среда, 05. септембар 2012.

САД: Кини пресећи пут снабдевања нафтом

Миленко Вишњић

Kineska Niska Bisera У претходна два чланка - Америка се приближава Кини и Амерички ваздушно-поморски удар, на исту тему смо писали о заокрету у вањској политици САД, под називом Обамина доктрина  и о  Ваздушно-поморској бици, која је од кључног значаја за дуго планирану стратегију распоређивања снага Вашингтона у Пацифику.

Стратегија названа Ниска бисера, је у ствари интерни Маршалов извештај, дефинисан на бази наводне растуће кинеске војне претње америчким стратешким интересима у азијском простору. Наводно, Кина гради стратешке односе и јача дипломатске везе дуж морског ланца, од Блиског истока, па све до Јужног кинеског мора, на начин који сугерише Американцима да ради о  одбрамбеном и агресивном позиционирању и заштити интереса пута транспорта кинеске енергије - нафте, али и да послужи широким безбједносним циљевима - заустављајући надирање САД према Кини.

Стратегија "Ниска бисера"

Стратегија Ниска бисера описује испољавање растућег кинеског геополитичког утицаја кроз напоре да се повећа приступ лукама и аеродромима, развијајући специјалне дипломатске односе и модернизацију војних снага које се протежу од Јужног кинеског мора, кроз мореуз Малака, преко Индијског океана и преко Персијског залива.

"Кина гради стратешке односе дуж морске линије, од Средњег истока ка Јужном кинеском мору, на начин који сугерише одбрамбено и офанзивно Ramsfild позиционирање за заштиту интереса кинеское енергије, али и да послужи широким безбједносним циљевима Пекинга. Пекинг је већ поставио електронске станице за прислушкивање у Гвадару у југозападном углу Пакистана, део најближи Персијском заливу. Ова станица прати бродски саобраћај кроз мореуз Хормуз на Арапском мору.", каже се у поменутом тајном интерном извештају, који је Маршал предао секретару одбране САД, Доналду Рамсфилду.

Маршалов интерни извјештај даље упозорава и на друге "бисере", на морској линији стратегије Кине; Кинези траже много шири морнарички и комерцијални приступ у Бангладешу, Кина гради поморске базе у Бурми, концентрише објекате за електронско обавештајно прикупљање података, на острву у Бенгалском заливу, близу мореуза Малака. Пекинг такође снабдева Бурму милијардама долара војне помоћи да би одржао и подржао, де факто, војни савез са Бурмом, Кина је потписала војни споразум у новембру 2003., којим се обавезује да обезбеди обуку и опрему Камбоџи. Камбоџа помаже Пекингу да изгради пругу од јужне Кине до мора. Кинеске активности у региону се мање односе на територијалне претензије, много више на заштиту или онемогућавање пролаза танкерима кроз Јужно кинеско море... Такође, Кина разматра финансирање изградње канала преко Кра превлаке, који би омогућио бродовима да заобиђу мореуз Малаку - Тајланд.

Разбијање "Ниске бисера"

Америчка интервенција 2007., у Бурму-Мјанмару је имала две фазе. Прва фаза у разбијању "ниске бисера" је такозвана Шафран револуција - дестабилизација, подржана од Вашингтона 2007., са циљем скретања међународне пажње на Мијанмар и на војну диктатуру и људска права. Позадина акције САД, била је кинеска изградња нафтовода и гасовода из Кунминга, у кинеској југозападној провинцији Јунан, старим бурманским путем, преко Мијанмара до Бенгалског залива, преко пута Индије и Бангладеша у северном Индијском океану. Мијанмарска војска се економски отвора Западу. Могућ додатни разлог за ово је, што им је изгледало - руководству Мијанмара, да је бурманско војно руководство "приморано" да се тешње веже са Кином, а и санкције САД, су томе допринеле.

Већ овим, почиње оно што гледамо већ двадесет година на нашим просторима: Председник Теин Сеин је направио своје велико отварање, као и омогућавање дисиденту, Аунг Сан Су Ћиу, да буде ослобођена и дозвољава јој да се може кандидовати за изборну функцију са својом странком, у замену за обећање, од америчког државног секретара Хилари Клинтон, за велике америчке инвестиције у земљу и могуће слабљење америчких економских санкција. Настављајући деструкцију, америчке корпорације, изабране по систему случајног избора, приступају Бурми, уведе највише деструктивне реформе такозвано, слободно тржиште, које ће отворити нестабилност у Мијанмару.

Сједињене Државе не дозвољавају улагање у привреду, предузећима у власништву ентитета, оружаних снага Мијанмара или његовог Министарства одбране. Нафта и гас, од виталног значаја за Кину, биће посебна мета америчке интервенције. Међутим, док Вашингтон не дозвољава домаћим предузећима улагање у властиту земљу, америчке компаније и појединци ће моћи да улажу у предузећа у државном власништву, например, Мианма Нафта и Гас. Али, исте те америчке компаније и појединци које ће моћи да улажу у Мианма Нафта и Гас, мораће обавестити Стејт департмент о том послу, у року од 60 дана.

Такође, амерички НВО за наводна "људска права", од којих су многи тесно повезани или се верује да су повезани са америчким геополитичким пројекатом, укључујући и Фридум Хаус, Хјумен Рајтс Воч, Институт за демократију Азије, Фондација Отвореног Друштва, Лекари за људска права, Америчка кампања за Бурму, Велика прекинути геноцида, сада ће бити дозвољено да раде у Мијанмару, а према одлуци државног секретара Клинтон у априлу 2012. године. Мора им се човек дивити за маштовитост. И, они, сем што имају неисцрпну машту да у свакој окупираној земљи измишљају нове називе за исте НВО, по намени исте невладине организације.

Друга фаза у разбијању "низа бисера" је Тајланд, још један кључ у дефанзивном кинеском ланцу Бисерне стратегије и такође је била предмет интензивне дестабилизације у протеклих неколико година. Тада то чине са сестром једног корумпираног бившег премијера. Америчко- тајландски односи су се значајно "побољшали". Пентагон такође ради да обезбеди већа права за посете америчке ратне морнарице тајландском лукама и "бори"  се заједничке летове надзорања и за праћење трговачких путева и војних покрета.

Амерички односи са Таксинином сестром, Шинаватре, крећу се у директном испуњавању Обаминог "стратешког стожера" који фокусира на кинеске претње. У јуну 2012., генерал Мартин Демпси, шеф америчког здруженог штаба, овог месеца, по повратку из посете Тајланду, Филипинима и Сингапуру је изјавио: "Ми желимо да будемо тамо удружени са народима и да имамо ротационо присуство које би омогућило да се изгради заједничка могућност за заједничке интересе. ". Тајланд има стварно интерес или неколико корумпираних политичара? Сведоци смо и овог приступа демократији.

Можда су ове речи генерала управо кључна перла, у ономе што Пентагон назива ниска бисера.


Штампа

4 коментари::

Анониман је рекао...

Nije da nije, ali izgleda da nešta ima, čim svi pišu o premjeni američke politike - okretanje od Evrope prema Aziji, odnosno Kini? Nadam se da će polomiti tube, ako slučajno naprave istorijsku grešku, pa udare na Kinu? Ne radujem se, ali to se jednom mora desiti.

Bob је рекао...

To je meni toliko komplikovana priča, ne kažem da nije dobra, ali možda ne pozbajem dovoljno geografiju da shvatim kako to Amerika može presjeći put nabavke kineske nafte. Shvatio sam suštinu priče, ali nikako i način na koji to SAD misle prekinuti.

Role је рекао...

Hiljade tekstova na ovu temu, samo govori koliko je realan taj sukob. Da ne govorimo o tome, koliko bi se zemalja uključilo protiv SAD, jer su im svi neprijatelji. I, ono koji nisu ovog momenta, to je samo zato, što su u tim zemljama korumpirane vlasti, koje u ime takozvane demokratije pljačkaju vlastitu zemlju.

milenkovisnjic је рекао...

Добро би било прочитати и претходна два чланка - Америка се приближава Кини и Амерички ваздушно-поморски удар, да би се створила реална слика око онога шта се дешава између САД и Кине ида се у потпиности схвати цела стратегија.

Постави коментар