Русија и САД у стилу хладног рата

Пише: Ђорђе Милошевић

Руско-амерички односи поново су на низбрдици. То је један од основних закључака који наводе званичници у Москви после објављивања ,,Списка Магнитског’’ са именима грађана Русије којима се забрањује улазак у САД. Да подсетим: тај закон (,,Закон Магнитског’’) донет је још крајем прошле године на захтев низа америчких сенатора, а назван је по Сергеју Магнитском, руском грађанину, руководиоцу фонда ,,Хермиже капитал’’ који је умро у московском затвору јер му, наводно, није пружена адекватна лекарска помоћ. То је Вашингтон оценио као кршење људских права због чега је и ,,казнио’’ Русију забраном уласка одређеног броја њених грађана у САД.

Да је ,,казна’’ апсурдна говори низ чињеница, па и сам списак људи – њих укупно 18 – који се на њему налазе. Ту нема ниједне познатије личности, на пример бившег државног тужиоца Јурија Чајке, па руководиоца истражног комитета Бистрикина или неке друге високо рангиране личности које би се могле довести у везу са ,,случајем Магнитски’’. Нема ниједног посланика у Думи, а да и не говоримо о значајнијој личности из администрације у Кремљу. На списку је, како би се то рекло народним језиком, ,,боранија’’- широј јавности апсолутно непознате личности. Списак предводи Леча Богатиров, функционер у Министарству унутрашњих послова Чеченије, а затим следе Алексеј Дроганов, чиновник у градској служби унутрашњих послова Москве, па Казбек Дукузов, бизнисмен чеченског порекла, који се сумњичи за убиство америчког новинара руског порекла Пола Хлебњикова пре неколико година у Москви. Аналитичари у руској престоници оцењују да амерички председник Барак Обама схвата сву тежину заоштравања односа са Москвом и зато није прихватио радикалније захтеве сенатора. Осим тога, Обама се плашио да би Русија могла одговорити реципрочно, односно унети у свој списак људе на високим положајима у Америци.

Раније се баратало са много већим бројем људи, чак 240 па и 260 личности. У том предлогу налазили су се Чајка и неки други високи чиновници. Поједини извори кажу да се на некаквом тајном спику нашао и председник Чеченије Рамзан Кадиров. А поједини руски медији саркастично кажу да се списак може попуњавати и до бројке 143 милиона, колико укупно Русија има становника.

Како је у Москви пренето, званични представник Белог дома Џејн Карни изјавио је да ће САД ,,сарађивати са Русијом без обзира на објављивање списка’’. Додао је да ,,са Русијом постоје неспоразуми, да је један од њих проблем права човека, да је Вашингтон око тога потпуно отворен и да ће о том, као и о другима проблемима наставити да сарађује се Москвом.

За поједине медије, и у Америци и у Русији, објављивање списка није изазвало сензацију. ,,Тресла се гора, родио се миш’’, кажу у жаргону поједини аналитичари. Та информација у америчким медијима није ушла ни у ,,топ 10’’ информативних емисија. Коментара у Вашингтону ипак има и њих преносе московски медији. Већина америчких аналитичара сматра да је списак кратак и ,,одмерен’’.

У Америци има и противника тог закона. Они кажу да је његово иницирање проистекло без спровођења експертизе и закључака међународних организација и да ће се негативно одразити на руско-америчке односе. Други пак сматрају да је Русија требало да буде оштрије кажњена. Тако, на пример, познати јастреб републиканаца сенатор Џон Мекејн сматра да је у списак требало унети већи број руских званичника. Он је ,,дубоко разочаран’’ што се на списку нашло само 18 имена.

Разочарање овако благом ,,казном’’ испољавају не само амерички јастребови него и руска опозиција. Током антивладиних демонстрација на Болотном тргу и Проспекту Сахарова у Москви прошле године учесници су трљали руке надајући се да ће се на америчком списку наћи поједини министри, посланици и други високи чиновници. Наде су им се очигледно изјаловиле.

Руски министар иностраних послова Сергеј Лавров сматра да време објављивања ,,Списка Магнитског’’ није најсрећније изабрано пошто у Москву долази помоћник председника САД за националну безбедност. У сваком случају, ако списак буде објављен, ми ћемо реаговати и амерички партнери то знају, додао је Лавров.

И Москва је реаговала, и то у најкраћем могућем року. За мање од 24 часа. Очигледно, све је унапред било припремљено за тај одговор.

Званични представник руског Министарства иностраних послова Александар Лукашевич осудио је амерички ,,непријатељски корак’’ оцењујући да је ,,под притиском русофобски расположених чланова америчког Конгреса нанет снажан ударац узајамним односима и поверењу’’. Москва је као одговор донела списак од 18 америчких грађана којима се забрањује улазак у Русију. Међу њима су четворица високих америчких чиновника одговорних за отварање специјалног затвора у америчкој бази Гвантанамо на Куби, затим четрнаест судија, тужилаца и агената службе безбедности. Лукашевич је рекао да за разлику од америчког списка, који је формиран произвољно, руски списак садржи имена људи одговорних за мучења у затвору Гвантанамо, отмице и хапшења руских грађана у трећим земљама чији су животи доведени у питање.

У првим реаговањима у Москви, такође се наводи да ,,Списак Магнитског’’ за Русију нема никакав значај. На том списку су људи који нису на некој значајнијој функцији, који нису путовали нити ће икада путовати уАмерику и који у њиховим банкама немају средства, која се сада по донетом закону замрзавају.

Подсећам да је Москва, као један од претходних одговора на ,,Списак Магнитског’’, донела закон о забрани давања руске деце на усвајање америчким грађанима. Колико је тај закон оправдан говори и податак који у најновијим бројевима објављују поједини моковски медији. Листови пишу да је једној усвојеној руској девојчици очух у наступу беса сломио кичму због чега ће цео живот провести у инвалидским колицима. Сумња се да се над несрећном девојчицом сексуално иживљавао један од очухових пријатеља. Руски медији, али и званична лица, оцењују да иживљавања над усвојеном руском децом има много више него што се о томе јавно износи.

Руски медији пренели су мишљење угледног америчког листа Њујорк тајмс да је Москва одлучила да се свети и да капризни спор у односима две земље све више подсећа на стил хладног рата. Можда је амерички лист у праву, сматра се у Москви, али узроке треба потражити у сопственом дворишту. Москва, очигледно, није више спремна да трпи понижавања нити да окреће и други образ ако добије шамар на једном.

Штампа