Председник Србије: Патриотска влада - вратићемо Косово

Миленко Вишњић

Председник Србије, Томислав Николић, почео је достојанствено са истицањем својих државнотворних намера – Косово му је важније од ЕУ. Почео је са испуњавањем датих обећања: биће председник свих грађана, дао је и оставку на место председника своје странке...

То је довело до тога да Лајчак појури у Београд да би ДС понудио задњу трунку спаса у замену за окончање Косовске независности и да би спречио мобилизацију и хомогенизацију партијских снага Србије, снага којима је важнија властита домовина од ЕУ.

Завршава ли се игра ДС у одгађању признања Косова

Чекајући милост оних који су бомбардовали Србију 1999. године да се умилостиве и оставе макар север Косова на миру, актуелна власт у Београду је настојала да проблем севера Косова одложи до даљњег, све док Срби из тог дела покрајине не омекшају, уморе се и исцрпе сву снагу до те мере да прихвате неки облик аутономне интеграције у наркодржаву Косово. Међутим, Запад је увидео да је рејтинг ДС озбиљно нарушен Тадићевим поразом, па су им ултимативно уручили нове – старе захтеве.

Запад и ЕУ - спонзори, су прозрели 'шалтање' актуелне власти, па је зато изасланик ЕУ, Лајчак, пренео захтев истих тих, који хоће да и даље одлучуји о судбини Србије да, ако Србија жели да настави 'утабаном' стазом према ЕУ, мора одмах укинути све своје институције на Косову и Метохији. Понуда је јасна: ослабљеној ДС се нуди задња шанса да настави владати Србијом још сто година, под условом да одмах спроведе оно што је некада обећала – признање Косова. Да настави уништавање и слабљење своје 'рођене' земље.

Међутим, изгледа да је Тадић одбио ултиматум? Можда је Тадић и друштво увидело да постоји само танка нит између политичке моћи и политичке ништавности, па је тиме желео да спаси образ у задњем тренутку, када је јасно да би тај уступак твз. Међународној заједници, само смањио брзину пада, а никако и стрмоглаво и болно падање према дну.

Ваљда знају, Тадић и другови да Запад, у правилу, одбацује оне који издају националне и државне интересе. Суноврат се не може зауставити чак и када би, евентуално, ДС и остала жута дружина наставили да примају донације од Запада. То они знају, а и страх да, једног дана, не буду жртве вртлога социјалног бунта пониженог, гладног и исцрпљеног народа.

И свака друга влада, која би се водила личним и партијским интересима, која би била вођена ирационалном тежњом уласка у ЕУ, не питајући за цену, која би пристала на жељу Запада да испуњава његов интерес супротан националном и државном интересу Србије, прошла би као и Тадићеви вукови са Дедиња – кренула убрзано низ боб стазу.

Једино што је тренутно познато и охрабрујуће, је државничко и одговорно понашање новог председника Србије, који би требао да буде носећи стуб неке будуће „проевропске“ владе. Боравећи у Москви, Томо је нагласио да му је Косово важније од ЕУ и да је непоколебљиви приврженик политике војне „неутралности“, односно - никако у НАТО.

Тако је почео своју службу председниковања нови председник Србије, иако добро зна да евроатлански 'пријатељи' очекују од службеног Београда, не само да прихвати независност Косова, него и да прихвати његов територијални интегритет. Како ће се председник борити са свим овим изазовима, видећемо ускоро? Пратећи Западну штампу, мирно се може закључити да на Западу нису више задовољни, као што су били када је Николић изабран за председника. Пао им је елан, на неки начин, јер се нови председник усудио да спомене и национални интерес, а такве 'демократи' трпају у категорију националисте. Кажу да није леп као Тадић.

Николић: Морамо имати национални концензус

Запад је донио одлуку да настави са мрцварењем Србије. Има ли спаса за Србију у оваквим околностима, околностима које је створио режим Бориса Тадића, својевремено прихватајући државно деструктивну колаборацију, околностима радикализације западног притиска... Треба имати на уму, да било која влада, која буде изабрана неће проћи боље од претходне, ако буде имала некритичку склоност ка политици евроинтеграција и с тим у вези, попустљивост према себичним захтевима ЕУ.

Добро би било када би све странке, које се стварно или декларативно залажу за твз. „европски пут“ потписале заједничку изјаву или уговор о томе да неће пристати на даљу демонтажу институција Србије на Косову и Метохији и да садржај те изјаве – уговора, садржи и текст који говори о референдуму, ако би, ипак, та будућа влада остала без одважности и не би се успела одупрети притиску Запада да призна Косово.

Агресија у миру, је стање у којем ће се нећи било која будућа влада. Економска политика је у метастази, због неодговорне политике „пута ка ЕУ“ и негативног утицаја глобалне економске кризе. Можда би влада националног спаса, била спас? Агресија у миру – велика опасност, је стање које се обично узима као разлог формирања концентрационе владе – уједињавање свих снага, а такав облик формирања владе се, такође, назива „Влада националног спаса“.

Има ли Србији спаса, остаје да видимо у данима и месецима који долазе или ће сујета и уски лични и партијски интереси превладати?

Штампа