Москва: Зашто је Вучић у немилости?

Вучић је давно прешао црвену линију у политици према Русији. Београд и Москва су се нашли на супротним странама и по питању недавно одржаног референдума у Републици Српској. 

Руси су незадовољни укупном политиком Александра Вучића, највише због сталног јачања веза са Западом, посебно због потписивања пакта са НАТО-ом.

Љубавна идила Бања Луке са Москвом говори највише о хладним односима између Београда и Москве. Историјски, први пут од Милана Обреновића и његове Тајне конвенције, руководство у Београду је у немилости Москве. 

Вучић је успио да потпуно маргинализује некад каквог-таквог пријатеља Русије, предсједника Србије, Николића. Дачић, наводно, тешко „контролише“ Вучићев атлантизам.

Шта фали Вучићу?

Вучић је одбио да потпише декларацију о дипломатском статусу руског особља у Хуманитарном центру у Нишу. Пре заустављања пројекта „Јужни ток“, Вучић је одбио да потпише предуговор о извођењу радова кроз Србију. 

Вучић је игнорисао упозорења Москве да не потписује тзв. Бриселски споразум. Вучић се није освртао ни на отворене позиве Русије да не потписује пакт са НАТО-ом…

А Руси? Аутомобили склопљени у фабрици Застава у Крагујевцу не „могу да нађу“ тржиште у Русији, јер су изузети из споразума о слободној трговини (ФТА). 

Такође, Москва се нећка да испоручи Србији савремене системе наоружања, укључујући С-300 земља-ваздух ракете, осим, наравно, да Београд плати пуну цену и то у кешу, што је немогућ финансијски терет за сиромашну Србију...

Вучићу, имаш ли имало душе?

Опет варајући народ, на крилима лажног патриотизма, Вучић је слетио на српски престо 2012. године. Неодговоран какав јесте, и играјући се велике политике као мало незрело дете, Вучић је довео Србију и српски народ на ивицу српско-српског сукоба.

Изгледа, Вучић ће гурати до потпуног уништења Србије и Републике Српске. Горе од свега, довео је српски народ до линије биолошког нестанка. Критике на рачун наводног српског примитивизма и лењости, постао је уобичајен начин Вучићевог дипломатског понашања.

Какав је Вучићев тренутни став о Републици Српској, није крио ни у интервјуу за италијанску “Републику”: - Погледајмо референдумску Босну, босански Срби тврде да су за ЕУ, а причају о Бошњацима на најгори начин - резигнирано је рекао Вучић.

О Вучићевом ремек делу - Бриселском споразуму, Москва је рекла своје. Како ће се завршити ова његова политичка детињарија, сами Бог зна!?

Од ослобођења од Турске империје, ово је први пут у историји српског народа преко Дрине, да му прети опасност и од политичара из његове матице. Историјски, увек је било управо супротно – Србија је том увијек поробљеном и гаженом народу, у свим смутним временима, била све: и нада, и склониште, и заштита од погрома.

• ·         Прва смртна опасност 

Готово тајно усвајање војног споразума, Индивидуални акциони план партнерства НАТО-Србија (IPAP agreement), коначно осветљава контекст раније америчке иницијативе и Вучићевих напора о изградњи слепог аутопута који ће ићи трасом Албанија-Приштина-Ниш, а за који не постоји никакво економско оправдање. 

После потписивања Пакта са НАТО-ом, Република Српска је у чврсто стегнутом обручу од најмање две смртне пријетње. Опасност која вреба преко Саве и Уне, као трећа пријетња (НАТО и Хрватска), такође не треба игнорисати. Иако Република Српска нема своју војску, ипак се полу-поробљен народ још не мири са могућим потпуним ропством.

Па ни залагање Лидера региона, да „по сваку цену треба очувати мир у Региону“, неће умањити жељу за слободом, и променити свест српског народа преко Дрине (Регионалних Срба, како их називају неки режимски београдски медији).

Према Пакту, на целој територији Србије, НАТО може узети српске војне објекте – које хоће, постављати војне базе – где хоће, формирати војне штабове – кад хоће и кад процени потребним, па и уз саму реку Дрину. Тројни пакт је хуманитарни уговор, поредећи га са најновијим Вучићевим са НАТО-ом.  

Вучићев “Споразум о унапређењу сарадње и статусу снага у оквиру Програма Партнерство за мир” – Споразум PfP/SOFA (Status of Forces Agreement, SOFA), потписан у јануару 2014. године, а ратификован у јулу 2015. године, била је основа за потписивање завршног ударца Србима. 

Укратко, степен „сарадње“ је толико висок, да НАТО више нема потребу за формално чланство Србије у алијанси. Просто к’о пасуљ: Србија овим Вучићевим Пактом, има више обавеза према НАТО, него било која „права“ чланица.

Најконтроверзнији члан Споразума је да ће НАТО-у бити омогућен приступ свим јавним и приватним објектима и тајним подацима у Србији. Наравно, остаје теоретска могућност да Србија не удовољи НАТО хировима, али то је само „шупљи члан Споразума“, намијењен за манипулацију са неупућеним народом. Српска политичка класа, коју су припремале НАТО чланице до 2000. још сазријева. Лицемјерно, а толико је учинила за Запад!?

Нажалост, све ово се десило, иако је преко 80% грађана Србије против чланства у НАТО, а 76% за блиске везе са Русијом. Влада Србије, дакле, не поштује вољу већине грађана (преко 92% грађана српске националности), него отворено штити интересе НАТО, ММФ, Светске банке и Европске комисије, и свега што је антисрпско.

• Друга смртна опасност 

На свим ратиштима у заједничким операцијама, од Авганистана до БиХ, исламисти су били ударна песница пешадије НАТО-а, додуше, скривајући невешто од јавности узајамну љубав. Отварањем тзв. Зелене трансверзале, БиХ је постала чвориште мрежа исламизма. Уз сагласност кума НАТО-а, прва исламска полицијска јединица у свету – Ел Муџахид, основана је 1993. у БиХ.

Бавећи се радикалним исламизмом у БиХ, у претходним чланцима смо писали о његовом настанку – Мухамед Амин ал Хусеин, првом идеологу – Алија Изетбеговић и, на крају, терору као идеолошком средству за вођење муслиманског Светог рата (Џихада), и прогона неверника. Све описано је српски народ преко Дрине већ искусио – и џихадисте, и НАТО бомбе.

И мање пажљивом читаоцу неће промаћи чињеница да је Запад – Берлин, тридесетих прошлог века, као и задњих деценија – Вашингтон и Берлин, чинили све да за сва времена униште српско-православно биће, приписујући му грех верности словенско-православној цивилизацији - Русији. По Вучићу, народ није довољно одан „протестантској етици и немачкој прецизности“. 

Штампа