понедељак, 2. јануар 2017.

Зашто званичном Београду сметају "увреде" из Загреба?

Прича је једноставна! Прашина се већ слегла! У својој људској и политичкој незрелости, похлепи и осионости, сировој бахатости, не кријући лоше намјере, не трудећи се да буде имало убједљив и „политички коректан“, Вучић је, заједно са својим западним савезницима, смислио бајку о наводном опасном наоружавању Хрватске и смртној угрожености Срба.

Тако наивна и за здрав ум увредљива лаж о изненадном наоружавању Хрватске, требало је да послужи "Лидеру свих Срба", да и формално увуче Србију у Пакт са НАТО. Под истим евроатланским кишобраном, и хрватски медији су почели истовремено играти исту НАТО игру, бранећи се од наводне Вучићеве „ратнохушкачке пропагандне машинерије“.

Режирана лаж, повод за улазак у НАТО

Поменусмо да је Вучић, заједно са својим западним савезницима, смислио успаванку о наводном наоружавању Хрватске. Испало је да су сви прошли добро! Китаровић је професионално одрадила свој посао за НАТО, Вучић ће ући у историју као потписник Пакта са НАТО; а тек НАТО – само разлози за задовољство. Данас, прашина око наоружања се слегла, па и око самог потписивања Пакта, а пропагандне машинерије и у Београду и у Загребу су нагло искључене.

Главна корист коју нуди бивши упосленик НАТО-а, Китаровић, јесте „политичка и војна сигурност у очувању суверенитета будућих чланица“, не помињући који су замишљени непријатељи. Можемо претпоставити да је Русија број један, и у то лично не сумњам.

У већ добро захукталој предизборној кампањи за ванредне изборе (опет Вучићева игра, по налогу Запада док још има икакву подршку јавности), оштра реторика „демократске опозиције“ најбоље говори колико је угрожена Вучићева љубав и пријатељство са НАТО. Неки западни медији лупетају да Вучић није више потребан НАТО-у, убацујући нове (старе) играче у игру. Неки, склонији суптилнијој забави, спомињу и Чеду; док други, забављају се причом да Вучића може достојно замијенити и Чанак.

Истина је да је новом ДОС-у Вучић стварно преотео мрачну идеологију уништења Србије ­- идеологију евроатлантизма. А то му, кажу, неће никад опростити. „Опозиција“ је увријеђена и понижена! Није задовољна са Вучићевим ре(де)формама и тражи да се Србија још више веже за НАТО, не искључујући могућност и учешћа у рата против Русије, само ако то Запад  затражи од Београда. Не само Русије, него и свих непријатеља „српског пријатеља“, НАТО.

Идеологија уништења Србије

Често понављана фраза предсједника Хрватске, Китаровић: „Ми смо Запад, а добро знамо ко су остали“, додатно препада и чини несигурним, ионако већ несигурне вође сусједних полудржава, корумпирану београдску и сарајевску политичку класу на првом мјесту. Македонија и Република Српска се још копрцају под теретом НАТО уцјена, па и Црна Гора се покушава спасити у другом полувремену.

Дакле, Србија је након дугих година само-лобирања, практично и формално ушла у НАТО пакт, ослобађајући се баласта Космета и Републике Српске. Предсједник Хрватске и дугогодишњи упосленик НАТО-а, Грабар Китаровић, помогнута српским протестантским филозофима и поборницима њемачких цивилизацијских вриједности, највећи су и освједочени лобисти НАТО-а лобирања.

Не марећи много за своје изборима делегиране радне задатке, предсједник Китаровић напорно ради на јачању анти-руског блока „у региону“ (смишљена кованица, против историјског постојања српског народа) на увлачењу других у крвљу натопљену политичко-војну организацију. Свим срцем и цијелом својом душом, мора привући све марионете државе Балкана.

Хрватски НАТО лобиста је предсједнику Србије толерисала троструки пољубац, само зато што је то тумачила као потврду за свој добро обављен посао; прихватајући пољубац као неписани предуговор и потврду одлучности Србије на путу атлантских интеграција. Недуго послије тога, десио се и „свечани чин“ потписивања пакта, Србија-НАТО.

Пропаганда је била „на нивоу“

Да би омекшао патриотска срца гласача (задњи избори: око 12% гласова српске националности, 12,5 осталих), Вучић је у своју НАТО манипулацију увукао и Москву, наводном куповином моћних оружја, као што су S-300 балистичке ракете. Бивше дезоријентисане присталице Радикала, највјероватније ће бити опет преварене. Махом патриоте и поштени грађани, које још нису свариле размјере Вучићеве политичке преваре и издаје, можда ће опет бити преварене. Дај Боже да неће!?

Да ли је Политички геније успио да превари и Путина, није му преостало много времена да се и сам увјери? За Вучића је успјех да је својом „филозофијом протестантске радне етике и 2008. усвојеним вриједностима о њемачкој свијести“ успио увући Србију у Пакт против Русије, БРИКС-а и осталог правдољубивог свијета.

Ђаво је дошао по своје! НАТО је дошао да од Београда наплати обећања и дугове. Због енормних дугова, ствараним неконтролисаним узимањем позајмица од западних финансијских крвопија, ММФ, Свјетске банке и Европске комисије, а све зарад високих провизија и одржавања на власти, један је од разлога Вучићевог, „морамо у Пакт, морамо се прикључити због сигурности српског народа“.

Потпуно потискивање руског утицаја са Балкана, посебно послије „руског показивања мишића“ на Балтику, Украјини и Сирији, постао је приоритет приоритета НАТО-у и његових полтрона - чланица. За сада, Вучић је успио да обезбеди, непријатеље у Русији и, посредно - свом пријатељу НАТО-у, као ментору и заштитнику муслиманских Светих ратника; и све ово, без сумње – обезбедио је себи, и само себи.

Боље пакт него рат – боље роб него гроб

„Овај споразум се примјењује на припаднике страних оружаних снага, и први пут Република Србија обезбјеђује себи права која је пре много година Алијанса дала својим чланицама – да кад идемо преко територије неке земље, у Либан или гдје већ, не плаћамо дажбине, већ пролазимо исто тако као и други код нас“, објаснио је Вучић, додајући да је „то све оно што нисмо имали, а данас имамо“. Вучићеве амбиције „пролажења кроз друге државе“, примјерене само Александру Великом, могле би скупо коштати српски народ, можда најскупље у његовој доста трагичној историји.

Ријечи му се позлатиле, јер не зна шта говори!? Шта народ говори о Вучићевим изјавама, непристојно је писати. Послије ратовања за интересе Жуте монархије у Првом свјетском рату, ово би било још једно слање српских ратника против мајке Русије, овај пут, слање само Вучићевих Светих ратника. Знајући мало о саставу Главног стожера Српске војске, разумљиво је да нико и не очекује, да се међу оваквим војним високим достојанственицима може наћи неки нови пуковник Апис.

Данашњи, по подобности бирани високи официри, тешко би имали храбрости да одбију Вучићеву наредбу. Поштено говорећи, можда и не треба кривити Вучића за недостатак патриотизма код високих официра, будући да су „сви прави“ већ суђени или већ осуђени на стогодишње робије. Фактички, Српска војска је уништена, све захваљујући Ђинђићевој доброј сарадњи са „Међународним, демократски основаним судом у Хагу“.

Вучић треба бити захвалан Ђинђићу, ако ни због чега, а оно зато што га је први српски „демократа“ поштедио једне у низу великих мука, уништења некад поштоване Српске војске. Послије Петооктобарске 2000. године, Ђинђићу је требало само неколико мјесеци да погази понос и узданицу српског народа; уништи његову традиционално добро организовану и једину заштиту.

Нема слободе без сопствене државе

По мени, и да се не правимо слијепи и „политички коректни“, ово је чиста национална издаја! Не само националних интереса и достојанства једног народа, него и начела правде, људског достојанства и части. Овај чин издаје је у много чему погубнији од оног из 1941. године.

Ако мало поштеније сагледамо околности, Тројни пакт је потписан у много тежим околностима, под непосредном пријетњом Хитлера да „ће избрисати Југославију са карте“. Ипак, да било који разлози нису могли оправдати савез са Ђаволом, показао је и војни пуч 27. марта 1941.

Како год, ова Вучићева издаја је гора! Дакле, гора је чак и од оне гнусне, приступања Хитлеровом Тројном пакту. Према Тројном пакту, за фашистичке снаге није била предвиђена могућност преласка преко територије Србије, за разлику од најновијег, Вучићевог Пакта. Понављам по стоти пут, ово је најгора национална издаја у историји српске државности! Или, можда је ова издаја само гора од свих које је моја маленкост успјела схватити, не вјерујући да сам ову доживио. Све претходне су нестале у сјени Пакта са НАТО .

Извор: Српски културни клуб

Штампа

0 коментари::

Постави коментар