дубоког трага у идентитету људи у колонијама, па и код српског народа.
Идеологија колонизације
Најкраћа традиционална теорија колонијализма је окупација и контрола (у дужем временском периоду) туђе територије, кориштењем војне и друге силе над слабијим народима.
Колонизација се заснива на доктрини културне хијерархије и надмоћности колонизатора. Карактеристике колонијализма су политичка и законодавна доминација над другим народима и друштвима, подређујући их политичкој и економској зависности, и што је најгоре, потпуном културном подређивању и промени идентитета.
Вековима је главни циљ европских колонизатора било поробљавање слабијих народа и држава. Вековна, и тада једина уиграна техника колонизације, је била наметање европске доминације војном силом: од ропства, принуде на прислни рад и кориштење природних ресурса, до хапшења и масовног покоља на окупираним просторима.
Процена је, рачунајући обје Америке, Африку, Аустралију и Азију,
да је Европа кроз своју окупаторску историју побила или потпуно искоренила, преко неколико милијарди људи.
да је Европа кроз своју окупаторску историју побила или потпуно искоренила, преко неколико милијарди људи.
Калемљење германским пелцером
Савремена и већ проверена техника колонизације, која се користи у „цивилизованом“ покоравању народа, уз обавезну помоћ „домаћих издајника“, јесте замена културног образаца.
Постојеће културне вредности се огољевају, руше и обесмишљавају. Колонијалисти намећу „европске вредности“ као вишу културу. Одлучни да политички контролишу, и економски искористе природне и друге ресурсе, они „цивилизују“ колонизоване народе, затирући домаћу културу, наметањем им своје „више“.
Постепено се уништавају културне вриједности, а јаком и агресивном пропагандом спонзорисаних „домаћих“ гласила, врши се притисак и на промену начина живота. Kолонијални управници јавно пропагирају промену свести, одбацивањем и Српске цркве.
Јавна је тајна да београдски корифеји јавног мења управо криве СПЦ за неуспех промене свести код Срба, што је предуслов за промену културе и идентитета. Посебно се замери Цркви што се противи трговини српске Свете земље, посебно што се противи трговини – српско за српско
Кварење језика углавном путем медија, начин одевања, сексуално понашање, начелно – увођење „европских вредности и стандарда“, само су неке од одредница дефинисаних и конструисаних неолибералном идеологијом и вредностима цивилизоване Европе.
Успостављени колонијални систем не уништава непосредно домаћу културу, него је тај прљави посао препуштен домаћој колонијалној управи. Вековима је српска култура била пластична, жива и отворена према другима, окренута према будућности.
Европском колонизацијом, домаћа култура мора да постане стабилна и крута, дефинисана и ограничена на колонијално тумачење и вољу, а то се намеће сталном пропагандом, притиском, и вредностима колонијалног система.
Нова наметнута култура се окреће против самих својих корисника – колонизовног народа. Крајњи циљ јесте да се та нова култура искористи за дефинисање Новог српског идентитета, па и идентитета домаћег несрпског становништва.
Скоројевићи имитирају колонизатора
Скоројевићи са изопаченим људским и народним осећањем; поклоници Шилеровог маркиза Позе, који је путујући по Европи тражио непријатеља својој домовини Шпанији; скоројевићи који не познају скромност ни понос, дајући предност свему што није народно; они, у недостатку властитих вредности и самопоштовања, траже у окупатору спољашњу снагу без унутрашњег садржаја; они одбацују све своје, верујући само у туђе вредности.
Размажени и ненавикнути на потресе, они желе да побегну из свог јадног света, и сами заговарајући предности културног колонијализма. Колонијални управници и њихови коментатори – од чудних стручњака за маркетинг, до самозваних новинара и назови интелектуалаца, најжешћи су заговорници „западних вредности“.
Борећи се свом душом и срцем са властитом тегобом и теретом кривице, они упиру свим силама да личе на колонизатора, у искреној нади да ће их он прихватити као себи равне. Да би се што више додворили и умилили колонизатору, они не презају ни да нуде територију свог народа – тргујући са непријатељем његовим светињама.
Отуда и њихови стални напори да забораве прошлост свог народа, својих предака, да промене колективне навике и усвоје туђе културе и обичаје, да одбаце идентитет народа којем тврде да припадају.
За овакву антинародну пропаганду, Скоројевићи имају на располагању све „домаће“ медије, од колонизатора спонзорисане, што временом мање упућено становништво доводи у заблуду, а многе људе и убеде да је то њихов интерес; сиротињу, која се бори за голо преживљавање, захваљујући незапамћеној пљачки и криминалу србијанских (иако, нажалост, има много и српских) еврофанатика.
И тако, та зараза се наставља ширити, и по дубини и по ширини.
0 коментари::
Постави коментар