Пружа ли Москва још подршку Републици Српској?

Није прошло много времена откако је најмоћнији политичар Планете дао отворену подршку Републици Српској, посредно и њеном руководству, а већ медији брује о следећем сусрету. „Желим Вам сваки успјех. Знам да Вас подржава велики број бирача; то је јасно већ и сада“, у добродошлици госту из Бањалуке, између осталог, каже Путин.

Судећи према информацији на службеном сајту предсједника РФ и параноидним извјештајима анти-српских медија о осамостаљењу Српске, Српска је дошла на насловне стране најважнијих западаних медија, а њен предсједник на удар бјесомучне критике. 

Све је речено јавно и без дипломатског увијања, али нема трагова и о подршци Додиковој политичкој странци. Путин је говорио и о недовољној економској сарадњи, али да је „ипак у задње вријеме унапређена за једну трећину. Односи наших земаља су у сталном успону што је позитиван знак за Балкан... Ви сте сасвим искусан политичар..., између осталог говорио је Путин у двочасовном пријатељском ћаскању са бањалучком делегацијом.

Ја сам срећан да се састајемо, додао је Путин... Предсједник Српске се захвалио за све што Русија чини у заштити РС и њених интереса, како у СБ-и, тако и у ПИК-у (Peace Implement Council). Сугеришући да је Српској потребна помоћ, Додик је захвалан за Путиново разумијевање тешког економског стања у Српској, додајући да су поплаве нанијеле штете равне буџету РС...

Запад то не воли

Познато је кроз историју руске дипломатије да јој је увијек био важан само народ којег политичар представља, а не и личност политичара. Ту су у пракси искусиле и српске вође још у вријеме династије Романов.

Јасно је да оваква Путинова директна подршка Републици Српској значи и незадовољство у Вашингтону и Бриселу, а и "више новаца и рада на јачању анемичне опозиције" у Српској. Постоји у медијима један дипломатски трач: Руси и не би пружили подршку Српској и Додику да „ је Запад био задовољан са Бањалуком и Додиком“. Међутим, важне су чињенице.

Чињеница је да је порука из Москве јасна: Владимир Путин и Русија подржавају Републику Српску и њену политику. Посебно због украјинске кризе и стварања коалиције, Русија је одлучила да отвореније него раније, „да на знање“ на кога може сигурно рачунати, и кога треба и мора подржати, не само на изборима у РС, него и на цијелом Балкану и свијету, опредјељујући се за власт Српске као вјерног балканског савезника.

Кажу, историјски сусрет

Засигурно је ријеч о историјском сусрету који је претеча историјским догађајима и промјенама. Управо, сусрету једне велесиле - земље са највећим природним богатствима, земље чији ће наредни политички потези одредити судбину Европе и свијета, и једног малог ентитета најнебитније државе у Европи – довољно говори да није ријеч о свакодневном догађају, режираном у Москви.

Бања Лука је, за разлику од неискусне и свачим оптерећене власти у Београду, недвосмислено стала иза Москве у кризи око Крима, а и око украјинске кризе није тактизирано, очекујући заслужено да добије руску подршку и заштиту за Српску.

С друге стране, Београд покушава да сједи на двије столице, што је неодрживо, с обзиром да му ни једна није чврста, губећи повјерење у Москви, а у Вашингтону га немајући уопште. „У рату вас сигурно погађа метак, ако сте трчали од грма до грма.“

У хипотетичном сукобу Запада и Русије, готово сви осјећамо на чијој страни би требало да буде наш народ. Која политика поштује ту чињеницу, може добити подршку Москве. Е, то је оно што Српска чини, ризикујући чак и да се кола сломе на њој.

Поред великог ризика да се „Западњаци“ острве на тај мали ентитет, искрено мислим да је понашање владе Републике Српске много искреније од оних у Београду, а вјероватно, на крају, и корисније за саму Републику Српску, Србију и српски народ у цјелини.

Искуство, невоља, или срећне околности?

Да је Додик постао главни баја – политичар великог формата, не само у Српској, него и на Балкану – изгледа, јесте, стварно! О њему је написано милиони новинских чланака после сусрета са Путиним. Најбучнији су они са запада. Писарија о њему је углавном негативна, потурајући му причу о одцјепљењу Српске, и причу о потпуном заокрету према Москви.

С друге стране и исти медији, хвале Вучића, јер је, наводно, својим „ауторитетом“ онемогућио Додика да прогласи независност Српске. Углавном, све негативно о Баји, спремајући му изборну „зврчку“. Некад је о њему писано све позитивно, али, ето, у свему се временом сазријева, па и Додик у политици.

Надолазећи свјетски економски рат, највећи у историји цивилизације; празан дипломатски простор који су, сједећи на двије столице, створили београдски неискусни неспретњаковићи и дилетанти; околности су које искусном политичару и проницљивом Додику нису промакле.

Да спаси РС од колапса, а и да постане Србин број један, штићен од Москве против свих оптужби, највише оних из Београда, Додик се одлучио за „бучни“ одлазак најстаријем брату у Москву. Опозиција га је исмијавала, како га Путин неће ни примити. Али, Миле је био стрпљив, немајући комплекса чекајући пред кабинетом најмоћнијег баје на свијету.

Додикова политичка храброст(!?)

Још у вријеме „кризе око Крима“, Додик је имао политичке храбрости и историјског знања о Русији да каже „да подржава све што Русија ради“, па и враћање Крима матици. Путину то није промакло, запамтио је Додикову политичку храброст и солидарност и, сад је на Путину - да Баји врати добрим за добро. Други, наши мање зналачки политичари, су враћање Крима Русији „мијешали“ са одузимањем Косова од Србије; што је, признаћемо, супротан низ радњи.

Е, то је претендентима на Додикову фотељу била велика грешка - незнање. Знање промакло још у нижим разредима Основне, а и по узору на Вучића, коштало их је серије глупости. Фулили зкроз-наскроз! Додик је, ипак, стари вук-политичар, а и његово формално образовање га је, изгледа, добро припремило за професионалца политичара.

Мисли глобално, како делује локално?

На глобалном плану, изгледа да је Додиково политичко дјеловање корисно и великог је политичког формата, али интерно..? Интерно, опозиција каже, није добро за Српску. Најближи Додикови сарадници су огрезли у криминалу, опет - опозиција каже.

Интерно, за формалну титулу првог баје на Балкану, Миле би морао ријешити проблем свог криминалног окружења, морао би га елиминисати; макар то значило проширење и прављење нових „затворских капацитета“ за око 100.000 затвореника. А да се грешници не би само излежавали, од руских кредита инвестирати у јавне радове, и уз кажњенике, запослити и сиротињу!

Будите оно што јесте!

Коначно, ускоро ће се ова прогноза потврдити или... Једно је сигурно - као што београдски вјечити реформатори не чине ништа, скачући са столице на столицу и вирећи иза завјеса - грађани Србије само могу изгубити; посебно у глобалном сукобу, да ли економском или ратном. Тада, ниједан народ не остаје по страни.

Зато, најбоље је бити, а и одрживо је, оно што јесмо, умјесто да будемо и бранимо оно што никада нисмо ни били нити ћемо бити. Нема за то народне воље и поред огромног притиска и свакодневног испирања мозга. Промјена свијести је више научна категорија, а не посао почетника с празном радном књижицом или фалсификованим дипломама, посебно у политичком послу.

Колико год се неки наши политичари трудили да угоде Западу, укључујући и обећања о промјени менталне структуре – промјене свијести својих грађана, „Демократија“ ће увијек гледати Србе као мале Русе, без обзира колико наши безкичмењаци пред њим клечали и љубили скуте и рукаве. Ко то воли, нек' изволи, али Додик је, из непознатих разлога, прије неколико година одлучио да то више не чини. Понижавајуће је! Додик је, изгледа, научио лекцију о понижењима!?

Штампа