Сведоци смо распада ЕУ. Тај процес је резултат неуспеха слабљења, обуздања и колонизације Русије. Буђењем из деценијски сањаног сна о контроли и доминацији над Русијом, нестали су и разлози за постојање те америчко-британске творевине на европском континенту. Разлози за евентуално будуће „проширење ЕУ“, могу бити само скупљање руских непријатеља у НАТО.
Корумпиране владајуће класе „држава кандидата“ ће вероватно наставити свој “европски пут”, само због обавезе правдања аконтације узете по америчком путном налогу. Излазак из ЕУ једне од најмоћнијих економија свијета – ВБ, представља почетак и формалног распада највећег америчког пројекта у историји те некад најпространије колоније Велике Британије. Брисел никад није био поуздан савезник ни за америчко-британске колонијалне ратове, нити је имао храбрости и спремности да се директно супротстави Русији.
Пад Русије
Сво зло овог света је почело распадом СССР деведесетих. Наметнут од Запада, за Русију је почео можда најмрачнији период у њеној историји. Интересантно је да су вође прве „обојене револуције“ биле управо руководство највеће силе на свету. Злоупотребљавајући жеђ народа за „слободом и добрим животом“, про-америчко руководство СССР је уништило и демонтирало јединог гаранта мира у Евроазији, Европи, па и свету.
Захваљујући издајничком понашању владајуће класе, Русија се сама и без рата покорила и предала Западу. Историја није забележила да је једна земља, која је окупила мање државице у заједничку државу, прва напустила ту исту заједницу. Јељцин је управо то учинио – прво је Русију прогласио независном државом, остављајући остале чланице „на леду“.
Често пијан, Јељцин се држао америчког плана, одричући се и двадесетпет милиона етничких Руса, који су остали по републикама бивше заједнице. Иако је Русија прва прогласила независност, чак и Крим, поморску базу с излазом на топла мора и најважнију јужну тачку руске безбедности, Јељцин није хтео вратити Русији, иако ни републичко руководство Украјине, припремајући се после одласка Русије да добије независност, није тврдило да полаже на то право.
Јељцин је једноставно био великодушан, поклонио је свето место на коме је кнез Владимир пресекао врпцу ширења хришћанства не целом простору насељеном источним Словенима.
Беда и сиромаштво су постале препознавајуће црте „независне“ Русије. Смрт гладних и бескућника на улицама градова Русије није више била тема дана – постала је уобичајена. Обесхрабрујуће стање Русије директно се одразило и на одбрану СР Југославије од агресора 1999. године. Обесхрабрен народ и његово руководство, гледајући понижену и немоћну Русију, захватила је апатија према судбини земље. Државе трећег света почеле су да се дестабилизују. Све је кренуло наопако, само су се западне финансијске институције богатиле.
Успон ЕУ
Сви планови Запада (САД, на првом месту) су били окренути према једном једином циљу – светској доминацији. И пре распада СССР-а, Запад је почео са грађењем економских институција, с циљем стварања заједнице европских народа. Уговор о Европској унији или Мастрихтски уговор, потписан је у Мастрихту, 7. фебруара 1992. године, ступајући на снагу 1.11.1993. године.
Следила је опрезна транзиција. По налогу тада једине светске силе – САД, оно што је почело као пројекат европских интеграција, завршило је као Европска унију. Успутни главни циљ стварања ЕУ био је да све државе бившег Варшавског савеза односно, простор бившег Совјетског Савеза, скупи под један кишобран. Ни у једној од тих држава није одржан референдум за прикључење ЕУ. Неким од чланица су наметнути лидери кроз „обојене револуције“, неке су економски уцјењиване, неке су наседале на западну пропаганду о лагодном животу…
По важности, други стратешки циљ је био да Брисел настави да се шири и асимилира све савезнице Русије, слабећи потпуно Русију до њених граница. Када се ЕУ прошири до самих руских граница, замислили су западни планери, биће толико ослабљена кроз процес крађа природних ресурса, посебно руског гаса, који тече кроз већину европских држава, да јој више неће бити спаса.
Русија је прошла кроз период таме наметнуте од западних сила, где се није поштовао ниједан међународни члан закона. Једини закони којих се Запад држао су били они који су били од интереса за профит; држећи се чврсто својих двоструких стандарда; тумачећи и намећући своју правду, неолиберално пустошећи све пред собом.
Вредности за које се Запад декларативно залагао, као што су људска правда, слобода и поштовање међународног права, или чак поштовање интереса властитих народа, од којих је најважнији универзални мир, су потпуно одбачене и замењене материјалним интересом појединаца.
Укратко, једина сврха и циљ стварања ЕУ био је слабљење, контрола и опкољавање Русије, користећи углавном локалне политичаре с комплексом ниже вредности, изгубљеног идентитета и мотивисане личним интересом – издајнике националних интереса.
Успон Русије
Преокрет набоље се покренуо 2000. године, са доласком човека који је одбио да клечи пред западним треће-службеницима. Данас најмоћнији политичар света, кренуо је одлучно са немалом групом руских патриота 2000; кренули су да промене правац и путању своје некад моћне земље. Почевши са Путином, током првих месеци 2000. године, Русија је почела да се мења набоље. Јељцин и његова издајничка свита повукла се у немиран живот, предајући кормило земље патриотима Русије.
У великој мери ове промене су биле могуће захваљујући љубави према својој земљи и руководству, и стрпљењу руског народа . Нова влада је почела да скреће тонући брод далеко од уништавајућих олуја, преусмеравајући га ка сигурној обали. Путинова влада је такође почела стварати руском народу нову наду. Уместо за обичног човека некорисних идеологија, посебно немилосрдне примене неолиберализама, нова власт се бавила националним интересима и хуманизмом, ослањајући се на здраве и традиционалне вредности, и интерес народа.
То је био једини начин да Русија васкрсне, пењући се до висине где и припада. Док је Русија враћала достојанство себи и свом народу, навикнут на неуважавање руске моћи, Запад готово да то није ни примећивао, газећи зацртаним империјалним путем. Јужна Осетија 2008. је била први тест за одлучност Русије у одбрани својих интереса и интереса свог народа ван граница, успостављених Јељциновом издајом (неким Јељциновим Бриселским споразумом).
САД су извршиле најопаснији напад на Русију превратом у Украјини 2114. План Запада је био да отме Украјину од Русије и укључи је у ЕУ, чиме би први пут у историји сукобио Русију са својом матицом. Посебан интерес Запада је руски гас, који тече преко Украјине у ЕУ. Украјина је такође поседовала Крим, где је смештена руска поморска флота. Да је план успео, Русија би била пред пропашћу: једна је економска, а друга је војна. Ударац би био огроман, с обзиром на историјски значај Украјине, Црног мора и Крима за Русију.
Запад није грешио, препознајући да у циљу контроле целог света прво мора подредити Русију – срце Евроазије. Источноевропске земље су ушле у ЕУ заједно са другим балтичким земљама у 2004. У међувремену, Русија је пролазила кроз брзе промене, фокусирајући на свакодневни живот обичног руског човека. Народ Русије, који је добро познат по свом патриотизму, дао је својим вођама мандат и поверење да снажније наставе са спасом Русије, ма шта год то значило.
Пропаст ЕУ
Поменусмо да је једини циљ стварања ЕУ био слабљење, контрола и опкољавање Русије. Међутим, када се испоставило да је сан о обуздавању и доминацији Русијом недостижан, потреба за ЕУ је нестала. Дакле, лако је бити паметан и закључити да ће на основу разлога оснивања и неспорних неуспеха Запада у сукобу са Русијом, неминовно доћи до разлаза бриселске дружине. Просто, разлог за постојање такве заједнице више не постоји – Русија је одбила све нападе, а у неким елементима, прешла и у офанзиву.
Британски народ је био први који је спознао и препознао ову чињеницу, те је одлучио на брзину да напусти ЕУ, остављајући друге да се копрцају у разбацаним остацима. Извесно је и да ће друге богатије државе следити пример Британије, налазећи свој интерес да не троше новац на друге земље и њихове експанзионистичке циљеве и снове који су неодрживи.
Излазак Британије из ЕУ је знак да пројекат ЕУ није у могућности да више лажима одржава ружичасту слику о својој демократији, високом стандарду, људским правима. Творевина није у стању да убеди своје народе у лажи о независности, нити да постане озбиљан играч у светском поретку. Као и до сада, ЕУ би само продужила доследну улогу марионете САД.
Извор: Српски културни клуб
0 коментари::
Постави коментар