Диктатура на бањалучки начин

Миленко Вишњић

Изгледа да је нови градоначелник Бањалуке, Слободан Гаврановић, изабран на задњим локалним изборима, ипак одржао предизборно обећање - “искорјењивања” криминала и  у Градској управи? На који начин и којим редом је поменути градоначелник покренуо “обрачин” са криминалом и земљишном мафијом? Да ли је актуелни градобначелник, грешком, изоставио себе?

“Случајне” грешке Гаврановића у успјешној каријери

На жалост, изгледа да јесте! Агилни градоначелник је, за последњих петнаестак и више година, потписао све могуће и немогуће одлуке и рјешења, која су се доносила у Граду; одлуке и рјешења за разне и, обавезно, за Град штетне замјене парцела, као што су популарни Гранд Траде и остале…, а све у својству предсједника Скупштине града Бањалука, боса највећег законодавног тијела у Граду. С ким се онда прво почео обрачунавати Гаврановић, ако је био најодговорнији и први човјек Града? Којим редом? Можда по оној народној “и Бог је себи прво браду створио”? Или, године чине своје?… Можда, опет по народној “риба смрди од главе”?

Ревносни учитељ, “борећи се” против криминала, кренуо је са печаћењем, не своје, него канцеларија других служби, изгоњењем особља и одузимањем службене и личне документације запослених, за почетак, у Правној  служби Града; служби, чија је једина улога да за бившег Предсједника Скупштине и потписника многих криминално-сумњивих докумената, сада Градоначелника и предлагача, припрема предлоге закључака, а на основу већ предложених и припремљених аката (нацрт, одлука о замени  земље, итд…), а које претходно завршава Републичка управе за геодетске и имовинско-правне послове - РГУИП.

Стоје ли вјешто конструисане и по чаршији шапутане приче да је за све проблеме гланог града РС и шире, крив Гаврановићев претходник - Драгољуб Давидовић - или је и то вјешто изманипулосано незнање грађанства; грађана, неупућених на којим принципима функционише градска власт?

Такође, чаршијске приче, да је дошло до сукоба на крајишкој политичкој сцени, између оних лојалних Додику и оних, са “мијешаним браковима”, у које спадају нека често помињина имана, као што је Радмановић, Шпирић, Гаврановић, Балабан и други, који, наводно, немају “чисто” српске бракове - изгледа не стоји. Могућа је случајност, али су социологија и психологија давно објасниле да криминални свијет не познаје такву врсту подјела.

Дакле, акт који припреми РГУИП, иде у Градску управу, Град прави предлог закључака - на основу добијеног акта из РГУИП, предлог закључка потписује градоначелник, затим се сва та документација, и акт РГУИП, и предлог закључка, шаље Скупштини на одобрење; мјесту, гдје се одређује коначна судбина, прихватањем или одбијањем и потписом, опет, задњег филтера заштите интереса Града - председника Скупштине града.

Према томе, ништа није могло ни смјело проћи “задњи стуб одбране” интереса Града – градску Скупштину, односно њеног пресједника. Судећи према активностима које Гаврановић  тренутно чини, “борећи” се против “земљишне мафије”, изгонећи и малтретирајући раднике Градске управе, сугерише утисак, као да бивши учитељ, Гаврановић, не само да није био Предсједник главног законодавног тијела и да није потписао сва она рјешења о којима пишу медији, него да није јадничак никада прије ни боравио у граду Бања Луци, а камо ли радио као први човјек Града. Откуд Гаврановић зна; он који себе воли да назива шустером да би скинуо сваку одговорност са свог потписа, шта је Давидовић и његова градска администрација радили и који су, ако су, криминал учинили!? Па и сам Градоначелник каже да је шустер?

Дакле, нови Градоначелник је, у чисто гестапо маниру, одлучио да у својој “борби” против криминала и “борећи се за легалност сумњивих предмета”, углавном оних оспораваних од Града и за које је већ у вријеме Давидовића била покренута тужба или је припремљена документација да тужба буде покренута, одлучио да уништи сву, за његове спонзоре и пријатеље “непријатну” документацију.

Предмете својих пријатеља-спонзора, који су одбацивани или против којих је била подигнита тужба, у вријеме Давидовића, хитно је требало преправити  и учинити правно “подобним”, а све на штету Града. Са пучем, који  је почео 29.11.2012. године, постављањем на врата старомодног пречата и блокирањем канцеларија, Градоначелник је забранио улазак у зграду Градске управе. И данас, кад ово пишемо, уништавање документације још траје. Многима није дозвољено ни узимање приватних ствари из својих канцеларија. – “Нема ништа приватно у службеним канцеларијама”, обајснио је некима председник комисије.

Бања Лука, 1941. године

Пријаве МУП РС, које су учинили погођени радници и у писменој форми, утицајнији и директно директору полиције РС, Васићу, само су учврстиле Градоначелника у његовој намјери да истраје и уништи што се уништити може. МУП се није огласио. Па МУП је народна институција, зар не – нема потребе и неће ваљда са својим народом? Нико се, па ни медији, не оглашава. По граду се трача - неки времешни људе памте - да је само 1941. године био овакав препад на ову институцију. Изгледа да је ово, драги пријатељи, диктатура на бањалучки начин - након 72 године!

Градоначелник је са својим “пописним комисијама”, избацио све раднике на ходник, или се смјештају привремено по другим канцеларијама, и кренуо са прогоном и уништавањем валидне и тешко стечене документације, а све под изговором “примопредаје материјала”. Све је учињено да се Град примора да се “легално” помири са губитком; губљењем текућих парница, исплатом високих трошкова и премија његовим спонзорима, губљењем великих површина општенародне имовине; а да и даље цијела ова његова халабука личи на обрачун са криминалом. Истини за вољу, човјек је то обећао, зар не? Додуше, не говорећи на који начин ће то учинити.

Један од првих писаних трагова, које је иза себе оставио градоначелник Гаврановић, је учешће у организованом криминалу – замјени парцела. Први траг који сам ја нашао, почиње потписивањем одлуке број 07-013-984/06, dana 07.12.2006. Остало ће, попуњавајући простор од петнаест година, ваљда, наћи они чија је и надлежност да то чине, а бога ми, за сада, и плату примају.

Штампа