Не држећи ни једну страну, сигуран сам да ни Додиково сујетно и осионо понашање према медијима; као и наизглед намјерне провокације од стране новинара ТВБН, не доприносе јачању угледа институције предсједника Српске. Насупрот, и једно и друго, стварајући комичне ситуације, наносе непроцјењиву штету свим институцијама РС.
На тако нешта, нико не полаже право! Нисам поборник тезе о „теорији завјера и спискова непријатеља Српске“, нити сам један од оних од кога се може очекивати да се заузима за било коју политичку странку, најмање СНСД. Такође, нисам ни од оних који поистовјећују владајућу елиту и институције државе. Странке долазе и одлазе, а држава остаје. Некад, у страственом заносу и жаркој жељи да се свете појединим политичарима, „патриотски“ медији и они са високим „шером“ гледаности, можда несвјесно жртвују и институције државе.
БН- објективан медиј!?
Често имам велики проблем да процијеним, да ли је питање БН новинара постављено лично Додику или предсједнику Српске. С друге стране, у „узорним“ водећим западњачким медијима, чија политичка елита води чак и освајачке ратове и империјалну политику; никад - баш никад, нема задирања у државне институције, нити у државне националне интересе. Говорећи на нивоу начела, важно је схватити и осјетити да је у свему могуће повући црвену линију, па и у „слободи“ медија. Важно је усвојити разлику између личности и институције коју та личност представља.
Та Црвена линија, не мора бити обавезно и аутоцензура. Иако су, можда, новинари притиснути строгом уређивачком политиком, због самог њиховог достајанства и очувања професионализма, укусно је имати мјеру. С друге стране, тешко могу и замислити да по „важећој програмској шеми“, новнар БНТВ, као што пита Додика, постави питање премијеру Србије; не замјерајући му чак ни то што је, послије недавне посјете Сарајеву, готово па забранио званичницима и ЈС „Европске Србије“, да простор преко Дрине, означавају са двадесет година усвајаним називом - Република Српска.
„Највећи талас поплава очекујемо вечерас из Босне“, и властитим ријечима, Вучић је потврдио тезу о новој политици према РС. Некад, давно, Вучић је презирао назив Босна. Чак и вјечито „сумњиви Б92, који је тешко прихватио назив РС, није још промијенио задњу навику. БН-у све ово некако промиче или је привремено заказала „објективност“ због поплава?“ Покривајући простор РС, за мене, занемарујући турске и остале јефтине сапунице, од БН телевизије нема боље, али то не значи да не може боље и да не треба поменути и озбиљне пропусте у раду.
Ко ради, тај и гријеши; што мање, то боље. Погрешно усвајање и дословно „Google“ превођење израза са енглеског говорног подручја, била би још једна мала примједба. Можда, истичући медијску супериорност и популизам, спикери ове уважене медијске куће мало прегоне мислећи да су важни када користе изразе: „шер гледаности“, „данас раније“, „кол центар, „бек стејџ“, „на маргинама митинга“... Овакав начин комуникације са јавношћу, засигурно не доприности очувању и богатству српског језика; довољно је оскранављен.
Да Додик има заслуге, има
Могуће је само негађати да ли су Додикове бурне реакције производ наталоженог и сталног осјећања кривице? Али, оставимо то психоаналитичарима!? На личном плану, Милорад Додик, као лидер највеће политичке странке, јесте најодговорнији за готово све лоше што се дешавало у Српској од 1998., и томе медији поклањају заслужену пажњу. С друге стране, да ли је Додик крив и за тајкуне и корупционаше, припаднике других политичких опција?
Ликови као Чубруловић, Топић, Фужинато, Брко и неки мање „релевантани“, нису припадници СНСД, а већ годинама харају друмовима Српске; „перући“ милионе евра преко лажних анекс уговора за измишљене радове. Ко је од објективних медија задњи пут обавјештавао јавност о најновијој „градњи, аутопута Бања Лука – Добој“, с унапријед планираним губитком? Мало који, или ниједан медиј!? Је ли једино и само, за све невоље у Српској крив Милорад Додик? Ако јесте, онда је лако нама!
Зашто „објективни“ медији запостављају поменуте ликове, имајући за циљ само Додика и једино, Додика? Ако су сви проблеми у Српској последица Додиковог „криминалног дјеловања“, онда - нека га нападају! Али, ако је тако, зашто само ударају у главу, штедећи кракове хоботнице.
Формирање Чубриловићевог „Трећег блока“ је попраћено позитивним медијским коментарима. Читајући неке, испада да тај човјек није никад ни ушао у највећу стаклену зграду на Балкану, а камоли тамо радио десет година; да никад није био ни министар министарства са највећим дијелом државног буџета, а новац појела маца? Гдје је „објективно“ извјештавање? Само Додик, па Додик, а цијела коалиција учествује!
Нема сумње да је Додик увукао породицу и кумове (којих за чудо има необично много), у власт и „привреду“ Српске. Да ли је познато објективним медијима да презиме Додик није и једино умножено презиме у институцијама Српске? Колико пута се неки медиј бавио градоначеликом Бањалуке, фракционашем који је запослио половину своје родбине у Градској управи? Истине ради, већина њих не носи његово презиме?
Колико је Радмановић запослио својих зетова у „Заједничким институцијама“? Шта је са Шпирићевим Дрваром, није ваљда оставио земљаке на цједилу? Шта је са преводиоцем енглеског језика, актуелним премијером Српске, некад лојалним „упослеником“ USAID-а?
Цијеле породице су преселиле у „стаклену“ зграду, чак неке наметнуле и своје јеловнике, а само се пише о Додицима. И лично, познавајући прилике, сугуран сам да је презиме Додик међу најмање заступљеним презименима у институцијама Српске, а до „заједничких“ још није ни догурао.
Што су „они“ изградили, „ови“ неспособни ни да окрече
Кад је ријеч о четверогодишњим катастрофалним поплавама, што је и непосредан повод неспоразума двије поменуте стране, Додика и БНТВ јуче у Бијељини, треба напоменути да је превенција штета требало да буде у надлежности Дирекције за водопривреду, Министарства за пољопривреду.
Каква иронија, на челу тог министарства управо је био човјек из Семберије, регије са највећим претрпљеним материјалним штетама у оба поплавна мандата. Да ли је Додик и у томе невин? Сигурно да није, али то не смије бити, и није разлог губљења новинарског достојанства!
Тада, 2010., Додик је обећао свом вољеном народу „хитну санацију насипа у сливу ријеке Саве“. Али, речено – неучињено. Због пуцања или недовољне висине насипа, народ је поново принуђен да напушта своје тешко скућене домове, а многи су и смртно страдали. Па, људи, да ли је вриједнији један Чубриловићев милион, „изгубљен на аутопуту“ - с унапријед планираним губитком, од само једног људског живота? Злочин!
И ја сам за сваку осуду „надлежних“, поготово што посредно проузрокују и људске жртве, пљачкајући стотине милиона народног новца. Ипак, то би требало да буде посао правосудних органа у нормалној држави. Ми мало старији, памтимо вријеме када би сви овакви ментални склопови били у фочанском, зеничком или неком још сигурнијем затвору.
Што је урађено, урађено је прије деведесетих прошлог вијека. Проблем и није у томе, да се очекује од „ових“ данас да нешта ново саграде, него да изграђено и наслеђено сачувају. Али, ето – ни то им не иде! Индустрију су некако и с муком успјели и уништити, али им се још помало пољопривреда отима и копрца.
Плаћајући мир међу владајућим партнерима и чувајући хармонију стабилне већине, није немогуће замислити да је Додику недостајало храбрости да наложи министру или, уопште, „надлежним за аутопутеве“ да им се умањи који милиончић од планираног „губитка“. Некад је јавности било познато да су „губици“ на изградњи аутопутева премашили стотине милиона евра, што је затворило простор за одвајање неколико десетина милиона за санацију насипа и превенцију штета од непланираних поплава; поплава, која ће и у овом поплавном мандату премашити висину буџета Српске. Себично од „надлежних“, нема збора!
Миленко Вишњић
Штампа
0 коментари::
Постави коментар