субота, 01. август 2015.

Вучићева омча око врата Додику

Балкан је дефинитивно досегао врхунац геостратешког значаја Новог хладног рата, стављајући се на „линију фронта“ између униполарног и мултиполарног свијета. 
Недавним доласком на Балкан стручњака за промјену режима и архитекте регионалне дестабилизације, Викторије Њуланд, САД су се поново вратиле на мјесто злочина, и мало је вјероватно да ће се мирно повући без одбране својих стратешких интереса, бранећи их свим расположивим средствима.

С друге стране, још је мање вјероватно да ће Русија подвити реп и пропустити историјску прилику да поврати вриједности мултиполарног свијета, поврати традиционални утицај међу словенском браћом и да енергетски овлада тим увијек спорним простором.

Објективно говорећи, САД тренутно „воде“ на Балкану, преко својих локалних релативно доминантних медија и организација цивилног друштва (НВО). С друге стране, радикални прозападни погледи, како НВО, тако и владајуће елите у Београду и Сарајеву, не одражавају осјећања већине грађана, посебно српског становништва. Чак и многи, који су према владиним анкетама наводно за ЕУ, нису спремни да стану на страну НАТО и ратују против браће Руса.

Налог из Вашингтона

Рачунајући на помоћ америчког великог Пријатеља у Београду, Викторија Њуланд је недавно посјетила и тај град, да заједно и озбиљно заплаше непослушне владајуће елите у Бања Луци и Скопљу. 

Раскид свих веза са Русијом, признавање Косова, одрицање од Републике Српске, хитно прикључење НАТО-у, енергетска зависност од Запада (ослањање на енергетска постројења на острву Крку), само су неке од упута Тајне конвенције предочене Београду. 

Америчка пријетња о изазивању могућих нових сукоба је недвосмислена: "Овај регион ризикује да поновно постане плијен мржње и страног уплитања, који су толико пута доносили само тугу…", каже, између осталог, у свом говору госпођа Њуланд.

Да би "довеле у ред" и обориле на кољена Републику Српску, Македонију и, евентуално непредвидиву србијанску елиту, САД су послале Њуланд да на Балкан однесе политички налог, подијељен у три основна дијела: прво, натјерати проблематичне политичке елите на капитулацију; друго, на челу са Хрватском као енергетским чвором и замајцем – покренути и одржавати регионални развој (нека врста Југо-ропства, вођеног Хрватском). 

И, на крају - треће; очистити све политичке елементе који се противе западним униполарним вриједностима, на првом мјесту – неолибералном систему слободне трговине и тржишта. 

Из говора госпође Замјеника се може закључити да „непослушна“, и од Русије подржана Бања Лука, представља Западу највећи проблем на Балкану. Предсједник РС је, према западним медијима, а послије Милошевића, највише критикован Србин у историји. Онима, који добро памте злочине Запада на нашим просторима, оваква „реклама“ предсједнику РС је сасвим довољан разлог да му дају безусловну подршку.

Промјена политичке свијести у Српској

Најављени референдум у РС, о суду и тужилаштву у БиХ, који су још у вријеме релативно слабе Русије, неуставно наметнути од стране Високог представника, посебно је изазвао бијес у Вашингтону, Берлину, па и Београду. 

Иако је Србија „гарант“ Дејтонског споразума – Устава БиХ, београдска власт се дрзнула да стане на страну Запада, док је увијек вјерна Русија, подржала уставно право једномилионског народа Српске да се слободно изјасни о својој судбини.

Слично дешавањима око референдума, десило се и са дуго припреманом британском декларацијом о недоказаном геноциду у Сребреници. Због својих познатих интереса, београдска елита није хтјела да тражи помоћ од Русије, чувајући се замјерања Западу. Међутим, РС није чекала са главом на пању. 

Покренула је хитне дипломатске активности и изгледа да су напори предсједника РС, приликом његовог боравка у Петрограду и разговора са највишим званичницима РФ, ипак уродили плодом.

Наиме, иако не преставља чланицу УН, предсједник РС је замолио званичнике Русије да та стална чланица СБ уложи вето на британску пакост. Изгледа да су се молбе исплатиле! Увијек вјерна и праведна Русија, није се повиновала жељама Запада и београдске власти. Русија је одлучно одговорила западној диктатури са ЊЕТ.

Иако госпођа Њуланд то није директно рекла, све њене критике усмјерене су против Републике Српске, чија уставна аутономија представља најјачи бедем формалном укључењу БиХ у евро-атлантско, под сталним притисцима, састављено друштво. 

"РС доводи у питање јединство државе БиХ.", измишља Њуланд. Докле год РС остаје аутономна и наставља да користи своје уставна права у оквиру БиХ, та земља, као цјелина, никада не може постати дио ЕУ, нити НАТО-а.

Због свог отпора, суверенитет РС и њени легално изабрани представници се стално оспоравају, како од Запада, Београда, тако и од локалне однедавно про-западне и београдској Марионети вјерне опозиције. Оптужбе су припремљене у Вашингтону, припремљене су по једном обрасцу, пласиране, а затим марионетама послане на ширење у јавност.

Наводно, према оптужбама, власт РС промовише своје страначке интересе. Можда је и то дио истине, али зар је то важније од самог уништења Српске!? Стварне намјере креатора НСП је репресија према Републици Српској, њено уништење, или, у најбољем случају и у првој фази, свођење на политичку љуштуру и, нажалост, све то уз помоћ београдске елите и слабе и обезглављене опозиције у Српској.

Смишљен, намјеран и погрешан приказ ситуације у Српској, само је пука припрема алибија за подгријавање сукоба и оправдање за будуће репресивне нападе - неоправдане офанзиве против Српске. Као први „оперативни“ корак биће покушај смјене њеног посједника!? Ако Република Српска остане усправна и настави легално бранити своје интересе у уставном оквиру БиХ, Њуланд је најавила погубне поледице по тај увијек нападан ентитет.

На чијој страни је био, и коју је улогу имао предсједник владе Србије, није тешко погодити. Додуше и најважније, и Русија је рекла своје – подржала је одлуку Скупштине Републике Српске о расписивању референдума о суду и тужилаштву БиХ.

На несрећу за будућност српског народа, око сва три горе поменута циља Вашингтона, политичке елите  у Београду и Бања Луци стоје на дијаметрално супротним стајалиштима.  У Београду, србијанска елита је безусловно окренута Западу, ЕУ и чланству у НАТО-у. С друге стране, политика Бања Луке је званично и већ од 2007. потпуно везана с Москвом, како политичким, тако и економским везама.

„Предност“ Београда је у томе што има потпуну подршку Запада - све полуге бирократске моћи, да се ријеши „десног сметала“ – власти у Бања Луци. Упућенији већ могу препознати неке активности на том плану; што јавно, што тајно.

Овакав политички јаз међу српским политичарима, није забиљежен у српској дипломатији, изузимајући кратку епизоду политике Милана Обреновића и његове познате Тајне конвенције (Тајна конвенција је документ потписан 28. јуна 1881. године између Кнежевине Србије и Аустроугарске монархије.).

На питање да ли ће се наћи рјешење у премошћавању оволиких разлика Београда и Бања Луке, и какав ће бити исход оваквих супротности, сумњам да неко има прави одговор, чак и планери сукоба!? Географски гледано, мало је збуњујуће да је источни дио српства – Београд, окренут Западу, а западни, Бања Лука – се држи „строго“ Москве.

Још неки детаљи

Што се тиче осталих „обавеза“ из Тајне конвенције, односно обавеза преузетих у име Србије, оне се крећу од промјене Устава и избацивања преамбуле о „Космету као неотуђивог дела територије…“,  формалног признања Косова, уништења РС, до потпуног окретања леђа Русији. 

Крајњи циљ је да Србија постане вјерни сателит Запада, отклањајући сваку сумњу о двострукој игри. У таквом сценарију, РС не би ни постајала; Београд не би имао више главобоље са несташним Прекодринцима.

Сва ова рашомонијада је, у ствари, велики улог Великих. Главни улог на овој балканској Великој шаховској табли је енергетски рат Великих. Енергетски, а тиме и политички, економски и сваки други утицај. 

Руси не одустају да се преко Балкана енергетски докопају централне и западне Европе. Амерички енергетски адут су будућа постројења на острву Крку – Хрватска, а мрежа „токова“ би се разгранала по цијелом простору Балкана.

Сценарио Обојене револуције у Македонији је почео да се реализује  у мају ове године, али се још није завршио. И неће, све до под притиском договорених превремених избора у априлу 2016. Да ли ће се наставити „револуција“, зависиће од тога хоће ли Запад успјети да „доведе на власт своје марионете“; дакле, данашњу опозицију.

Србија и Македонија су се, случајно или не, нашле на „линији ватре“, закључак је који је прије који мјесец изрекао амерички државни секретар Кери (John Kerry).

По Конвенцији, Њемачка би шефовала цијелим Балканом, у име Вашингтона; а Хрватска само бившим ЈУ републикама, у име Њемачке; овај пут користећи енергенте, а остављајући средство геноцида за немирнија времена. 

Ето, након вјекова чежње, Њемачка би коначно контролисала Балкан, опет не сама, него заштићена „к'о међед“ од до сада најмоћније силе у историји човјечанства.


Штампа

0 коментари::

Постави коментар