У току је стварање Четвртог Рајха

Миленко Вишњић

Навикли смо, а често и сами кажемо "К'о Хитлер је, Хитлер је био такав, Хитлер је био онакав, Хитлер је побио 65.000.000 људи... Хитлер је...". Навикли смо се на то, а и сви воле да кажу, да је сво зло на овом свету  учинио Хитлер. Али, је ли само Хитлер тај коме се може приписати толико зла?

Уистину, Хитлер је био тиранин светске класе, али стварно зло је направио Трећи Рајх, почевши од робовско-радних кампова до Другог светског рата.

Све ово  су урадили немачки грађани, бојећи се да преиспитују оно што каже њихова влада и бојећи се да се питају, је ли све добро што чини њихова влада. Одбијали су да виде паљење Рајхстага, да виде инвазију Пољске и тако су полако клизили у националну катастрофу. Замишљали су себе као храбар народ. Они су себе сматрали херојским Немцима приказаним у Вагнеровим операма, потомцима жестоких германских ратника који су само користили стреле у лову на дивље свиње и који су победили три најмоћније Римске легије у Туетенберг шуми.

О карактеру немачког народа - генетски фактор

Одакле, између осталог, такво понашање код немачког народа? Можда лежи и у генетском фактору? Адорнова скала ауторитарности, која дефинише нацистички тип ауторитарности, поклапа се са описом Алпског антрополошког типа - Алпида, који су антрополози описали још с краја XIX века:

Homo Alpinus је уредан, дисциплинован, сталожен, штедљив, опрезан, марљив... Овај антрополошки тип је најзаступљенији у Немачкој, северној Италији, Швајцарској... Алпид је генерацијама био идеалан кмет, идеалан поданик, савршен роб... Допушта све злоупотребе власти, противи се индивидуалној посебности и личној супериорности, воли осредњост и не воли напредак... Његов поглед не сеже даље од његових потреба и потреба његове породице... Не меша се у 'високу политику'... Више прихвата идеје, него што их сам ствара... Homo Alpinus зна само за одбрамбену солидарност стада, где се свако крије иза суседа... Тај тип се одликује склоношћу ка лицемерству и пројектовању сопствених мана другима... Има одбојан дух, дух подвајања и одбацивања... Једино себе сматрају народом достојног живота... Одликује се и мањаком мушких и женских полних хормона... Због недостатка женских хормона, одликују се осећајном хладноћом, због недостатка мушких хормона, нису заинтересовани за политику...

Међутим, истина је да је до 1930., немачки народ постао цивилизован и културно укроћен, опседнут финим детаља, како у науци, уметности, тако и у друштву. Његове слике о властитој храбрости биле су и мелем и ропство. Немци су се морали понашати као да су храбри, чак и онда када то нису били. Осврнимо се у прошлост па ћемо лако схватити да је Хитлер стварно био кретен. Али у то време, Хитлер је изгледао прилично лепо и шармантно немачком народу и то, углавном, уз свесрдну помоћ његових моћних медија. Године 1938., био је чак и личност године према Тајм Магазину.

"Како им због недостатка полних атрибута нису важна ни сентиментална осећања нити представе о вредности сопственог дела, долази до изражаја осећање страха и кривице који често постаје његова доминантна покретачка снага, посебно у стресним ситуацијама, која их лако претвара у хладне, строге и ауторитарне личности. Алпски дух је дао и древним Римљанима и нацистима XX века дух изражене ауторитарности. Расизам и национализам са комплексом ниже вредности јесте и данас искушење народа централне Европе и Панонске низије, управо због присутности алпида." (Милош Богдановић, Проклетство нације).

Немачки народ је претпостављао да је безбедан и заштићен од тиранина. Живели су у Републици, на крају крајева, са строгим законима о томе шта влада може, а што је још важније,  шта не може да уради. Њихов лидер је богоугодно религиозан човек, и чак је и певао, у својој младости, у хору дечака у једном манастиру у свом крају.

Бежање од реалности - немачки кукавичлук

У реалности, немачки народ, као појединци су изгубили храброст. Пошто је лакше управљати застрашеним, него неуплашеним народом, немачкој влади се то допадало (Видите из сталног  притиска ЕУ да код других народа створе страх, говорећи да се очекује од владе да доноси храбре одлуке, па макар и на рачун националних интереса тог народа - траже да се народ не пита). Међутим, немачки народ није желео да изгуби то лажно осећање да је храбар народ. Када су били суочени са ситуацијом да њихова влада ради погрешно, они су се претварали да тај проблем не постоји - не виде га. И баш у тој једноставаној самообмани лежи пропаст целе немачке нације и долазак Другог светског рата.

Када је запаљен Рајхстаг, многи Немци су одбијали сваку помисао да је пожар подметнут од самог Хитлера. Народ се бијао. Постали су робље властите заблуде о својој храбрости. Већина се укључила у пропагнаду одбране и могућности да је то Хитлер све монтирао. Када је Хитлер ишао још даље, тражећи од немачког народа додатну моћ владања - ванредне привремене надлежности, због наводног тероризма, (ово нам је познато и у данашњој актуелној политици Запада - борба против тероризма) Немци, угушени у заблуди о властитој храбрости, продајући душе властитој самообмани, нису ништа учинили да не дође до јачања моћи Хитлера, иако је то немачки уставни закон строго забрањивао. Подржали су га.

Када је Хитлер монтирао наводни напад из Пољске, није било много Немаца који су хтели да мисле другачије него што Фирер каже, тако је почео Други светски рат. Хитлер је знао да влада нацијом кукавица и знао је да мора потрошити велики новац да те кукавице могу да ратују и да победе. Није жалио новац да одликује своје војнике, да би их учинио поносним на себе саме, хватајући их у нову замку лажне слике о себи - лажне храбрости. Потрошено је много новца на наоружање које убија на великим даљинама, а све у циљу да немачки војник, који убија, мање види како друге убија - страх од смрти.

Немачки народ је увучен у рат, не зато што је био храбар, него зато што је био кукавица који је желело да буде виђен као храбар, откривајући, да му је за кориштење оружја на даљину, које му је омогућавало да не види како разара друге људе, требало мање храбрости него стати против Хитлера. Тако послани у борбу са том лажном представом о властитој храбрости, Немци су постали  психолошки зависни од таквог начина борбе и, када је престала употреба тог оружја, Немци су почели губити рат.

Немачки синдром код америчког народа

Амерички народ, такође, замишља себе да је храбар. Себе виде као Американаце, хероје који су осликани у Западним филмовима (Western moves), потомци жестоких патриотских ратника који су припитомили своју границу и савладали моћ Британске империје.

Истина је, да је, у сами освит трећег миленијума, амерички народ постао цивилизован и културно укроћен, културно опседнут финим детаља, како у науци, уметности, тако и у друштву. Њихова слика о себи и о својој храбрости је и рај и пакао. Од Американца се тражи да се понашају као да су храбри, чак и када нису. Амерички народ подразумева, као и у Немачкој, да je безбедан. Он живи у Републици, на крају крајева, са строгим законима о томе шта влада може и, што је још важније, не може да уради. Њихов лидер је богоугодно религиозан човек.

Реалност је да је амерички народ, као појединци, изгубио храброст. Влада га воли на тај начин, јер је лакше владати уплашеним, него храбрим народом. Али Американци не желе да изгубе своју слику о себи као храбром народу. Дакле, када се суоче са ситуацијом, која захтева храброст, у случају кад влада ради наопако, амерички народ се једноставно претвара да  таква ситуација не постоји.

Када је нападнут небодер Светског трговинског центра, већина Американаца је одбијала и помисао да су то све припремиле агенције које раде за америчку владу. Нису смели и нису хтели ни да чују истину да су неки извештаји јасно говорили да је то било неопходно влади САД-а као повод за већ планиран напад на Авганистан, почетком те године. Влади је требао формалан изговор за тај рат, а то су морали сами урадити - срушити небодере. Рушење небодера је разљутило и огорчило амерички народ, без имало жеље да сумња у оно што су многи упозоравали и већ доказали да је то био владин сценарио.

Сада, као и у Немачкој 30-тих, америчка влада је затражила већу моћ - ванредне привремене надлежности, иако то уставни заком изричито забрањује, да би се, наводно, могла борити против наводног тероризма. Сви Американци, који су већ продали душу својој самообмани, се слажу с тим. Привремена овлашћења дата недавно, неће бити више привремена у Америци, него што су била привремена у Немачкој пре Другог рата.

Америчка влада свесна је да влада нацијом кукавица. Влада је морала да потроши велики новац да би нови рат учинила нечим да кукавице могу да се боре. Влада је украсила војно особље са ордењем да би их учинила поносним на себе саме и још више их учвршћујући у погрешној и лажној слици о себи. Талисмани се доделују у ортодоксним религијама и окултним групама да испуне војнике илузијом о мистичној снази и загробном животу након смрти, ако падну у борби.

SAD: Ако ти нећеш демократији, демократија ће доћи теби

Зграда МУП у Београду

Коначно, слично као и код Хитлера, знајући да је потребно много храбрости да се суочи лицем у лице са непријатељем, влада САД-а је потрошила огромне суме новца за набавку оружја, које се користи на даљину (Сетимо се њихових "мушких" акција на Кореју, Вијетнам..., Ирак,  Судан, Авганистан, Србију, Либију...), као и огромне суме новца потрошене за авијацију која гађа са веома великих висина.

Оружја која убијају на великим раздаљинама и која, наводно, гарантују да неће бити жртава међу кукавицама, а звог непрецизости гађања на даљину, често доводе до великих цивилних жртава. Због тог свог 'кукавичлука са даљине', неретко су убијали хиљаде недужних цивила, деце, старих, рушили болнице, ТВ станице, амбасаде... (Пример кукавичлука је РТС, за време акције "Милосрдни анђео" и када су београдски малодушници окривили оне који су је бранили. На те београдске малодушнике, односно њихов ментални склоп, би се могло применити све горе речено и сваки народ их има, само је питање, у ком проценту.).

Како рекох, Хитлер је био личност године 1938. Тирани постају очити, так кад се гледа назад на време њиховог деловања, односно, тек онда пошто постане потпуно познато која су зла учинили човечанству. Немачки народ није се успротивио Хитлеру, јер су тај народ издали његови медији, баш као што и амерички медији издају Американце, добровољно, волунтаристички и, чак са поносом напуштају своју традиционалну улогу чувара против злоупотребе власти.

Ни један грађанин модерне цивилизације неће послати своју децу да умиру у рату, да отимају туђе ресурсе и наслеђе. Додајем да су ресурси узрок свих ратова. Нација која жели да почне освајачки рат, мора створити илузију да ће бити нападнута или само претња да ће бити нападнута и мора увек дати свом кукавичком становништву изговор, који се никад не сме преиспитивати.

Уколико више Американаца не поврати властиту храброст и не устане против онога што чини њихова влада, реално је очекивати да ће неке будуће генерације гледати на садашње Американце, управо онако као што цели свет гледа на Немце из тридесетих прошлог века - зло које није смело да се деси.

У чему је разлика између онога што је чинила Немачка тридесетих и наставила у четрдесетим и овога што гледамо задњих педесет година, где је вођено преко 300 ратова? Ко их је водио?

Штампа